петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:43
НА КАЛЕМЕГДАНУ

„Сорбона” и „Ратници” красе Францускињу

На Споменик захвалности Француској постављена два нова барељефа широка два метра и висока метар и 70 на постамент од италијанског камена „карара бјанко”. – Посао је урадио вајар Горан Чпајак, редовни професор Факултета примењених уметности
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 10.08.2018. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Блештав и умивен Споменик захвалности Француској Ивана Мештровића поново доминира простором парка Калемегдан. Краси га статуа Францускиње и два нова барељефа „Сорбона” и „Ратници”, начињена од једног од најпознатијих мермера на свету „карара бјанко”. Нове барељефе направљене по строгим мерама претходних који су на споменику стајали 88 година урадио је вајар Горан Чпајак, редовни професор Факултета примењених уметности са својим тимом. Постављање барељефа трајало је пуних 11 сати, а технички поступак израде три месеца.

Споменик културе и добро од великог значаја
Средства за обнову споменика обезбедила је Француска у износу од 208.300 евра, а Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије определило је 22.000.000 динара.
Овим послом обухваћена је рестаурација скулптуре и израда сасвим новог постамената и барељефа од италијанског мермера.
Споменик захвалности настао је као израз захвалности Француској за помоћи у Великом рату, а свечано је откривен 11. новембра 1930. године. Централна женска фигура представља симбол Француске која у време рата јуриша у помоћ Србији. На источној страни налазила се барељефна композиција „Сорбона”, а на западној „Ратници”.
Споменик захвалности Француској је споменик културе од 1965. године, а од 1983. је утврђен за добро од великог значаја за Републику Србију.

– Барељефи су допремљени у четвртак око осам сати. Одмах је кренуло бушење и постављање прохромских анкера који ће држати мермерне плоче. Све је текло по плану, али је посао ипак деликатан због чега смо морали пажљиво да радимо и да пазимо на сваку ситницу како нешто не бисмо оштетили и све прецизно уклопили. Барељефе смо поставили уз помоћ дизалице јер је сваки од њих тежак две до три тоне. У сав посао било је укључено десетак људи – рекао је Чпајак. Он је истакао да је део посла урађен и уз помоћ специјалног вакуума који се користио да би држао мермерне плоче док се не извуку сигурносни каишеви уз помоћ којих су барељефи пренети са земље на споменик.

– На крају свега задовољан сам како је текло постављање, како светло пада на уклесане фигуре... како је све завршено. Цео пројекат обнове споменика, иначе, рађен је врло професионално, са планом који је испоштован до последњег дана – истиче Чпајак.

Стари барељефи, рад Мештровића и његових сарадника – Франа Кршинића, Антуна Аугустинчића, Грге Антунца, Шимета Дујмића и Орландинија биће сачувани у Музеју града Београда.

– Нове барељефе, за разлику од старих, који су били начињени од пет елемената и на порозном брачком камену, ми смо урадили у комаду и јединственом мермеру. Оба барељефа рађена су из једног камена, из буквално две полутке истог комада. Клесани део барељефа широк је два метра и висок 1,70 – каже Чпајак.

Место где је камен набављен зове се Карара и налази се на северу Италије, на граници између Лигурије и Тоскане. То је најпознатији басен камена за скулптуре.

И барељефи и обнова статуе Францускиње, коју је радио вајар и рестауратор Зоран Кузмановић са својом екипом, завршени су пре рока.

Али, остало је још мало посла. Потребно је да се цео споменик очисти од прашине настале брушењем мермера, да се среде степенице испред обележја, да се заштити.

Пре те финалне фазе – заштите, потребно је да се уклешу реченице које су некада стајале на споменику – „Волимо Француску као што је она нас волела” и „A la France”. И тај део посла урадиће Чпајак.
Када ће бити званично „откривен” споменик још није познато јер је потребно да се уреди простор око њега.


Коментари5
35391
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran bingulac
na zalost...prvi svetski rat je bio davno.....i prevoz vojnika koji su prosli albansku golgotu francuskim brodovima je bio pod ruskim pritiskom......a prvi koji su podrzali hrvate u ratu sa srbijiom su bili francuzi....isti koji su nas bombradovali kasnije sa velikim elanom..ima jos puno toga slicnog zbog cega bi trebali da smo "zavalni" francuskoj
Zoran Markovic
U prvom svetskom ratu prevoz srpske vojske iz Draca i Valone do Krfa NIJE obavljen francuskim, vec italijanskim brodovima. A sto se tice ostalih podataka u Vasem komentaru - u pravu ste: i podrzavanje Hrvatske i Slovenije protiv Srbije, i podrzavanje siptara protiv Srbije, i bombardovanje Srbije, ... i jos puno toga. I zato mi je drago sto na spomeniku istinito i iskreno pise: "Volim Francusku koliko i ona nas" - znaci NISTA.
Препоручујем 15
milan
Sad pod hitno postaviti kamere koje ce da snimaju spomenik i njegovo iscrtavanje.
Зоран Матејић
У реалности је обрнуто: Сорбона је на западу, а ратници су на истоку.
dr Slobodan Devic
Mi nismo narod - mi smo dijagnoza (Jova Raskovic) ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља