петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17

Пасош као економска улазница

У многим земљама света већ извесно време негује се институција економског држављанства, што значи да богатим особама држава нуди пасош, а они заузврат треба да уложе новац у развојне пројекте
Аутор: Марија Бракочевићпетак, 10.08.2018. у 22:00
Фото Пиксабеј

Саша Ћиоринга, директор Истраживачког центра немачке компаније „Континентал” за Србију, који се бави софтвером и системским инжењерингом, пре неколико месеци постао је држављанин Србије. На отварању центра председник Србије Александар Вучић уручио му је српски пасош уз образложење да је Ћиоринга један од многих људи из Србије који раде у иностранству, где су стекли знања, али су се потом и вратили у своју земљу како би уложили у њу.

Српска економија је, како је тада оценио Вучић, добила „вишу лигу инвестиција и инвеститора”, а грађани Новог Сада и Србије нових 500 радних места. Тек касније смо сазнали да је отварање радних места у овој индустрији држава субвенционисала са 19.000 евра по запосленом, што је наишло на велико негодовање ИТ сектора. Уручивање српског пасоша директору стране фирме био је, по свему судећи, чин захвалности за улагање у нашу земљу, док се у многим земљама света већ извесно време негује институција економског држављанства.

Да ли Србија има у плану да на такав начин приступи страним инвеститорима и може ли да их привуче заузврат им нудећи неке бенефите у пословању, а уз то и пасош? 

За Црну Гору програм економског држављанства је ових дана изузетно примамљиво решење. Тамошње власти најављују да ће програм бити доступан за највише 2.000 најреферентнијих апликаната из земаља које не припадају Европској унији током три године. Заинтересовани ће имати опцију да уложе 250.000 евра у неки од развојних пројеката који је претходно одобрила влада у неразвијеном подручју Црне Горе или 450.000 евра у неки од развојних пројеката у развијеном подручју. Уз то ће им бити наплаћена накнада до 100.000 евра по захтеву, пренели су тамошњи медији. Обашка то што ће ефекти постати видљиви касније, и то кроз запошљавање, пословне односе, стицање нових знања...

Економиста Милан Ковачевић подсећа да се о институцији економског држављанства у Црној Гори одавно говори, али сматра да Србија није привлачна земља за такву врсту улагања.

– Цивилизоване земље не привлаче на такав начин страни капитал, него стварају услове за долазак инвеститора. Србија треба да пронађе начин како да задржи људе у земљи, да више не одлазе у иностранство, већ у њу улажу. Држава ништа не ради на томе да задржи младе који одлазе тамо негде где ће више научити, више радити, али и боље зарадити – сматра Ковачевић, истичући да није ни ефикасан начин привлачења страних улагања када председник Србије каже да ће дати више од осталих.

Црна Гора увелико припрема терен за увођење овог програма и очекује бенефите који могу бити видљиви кроз запошљавање, пословне односе, стицање нових знања...

– Било би нам боље да размишљамо о начинима како да повратимо наше људе из иностранства, међу којима има и оних имућнијих. У многим земљама програми издавања економског пасоша служе као прикривени вид корупције, а многи послови који се тако склапају су и политичке природе – додаје овај економиста.

Европска унија није превише благонаклона када је реч о институцији економског држављанства. Европска комесарка за правосуђе је пре неколико дана критиковала неке чланице ЕУ због праксе додељивања такозваних златних пасоша богатим особама из земаља ван уније. Од њих је затражила да учине више како би се осигурало да таква држављанства не добију криминалци. Брисел сматра да држављанство треба да се додели само у случајевима где постоји права веза са дотичном земљом, али да су одлуке питање за земље појединачно.

Како је пренела агенција АП, Малта и Кипар су међу земљама које су се нашле на мети критика, јер додела држављанства може бити „озбиљан безбедносни ризик” зато што оно даје права као што су слобода кретања у ЕУ.

Кипарска развојна алијанса иначе веома агресивно на интернету рекламира свој програм за брзо и лако стицање оваквог држављанства. Кључни услов је да страни улагач за само пола године на Кипру инвестира два милиона евра и поседује некретнину у вредности од 500.000 евра. А држављанство добија не само инвеститор него и цела породица. Међу земљама које подржавају овакво инвестирање је и Малта која је захваљујући трговини пасошима за само неколико година из државног дефицита прешла у плус. 


Коментари3
9b45e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan X
Ih da je meni neko dao za 5 zaposlenih 95000 e .. pa ja bi od mog pocetnickog posla brzo napravio jos 50 radnih mesta...
Drazen P.
Primer sa subvencionisanjem strane firme u branši u kojoj Srbija ima manjak od ~15.000, time podržavajući samo preraspodelu postojeće i već zaposlene radne snage u korist strane firme, a na štetu domaće IT industrije, je možda najbolji primer nesposobnosti domaćih nosioca ekonomskih odluka. Kad već subvencijama mami strance, neka mami ekonomiste koji znaju osnove ekonomije.
Milutin Stojaković
Dražene, nije u pitanju 'nesposobnost domaćih nosioca ekonomskih odluka' nego se radi o krivičnom delu iz domena privrednog kriminala. Da li će odgovorna osoba ikad snositi bilo kakve posledice? Odgovor nadam se znate i sami...
Препоручујем 41

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља