понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:35

Звездобројци – надарена деца

Поклон сеоским библиотекама – акција емисије „Знање имање” и Александре Нинковић Ташић, председника Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”
Аутор: Љиљана Петровићчетвртак, 09.08.2018. у 08:00
(Фото РТС)

Однедавно „Знање имање”, једна од најстаријих емисија РТС-а, и Александра Нинковић Ташић, председница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”, поклањају библиотекама сеоских школа „Звездобројце”, у издању „Агапе књиге”. За Александру Нинковић Ташић давање ове књиге деци је мисија од посебног значаја.

Зашто?

Зато што су „Звездобројци” чаробна књига од које се постаје бољи и већи. Свака реч у њој је истинита и свака је написана да помогне младом човеку да пронађе прави пут. Она је златни путоказ. Важи за свако доба, мами осмех и радост сваког срца, али постаје чаробна само у рукама детета.

– У њој живе приче Михајла Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића – каже наша саговорница. – Приче које су наши научници записали када су постали славни; остављајући запис о својим суперхеројима и о свом детињству, као о највећој снази која их је водила кроз живот.

Стара српска реч

Ако нисте знали: звездоброј је стара српска реч која се могла чути у Врању и околини. Значи – надарено дете: оно које гледа у звезде. А место с погледом ка звездама је оно са ког су сви бриљантни умови српске науке кренули да се пењу лествицама знања. Пупин је рођен у селу Идвор, Тесла у Смиљану, а Миланковић у Даљу. Михајло Пупин каже да Никола Тесла и он не би постали оно што јесу да као деца нису били загледани у вечно, звездано небо над собом. Али, у градовима су звезде мале и далеко су па се не могу дохватити. И зато наглашава да морамо замолити природу за помоћ.

Када је почетком маја добила позив уреднице Јасмине Никитовић Стојичић да се укључи у акцију „Знања имања”, помислила је да се њен сан остварује. За њу је то идеална сарадња. Била је присутна када је прва књига „Звездобројци” поклоњена сеоској школи у Баничину.

Прича нам и како је на чудесан начин открила Михајла Пупина, као студент књижевности...

– Рођена сам у Београду, у Коларчевој улици. Ништа налик идворским пашњацима, али жеђ за откривањем тих пашњака била је већа од сваког мог плана. Академски, ја сам једну другу струку завршила, али сам рано открила и стала пред Михајлом Пупином. Више од деценије откривала сам, разоткривала, трагала по архивама, документацијама. Иако сам рођена у најужем центру Београда, схватила сам тако да сам рођена у кавезу и да је много боље дисати чисти ваздух под звезданим сводом и брусити свој ум као што су га брусили наши великани својом скромношћу. Остали су дечаци који трче да упознају свет од свог првог корака. Моје образовање помогло ми је да пажљивије видим, ослушнем, читам. То откривање је моја највећа школа.

Сазнајемо да ће бити подељено најмање шездесетак књига сеоским школским библиотекама. Каже, овде је књига најпотребнија, она је као семе које расте у човековој души и може да да невероватне плодове. То је радује, али брине што то семе нисмо раније посадили. Многе су генерације остале без њега.

Прошле године постигла је велики успех као један од аутора интерактивне изложбе о Пупину у Историјском музеју. А какве сада планове има?

Са пуно жара и заноса, она разоткрива све „заспале” речи о Тесли и чика Јови Змају, али и о Пупину и Миланковићу, сусретима, поштовању које су развили према Милошу Црњанском, Војиславу Илићу Млађем и Милану Ракићу… Све то преточиће у једну лепу књигу. Доста путује са „Агапе књигом” и новинаром Александром Гајшеком, по читавој Србији. Често им се прикључи и Арно Гујон, највећи добротвор Срба на Космету. Већ су били у Зајечару, Лозници, Шапцу, Крагујевцу, Крушевцу, Нишу и Бањалуци.

Пупинов виртуелни музеј

За ову изложбену поставку се активно припремала више од шест месеци а грађу је годинама уназад прикупљала у свету. Највише у Америци, која јој је најбрже и најлакше отворала своје архиве. Ту се суочила са чињеницом да оно најбоље што се збило српском народу није преведено на наш језик. У сусрет су јој изашле архиве Еф-Би-Аја, Колумбија универзитета, Принстон универзитета, Вилсоновог института, Америчког конгреса. Добијала је стотине страна и од Насе. Открила је како су живели наши великани, шта су волели да једу, са ким су се дружили, каква су им била деца, како су им изгледале забаве и научни скупови. Каже путовала је у временској машини сто и више година уназад. Открива нам да један мали део изложбе „Пупин и Тесла на истом путу” још путује, био је у девет музеја у Србији. Тврди да оно што ми знамо о животу Пупина и Тесле у белом свету није ни близу правој истини. Тесла је чувао Пупиново здравље, а Пупин Теслине патенте.

– То је једна прича о истим извориштима, о звезданом своду над њима, о уметности на којој су се обојица грејали, о томе како су бранили један другог. Та мања изложба још путује. О том малом парчету сам успела да бринем и не пуштам га. Не дам му да још спава – каже Александра Нинковић Ташић. – Када „убодете” у област Пупина и Тесле, то вам је врло опасно поље. Људи мисле да знају доста и тешко им је да се суоче са нечим другачијим од оног на шта су навикли. Али када виде транскрипте са суђења, када прочитају шта су писали, шта изјавили, то их онда угреје па имају потребу да дођу поново, и поново.

Разговор се спонтано наставља и о другим темама. Занима нас који су њени омиљени телевизијски програми?

Због сина Филипа, који је зажареним окицама пратио Светско првенство у фудбалу у Русији, гледала је утакмице, пратила Вимблдон и радовала се успеху нашег Новака Ђоковића, а син је због ње пратио емисије о великим историјским темама, о догађајима и људима који су оставили трага, а ми их се данас слабо сећамо. Воли да гледа документарне, истините приче, које са најмање буке прођу малим екранима.

Шта је говорио Пупин

Физичка и духовна стварност плод су са истог дрвета сазнања које је било одгајано на тлу човековог искуства.

Порази су само кратка одморишта за будуће победе.

Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности.

Ја сам био говедар у Банату, па сам узет од својих говеда да јављам људима дела Господња у природи.

... Тесла

Учио сам стране језике, проучавао књижевност и уметност, провео своје најбоље године у књижницама читајући све што би ми дошло под руку и мислио сам како сам узалуд трошио време, али убрзо сам схватио да је то било најбоље што сам икада учинио.

Дан када сазнамо шта је електрицитет биће најзначајнији датум у историји човечанства.

… и Миланковић

Као што муња у тамној ноћи обасја путнику цео хоризонт пред њим, тако се таквом муњом у мозгу генијалног човека отварају у науци нови видици и откривају нове области науке.

Сада седим, можда последњи пут, у павиљону свога врта и пишем ове редове... Иметак може имати различите облике, па не мора бити увек материјалан, него сме да буде и духовни.

Ако дозволите и тај његов облик, онда и као бескућник нећу бити сиротиња.


Коментари0
695ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља