среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:24

Замке на путу од сумње до пресуде

Зла намера да се неко унапред прогласи кривим и осуди у јавности ради утицаја на суд морала би да буде саставни део новог кривичног дела
Аутор: Александра Петровићпетак, 10.08.2018. у 22:00
Само суд може неког да прогласи кривим (Фото Д. Жарковић)

Крив или невин, питање је сад. Када је неко осумњичен, није крив док то не утврди суд, али није ни „доказано невин”. Претпоставка невиности је оборива.

Јавни тужилац је дужан да доказује кривицу, а окривљени није дужан да доказује невиност. Има законско право да се сматра невиним, али га медији и јавност третирају потпуно другачије. Зато је поднета иницијатива да се кршење претпоставке невиности санкционише, али се поставило питање да ли би то ново кривично дело могло да буде злоупотребљено за „олако потезање” тужби против новинара и јавних личности.

– Када се каже да се свако сматра невиним, то ипак не значи да је окривљени заиста баш невин. Јер, да је тако, онда се не би могао ни водити било какав кривични поступак против њега. Поступак се води управо зато што постоји одређени степен сумње у кривицу. Зато је претпоставка невиности, у правном смислу, оборива претпоставка. Зашто би се, иначе, невин човек кривично гонио? – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Од основане сумње до осуђујуће или ослобађајуће пресуде прође много времена и за то време претпоставка невиности се крши.

– Када медији некога „осуде”, а суд га касније ослободи, то има исти ефекат као лажна вест и деманти те вести. То је као када џак перја проспете са петог спрата, а потом расуто перје, након што га је ветар развејао, скупљате и враћате у џак. Слобода говора мора да има границе и њоме се не смеју повређивати права других. Међутим, треба бити веома опрезан са увођењем кривичног дела кршења претпоставке невиности и пажљиво размислити да ли је то заиста неопходно и да ли ће то отворити простор и за злоупотребе – објашњава др Шкулић.

Често је у говору и медијском извештавању тешко избећи неке формулације које се граниче са кршењем претпоставке невиности, али је јасно да у њима није постојала „зла намера” да се окривљеном повреди уставно право на правичан поступак.

– Битан елемент новог кривичног дела морала би бити и специфична намера могућег учиниоца, што значи да би дело постојало само ако је претпоставка невиности свесно кршена јавном изјавом, датом у намери да се тако на недозвољен начин утиче на суд, односно прејудицира исход кривичног поступка – сматра професор Шкулић.

Из тога произлази да би претпоставку невиности могли да крше само они који заиста имају одређену моћ да својим јавним изјавама утичу на суд, али и тада само ако се докаже да су имали намеру утицаја. Међутим, обичан човек који је „својим очима” видео провалника или је сведок убиства, не би кршио претпоставку невиности ако би у разговору са комшијама рекао да је „убица” или „разбојник” побегао белим аутомобилом.

– Кршење претпоставке невиности могла би да изврше само службена лица, попут носилаца правосудних функција, али и државних функционера, као и особе које обављају послове од јавног значаја, те новинари, када њихове изјаве преносе. Има логике да носиоци јавних функција имају и већу одговорност, али такво законско решење било би потенцијално скопчано и са неким проблемима. На пример, у пракси понекад и неки несавесни адвокати крше претпоставку невиности. Стога је добро што се у предлогу самих адвоката врло коректно оставља могућност да и адвокати спадају у категорију учинилаца таквог кривичног дела – наводи др Шкулић.

Када је о медијима реч, уредници и новинари најчешће немају намеру да нанесу штету окривљеном, али то ипак несвесно чине.

– Ако би се кршење претпоставке невиности механички третирало као кажњиво, без обзира на намеру онога ко пише текст или даје изјаву, то би могло довести и до апсурдних ситуација, попут великих тешкоћа новинара у формулисању наслова, као што су „Џепарио на станици”, „Ухваћени разбојници”, „Притворен силоватељ”, „Долијао педофил”. Сви ти наслови тада би постали проблематични, иако очигледно није постојала намера да се утиче на суд и прејудицира исход поступка – каже др Шкулић.

Потпуно је другачија ситуација када медији воде „хајку” и „оркестрирану кампању”, преузимајући улогу и тужиоца и судије. Тада је намера кршења претпоставке невиности очигледна. Зато струковна новинарска удружења, сматра професор, могу више да постигну кажњавањем таквих медија него увођењем новог кривичног дела. 

Енглези и Немци бирају речи

– У развијеним државама озбиљна средства јавног информисања увек „бирају речи”, па уз име окривљеног најчешће наводе „могући учинилац” или „наводни учинилац”. То је чест пример у немачкој и британској штампи. Међутим, и у овим државама има таблоидне штампе која није претерано пажљива у односу на претпоставку невиности – указује др Шкулић.

Претпоставка кривице у називу суда

– Имамо бизарну ситуацију да се у званичном називу такозваног Хашког трибунала крши претпоставка невиности. На енглеском језику то је „Међународни трибунал за гоњење особа одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права”. Овде се ти људи унапред означавају као одговорни, иако су тек окривљени – каже проф. др Милан Шкулић.


Коментари3
64221
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivo
Nevin optuženi troši svoje vreme i živce u postupku i time vrši svoju gradjansku dužnost da pomogne pravdi. Novinari ga trebaju poštovati zbog toga i ne treba ni njega ni njegovu familiju ljagati i izlagati opasnosti. Kako popraviti štetu ako neko napadne-ubije člana porodice od nepravedno optuženog? "Zašto bi neko nevinog čoveka gonio?" Pa zato jer nije našao pravog krivca. Sada mu nevin pomaže da sačuva obraz i svoj posao. I pomaže novinarima da zarade platu. Žrtva vredna poštovanja. Ako se na kraju dokaže da je ipak kriv, biće osudjen, šta je problem? Novinarstvo je ozbiljna javna delatnost i treba biti regulisana i od strane Novinarske Organizacije i zakonski.
Miroljub
Kakav profesor, takvi i studenti, budući pravnici. Zato nam pravosuđe i jeste tako jadno i neznalačko.... Dragi moj profesore, evo ja ću uz pomoć dve bitange (koje će dobiti po 100-200€) da vas optužim za ubistvo. I? Dok vas istraga i sud budu razvlačili godinu-dve, dok ne dokažete (ako dokažete) da ste nedužni, uz vaše ime stajaće baš kvalifikacija za koju se zalažete - "mora da tu ima nečega..." Ako niste znali, inkvizicija je ukinuta, na vašu žalost... Bili bi ste vrlo, vrlo visoko pozicionirani u njenok hijerarhiji.
nikola andric
Srpska logika ''okruglo na cose''. Pretpostavka ''nevinosti'' nije slucajna pa vazi u svim pravnim drzavama. Ona je (po)vezana sa deobom vlasti izmedju zakonodavne-, izvrsne i sudske vlasti. Posto je javno tuziostvo u stvari pod kontrolom izvrsne vlasti (ministartsva pravde) javno tuziostvo moze da optuzi ali ne i osudi ne ''sumnjivo lice'' nego ''optuzeno lice''. Tuzi se sudu a sudija odlucuje o navedenim optuzbama. To isto tako nije slucajno. Srpski rezon i logika ''podvaljivanja'' je kao mladic koji umiruje roditelje izjavom: ''cerka van je samo malo trudna''. Prosto je neverovatno da Srbija jos uvek ne razume podelu vlasti i njene konsekvence. Nikako ne ide u glavu sudska sloboda. To nije slucajno. Vlast se kod nas razume kao izvrsna vlast. Dakle Srbiji nije mesto u EZ odnosno medju pravnim drzavama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља