четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Бранко Радичевић омиљени карловачки ђак

Оригинално сведочанство и документа о његовом школовању чувају се у Архиву САНУ у Сремским Карловцима већ 183 године, а говоре о томе како су професори чувеног писца још онда ковали у звезде
Аутор: Мирослав Стефановићчетвртак, 09.08.2018. у 08:15
Сремски Карловци (Фото М. Стефановић)

Бранко Радичевић је свој живот и своје песме везао за Сремске Карловце. Остаће, за свагда, упамћен као највећи лиричар у Срба. О њему се, мање-више, много тога зна, подоста је и написано, мада су поједине приче остале у сфери нагађања и засноване на народној традицији. Славни песник је у овој фрушкогорској варошици провео најлепши део свог кратког живота, остављајући иза себе 54 лирске и седам епских песама.

У гимназијском Фонду сачувана су документа, или протоколи, како би архивари и професори то стручно рекли, у којима је уписно име и остале Бранкове генералије. Заправо, подаци о Алексију Радичевићу, јер је то песниково право име које је добио зато што се родио уочи светог Алексија – 27. марта по новом, а 15. марта по старом календару 1824. године. Да би се што више посрбио, себи је касније наденуо име Бранко и по томе ће остати упамћен где год се помињу знаменити српски песници.

– Бранко, односно Алексиј је био један од најбољих ђака Карловачке гимназије. Шест разреда гимназије је ту изучио. Документа о његовом школовању, која овом приликом обелодањујемо за „Магазин”, опстала су јер су чувана само она одличних ученика. Ако се зна да је гимназију уписао 7. октобра 1835. лако је срачунати да се о тој грађи води брига 183 године – појашњава Дијана Милиновић, секретар Архива САНУ у Сремским Карловцима. – Гимназија је грађу уступила на чување нашој установи.

Снажан и леп, а боем

Као и други ђаци, и Бранко је волео да у слободно време шета Стражиловом, Банстолом, да иде до Магарећег брега и петроварадинске чесме. Несташни ђаци су одлазили до обале Дунава иако им је то било строго забрањено. Несташлуке својих другова Бранко је доцније опевао у песмама. Имао је строге и правичне професоре који су, врло брзо, спознали његову љубав према књизи и учењу. Зато су га одликовали титулом цензора, што је за тадашње прилике било високо признање. Многи су га, због талента у писању и вредноће у савлађивању нимало лаког градива, ковали у звезде.

Иако је Карловачка гимназија била српска народна установа, наставни језици у њој били су немачки и латински. То се јасно види и по списима о тадашњим најбољим ђацима, међу којима је био и Бранко Радичевић. Протоколи су писани на оба језика.

– Имао је Бранко срећу да му у петом и шестом разреду предају тадашњи најбољи професори. Јаков Герчић, који је био и директор гимназије, предавао му је хуманиора, односно латински и немачки језик са литературом, митологију, поетику, реторику, историју и философију. Природне науке слушао је од професора Георгија Лазића: математику, физику, географију и астрономију – забележио је у својим истраживањима варошки хроничар Жарко Димић. – У њему је већ тада био скривен дар ка писању. Помно је све регистровао: бербе грожђа, младалачка кола, шетње Стражиловом и Белилом, прескакање бистрих потока, природу, лепе и младе девојке, младе моме, како их је описао.

А, какав је песник био доцније, око 1843. године, кад је у Бечу, по очевој жељи, уписао права која није волео?

– Сва документа, сви записи указују да је био снажан и наочит младић, али је много пушио – подсећа наш саговорник. – У неку руку је важио за боема који је умео да осваја девојачка срца. Чинио је то дивним песмама које су га и прославиле. Своју браћу Србе је много волео, тако да није могао да поднесе неправду и њихово угњетавање. Зато је 1848. године покушао да дође у Карловце и да помогне младој Српској Војводини. Нажалост, заустављен је у Земуну, па је морао назад у Беч.

Као и сви гимназијалци, и Бранко је волео „да се мало одвоји од књиге”. Брзо јој се враћао, упијајући све што се догађа око њега, да би касније све то преточио у стихове. Његови хроничари су записали „да енергија, спој звезда и најпробранијих земаљских чари, његов, за оно време слободан и богат дух, довели су га до песничког чудотворца”.

Документа о његовом школовању у гимназији, која ретко угледају светлост дана, потврђују да се о сваком добром ђаку у овој школи здушно бринуло, да су чуване њихове свеске са писменим задацима и брижљиво уписиване оцене о учењу и владању. Један од Бранкових добрих другова био је и извесни Аца Поповић звани Зуб. Он је касније приповедао да је потоњи славни песник са својим братом једно време становао у кући грофице Марице Бранковић.

По доласку у Темишвар, у којем је од 1841. до 1843. изучавао филозофију, почиње да пише песме о школским данима и животу у Сремским Карловцима, макар што се тврди да је чувени „Ђачки растанак” написао пре поласка у Темишвар на даље школовање. Та, једна од најлепших елегија, штампана је у његовој првој збирци песама објављеној 1847. године.

Мноштво стихова је изашло испод његовог пера. Да је волео Карловце, да им се потпуно предао, прославио их и подарио им најлепше стихове, опште је познато. Коначно, и на самрти је пожелео да почива на Стражилову. Бар тако постоји прича, иако је и око тога међу Јованом Јовановићем Змајем и Лазом Костићем било полемика.

Починак на Стражилову

– Трагајући за оригиналним списима и фотографијама о преношењу Бранкових моштију из Беча до Пеште возом, а одатле до Карловаца малом путничком лађом „Нимфа”, видело се да је то била велика светковина. Од тренутка кад је Бранко умро до преношења његових моштију на Стражилово прошло је 30 година – напомиње Димић.

Ковчег са моштима је стигао у Карловце 10. јула 1883. године. Дошао је тада велики број младих, затим званичника, било је много људи. Ковчег је пренесен кроз Сремске Карловце, прошао је поред чувеног Белила, које је Бранко у песми опевао, и положен на Стражилову, на фрушкогорском Олимпу, како многи називају ово место. Сву лепоту Карловаца и његових пејзажа славни лиричар је сажео у искричавим стиховима своје поезије, а варошицу сместио у незаборав. Документа о његовом школовању у гимназији су, без сумње, непроценљиво благо једне епохе и песничке величине какав је био Бранко Радичевић.

Зато је предивно што постоје и за сваку је похвалу што се брижно чувају.

Где је нестало „вито” ребро?

Приликом ексхумације Бранкових посмртних остатака у Бечу 1883. године, утврђено је „да су све кости на броју”. Међутим, средином 1940. појавила се вест да прота Лазар Д. Шевић поседује песниково „вито” ребро! Све до 1990. године оно је било један од експоната у Градском музеју Новог Сада. Онда је нестало и до данас није пронађено. Налазило се у металној кутији, па је остала енигма како је, на волшебан начин, могло да се „изгуби”. Очигледно је да како време промиче на овај драгоцени експонат пада заборав.

Два белега на Стражилову

На Стражилову постоје две белега Бранку Радичевићу. Први је подигнут две године после његове сахране, и дело је београдског архитекте Светозара Ивачковића. Поводом 150-годишњице од његовог рођења, 1974. је подно Стражилова подигнут још један белег, овога пута дело познатог новосадског вајара Јована Солдатовића. Оба споменика посећује велики број ђака, туриста и љубитеља Фрушке горе, посебно онај на „рајском Стражилову”, како је и сам песник назвао место на којем почива 135 година.


Коментари0
ae0ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља