среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Ново име за нови мост

субота, 11.08.2018. у 08:35
Железничко-друмски мост у Новом Саду (Фото Архива главног извођача радова „Азви”)

Поводом прилога „Крштено се не крштава”, колеге Љубивоја Костића, у овој рубрици од 31. јула 2018, изнећу неколико битних информација о старом и новом мосту у Новом Саду, недовољно познатих јавности.

Нови мост је пројектован стриктно по захтевима Пројектног задатка и Урбанистичког плана града Новог Сада (2009). Најбитнији захтев, цитат: „Конструкција моста мора бити типа лучно-челични. Препорука је да се мост ослања на постојеће стубове срушеног моста.” Осим тога у Урбанистичком пројекту из 2006. пише и следеће: „Анализа понуђених решења (решеткасти, гредни) мост, армиранобетонски мост и лучни челични мост – прим. А. Б.) показала је да је са аспекта конструктивних карактеристика, трошкова изградње и обликовно-естетског, најбоље решење лучни челични мост, па се такав и планира овим урбанистичким пројектом.” Очигледно је да се град Нови Сад определио за потпуно другачији нови мост – челични лучни мост.

Приликом писања о старом мосту, многи наводи су нетачни. Стари (Жежељев) мост био је само око пет одсто од преднапрегнутог бетона! Доминантни део конструкције (око 95 одсто) је класичан армирани бетон. Од преднапрегнутог бетона су били само попречни носачи коловоза и вешаљке. Овај мост зато није карактеристична илустрација рада инжењера Бранка Жежеља (1910–1995) као пионира преднапрегнутог бетона у Југославији.

После уклањања остатака старог моста и уз поштовање услова уређења обала, коначно решење стубова и фундамената новог моста је следеће: свих пет стубова моста су нове конструкције као и четири од пет фундамената.

Инжењерски, нови мост се разликује од старог по свему по чему могу да се разликују два моста: по статичком систему, распонима, материјалу конструкције, оптерећењима, носивости. Површина новог моста је један и по пут већа, саобраћајна оптерећења су два и по пута већа, тежине сталних терета су чак пет пута веће! Маса пробног оптерећења само на већем лучном мосту (219 метара распона) била је 3.196 тона, на старом само 743 тоне. Све ово је последица захтева Пројектног задатка и стандарда за пројектовање – европских стандарда (ЕН) техничких услова за железничке мостове Немачких железница.

Најзад, како ће се звати мост? Сваки мост је дело огромног рада много људи. Наравно и грађана који све то плаћају. Приписати све заслуге само једној личности, па био то и главни пројектант, није ни праведно, ни поштено. То је један од разлога да ниједан од великих и чувених мостова у свету не носи име свог пројектанта: Голден Гејт (пројектант Џ. Штраус), Мост у Сиднејској луци (Р. Фримен), или код нас Друмски мост на Крку (бетонски лучни мост, светски рекордер 1980–2001, распон 380 метара, пројектант И. Стојадиновић, најистакнутији српски пројектант бетонских мостова), Железнички мост у Београду (Н. Хајдин и Љ. Јевтовић), Мост на Ади у Београду (З. Хопф).

Дати име новом мосту као челичној конструкцији, по инжењеру Жежељу, који је читав живот радио и стекао славу на развоју и примени преднапрегнутог бетона, пре је увредљиво него почаст за инжењера Жежеља! Не поставља се питање да ли неком објекту или установи треба дати име Б. Жежеља, него да ли је нови мост у Новом Саду као конструкција која нема никакве везе са опусом Б. Жежеља, уопште адекватна за тај назив. Име Бранка Жежеља било би одговарајуће примењено на: Институту ИМС где је Б. Жежељ био оснивач и вишедеценијски директор, хали три Београдског сајма, Мосту код Бешке.

На крају рецимо и да је Железничко-друмски мост преко Дунава у Новом Саду светски рекордер у распону у групи лучних мостова са затегом, дијагоналним вешаљкама и два железничка колосека.

Оба моста, и стари, и нови, треба ценити по захтевима и критеријумима времена у ком су изграђени. А изграђени су захваљујући великом знању и труду мноштва наших инжењера и радника. Само тако их треба посматрати и вредновати, а не сучељавати.

Александар Бојовић, дипл. инж. грађ.

одговорни пројектант конструкције Железничко-друмског моста преко Дунава у Новом Саду  


Коментари6
9f068
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Мирсин Сибничанин
СМЕМО ЛИ ДА ТАЈ МОСТ ЗОВЕМО "СРБИЈА"? -- Сме ли неко у Србији да макар нешто назове "српски" и Србија. Ми смо свој језик смели да зовемо српски тек када су Хрвати први "свој" језик назвали "хрватски језик". Наши лингвисти су предлагали да остане "српскохрватски", па су, ипак, макар политичари одлучили да је глупо д постоји "хрватски језик", а српски да и даље буде "српскохрватски". У Хрватској данас је све што је кључно, важно у називима сме да буде "хрватско". У Србији ни држављанство по Србији не сме да буде "српско", него мора да буде блаже: "држављанство Републике Србије". Предлажем, ако држава сме, да овом мосту који су срушили НАТО-зликовци да званично име "Србија".
Ангелина Поповић
Имао је Жежељев мост и шаљиви надимак - Брусхалтер! (Ово није предлог за званично име новог моста.)
stanislavsr
Ama čoveče - tu je stajao Žeželjev most i to će ime u narodu ostati ma ga sto puta rušili i gradili.
Dragan ilic
Ama covece ko ga je zvao "Zezeljev Most"? Niko ga tako nije zvao. Tek posle rusenja je postao poznat kao "Zezeljev Most".
Препоручујем 7
Darbo
Uz dužno poštovanje taj most će ostati Žeželjev koliko god vi pokušavali da ga ,,prekrstite".
Pedja
Уз сво дужно поштовање пројектантима, народни назив је једино валидан. Може мост да се зове Мост братства и јединства али једино живи народни назив Бранков мост. Сутра да сруше Бранков мост и направе други, и то сличан, и даље би био Бранков мост.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља