субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:26

Америчко-турска игра санкцијама

Продубљивање јаза између две земље последњих дана се покушава зауставити учесталим контактима високих функционера
Аутор: Војислав Лалићпетак, 10.08.2018. у 21:40
Председник Ердоган не узмиче пред притиском САД (Фото АП)

Америчко-турски односи су се нашли на великом испиту: Бела кућа је увела санкције двојици турских министара, а Анкара је одмах узвратила истим аршином. Најновије америчке санкције против суседног Ирана тешко ће погодити и Турску, пошто она из суседне земље увози огромне количине нафте и гаса, који ће се, како се најављује, такође наћи под блокадом.

„Ово је стална игра санкцијама, које засад имају ограничен домет”, у наслову пише истанбулски „Хуријет” и упозорава: уколико се неповољан тренд настави, односи две земље би могли да се нађу у ћорсокаку.

Непосредан повод за најновији поремећај на релацији Анкара–Вашингтон било је хапшење америчког свештеника Ендрјуа Брансона, који годинама живи у Измиру. Он је осумњичен да је сарађивао са покретом имама Фетулаха Гулена, за који власти тврде да је терористички и да је пре две године покушао да изведе војни удар, при чему је страдало око 250 људи. 

У Белој кући су одлучили да блокирају имовину двојице турских министара – правде Абдулхамита Гула и унутрашњих послова Сулејмана Сојлуа – који су означени као главни кривци за хапшење пастора Брансона. Али, показало се да је то био пуцањ у празно.

„Ја у Америци немам имовину, ниједан цент”, изјавио је министар правде Гул.

„Моја једина имовина у САД је ФЕТО (организација имама Гулена) и ми ћемо га пре или касније довести у земљу (да му се суди)”, поручио је министар унутрашњих послова Сојлу.

Председник Реџеп Тајип Ердоган је одмах ударио песницом о сто уз громогласно одобравање домаће јавности. На удару се нашла имовина америчког министра правде и секретара за унутрашње послове. Али, и то је, с практичног становишта ако не и са симболичког, био промашај: ти функционери немају иметак у Турској.

У позадини су много дубљи проблеми. Односи две земље су годинама у кризи, поготово после турске одлуке да купи руске ракетне системе С-400, као и због одлуке Пентагона да подржи и наоружава сиријске Курде пошто се боре против исламистичких екстремиста. У Анкари их оптужују да су терористи који спроводе етничко чишћење Туркмена и Арапа на северу Сирије. Вашингтон због недостатка доказа одбија да Анкари изручи имама Гулена, који живи у Пенсилванији.

У америчком Конгресу покренута је иницијатива да се Анкари блокира испорука борбених авиона Ф-35. Тешко је поверовати да ће председник Доналд Трамп прихватити тај предлог, поготово ако се узме у обзир то што у Анкари упозоравају: „Ми имамо алтернативу.” Турска ће у том случају купити руске бомбардере СУ-57, откривају локални медији.

Односи Вашингтона и Анкаре ће се, изгледа, још више пореметити због увођења нових америчких санкција против Ирана. Поготово зато што Трамп тражи од савезника да престану да купују иранску нафту и гас.

„Турска неће спроводити америчке једностране санкције против Техерана”, изјавио је шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу.

„Блокирање куповине иранске нафте и гаса тешко би погодило турску привреду, која се и без тога суочава са проблемима”, каже експерт за међународне односе Соли Озел.

У првих шест месеци ове године Анкара је дневно куповала по 170.000 барела иранске нафте, што је 49 одсто укупне потрошње земље. Турска годишње увози и девет милијарди кубних метара гаса. Преоријентација на саудијски петролеј, како то сугеришу у Белој кући, изазвала би додатне трошкове јер је та нафта лошијег квалитета.

У Анкари и Вашингтону као да су коначно почели да схватају да треба да зауставе продубљивање јаза између две земље. То потврђују најновија открића локалних новинара:  шефови дипломатија Чавушоглу и Мајк Помпео су последњих дана четири пута били у телефонском контакту. Разговарали су и војни министри Хулуси Акар и Џејмс Матис.

Турска делегација коју је предводио заменик министра спољних полова Седат Онал крајем седмице боравила је Вашингтону, покушавајући да трасира терен за нормализацију односа, што сигурно неће ићи ни глатко нити брзо. Појединости тог разговора нису саопштене јавности. Али, у Вашингтону су, како се сазнаје, почели да схватају да Ердоган, за разлику од својих претходника, није спреман на уступке када су у питању турски интереси у региону и да морају да буду спремни на  компромис с Анкаром. 


Коментари0
b33e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља