среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:20

Кубуровић: Тужиоце ће бирати искључиво Високи савет тужилаштва

субота, 11.08.2018. у 15:40
Нела Кубуровић (Фото Танјуг)

Министарка правде Нела Кубуровић у интервјуу за Танјуг говори о финалним решењима за Нацрт уставних амандмана који ће у септембру бити предати Влади Србије и први пут након што је своје мишљење дана Венецијанска комисија указује на који ће начин Нацрт бити усклађен са препорукама тог тела Савета Европе.

Министарка појашњава и компликовану процедуру потребну за измену највишег правног акта у држави.

Наводи тако да ће све јавне тужиоце у Србији убудуће бирати искључиво Високи савет тужилаца (ВСТ), а узимајући у обзир први предлог Министарства правде из јануара ове године и препоруке Венецијанске комисије.

Напомиње да ће Народна скупштина бити надлежна само за избор Врховног јавног тужиоца (садашњег Републичког јавног тужиоца - РЈТ), те подсећа да је првим Нацртом уставних амандмана из јануара ове године Министарство правде предложило управо поменуто решење - да све јавне тужиоце, изузев РЈТ, бира ВСТ.

„Међутим на захтев дела струке и мишљења РЈТ да би избор јавних тужилаца требало оставити скупштини, Министарство правде је било изменило првобитни Нацрт који је тако у априлу био послат ВК”, навела је Кубуровић.

Имајући у виду препоруке ВК и потребу за јачањем независности самосталности тужилаштва, Кубуровић каже да ће поступак избора јавних тужилаца бити враћен на први предлог Министарства правде - и биће у искључивој надлежности Високог савета тужилаца.

Када је реч о избору пет несудијских чланова Високог савета судства (ВС С) и ВСТ, у складу са препоруком ВК, уставним амандманима ће бити предложено да се бирају само квалификованом већином од 3/5 свих народних посланика у Скупштини Србије.

Уколико на тај начин не буду изабрани сви чланови ВС С и ВСТ онда ће Комисија од пет чланова бити надлежна да бира будуће чланове из реда правника, указала је Кубуровић и нагласила да се из Нацрта брише квалификована већина од 5/9 свих посланика, у складу са примедбом ВК.

Када је у питању предлог Министарства правде да се ВС С и ВСТ распуштају ако не донесу одређене одлуке у року од 30 дана, министарка је указала ће тај амандман бити усклађен са мишљењем ВК тако што ће бити таксативно наведене ситуације у којима одлука мора да се донесе у датом року, односно када долази до распуштања тих тела.

ВК, како је додала, није била изричита да треба да се брише одредба која се тиче распуштања ВС С и ВСТ, већ да треба да се прецизира ако ВС С остане у саставу какав је предложен Нацртом (пет судија - пет истакнутих правника).

„Наша прва замисао је била да то буде дефинисано Законом о ВС С и Законом о ВСТ, али ВК сматра да се на тај начин не гарантује довољно независности тих тела, тако да ћемо те одредбе прописати Уставом и таксативно навести све ситуације у којима треба да се испоштује рок. У случају да чланови једног и другог тела не донесу одговарајућу одлуку у датом року - савет може да се распусти”, нагласила је Кубуровић.

Она је најавила да ће у складу са мишљењем ВК бити прецизирани и разлози за разрешење јавних тужилаца и судија, који се тичу

дисциплинског поступка и несавесног вршења судијске, односно тужилачке функције, поред већ наведених разлога.

Према њеним речима, важећи Устав готово и да не говори о критеријумима и разлозима за разрешење већ је то оставио законима да регулишу, а министарство правде сматра да то питање треба да се дефинише Уставом.

Министарка је такође указала да је неуједначена судска пракса један од већих проблема у правосуђу који Србија годинама покушава да реши, те да треба да и то питање треба да се регулише Уставом, као изузетно важно, посебно за грађане Србије.

Она је указала да је у претходном периоду Врховни касациони суд дао значајан допринос уједначавању судске праксе, али да се ради и на нормативном регулисању и уједначавању поступања судова да би, како је истакла „имали исте одлуке у истим правним ситуацијама и самим тим гарантови и предвидљивост судских одлука и јачу заштиту пред судским органима”.

„У мишљењу ВК је наведено на који начин треба да се отклоне недоумице и нејасноће и свакако ће то бити регулисано Уставом. Амандманима ће бити прописана и надлежност ВКС, који треба да има улогу у процесу уједначавања судске праксе односно јединствене примене права”, прецизирала је Кубуровић.

У финалним решенима уставних амандмана по савету ВК ће бити регулисано и питање односа три гране власти у правцу јачања независности судске власти, иако се Министарство правде до сада није бавило тим питањем јер то није било у надлежности.

„Сматрамо да треба усвојити и ту препоруку ВК, па ће бити предложена и измена те одредбе у Уставу на начин на који је препоручила ВК у правцу јачања независности судске власти”, нагласила је Кубуровић.

Она је истакла да ће и током августа Министарство правде радити на усклађивању Нацрта уставних амандмана са мишљењем ВК и верује да ће га почетком септембра упутити Влади која треба да га усвоји и упути предлог за измену Устава Народној скупштини.

 

„Министарство правде ће у потпуности испоштовати све препоруке ВК и имплементирати их у уставне амандмане како се и обавезало у току јавне прасправе, као што се обавезала и председница владе током посете експерата ВК у мају”, напоменула је Кубуровић.

Према њеним речима, Србија ће се сада први пут суочити са процедуром за измену важећег Устава, који није мењан од његовог доношења 2006. године.

„Процедура је врло компликована, с обзиром да Влада, као овлашћени предлагач, треба Народној скупштини да упути предлог за измену Устава у одређеној области о коме народна скупштина мора да се изјасни. Тај предлог мора да буде усвојен двотрећинском већином свих посланика”, нагласила је.

Према важећој процедури, уколико предлог за измену Устава не буде прихваћен, у наредних годину дана не може поново да се покреће иницијатива за измене Устава у тој области.

„Ако Народна скупштина прихвати предлог за измену Устава моћи ће да се говори о конкретним уставним амандманима. Тек тада Народна скупштина креће у расправу о предлогу”, навела је Кубуровић.

Каже и да је Одбор за уставна питања скупштине надлежан да спроводи поступак за измену Устава испред Парламента, те очекује да ће током јесени у Скупштини бити организоване јавне дебате и јавна слушања јер, како је истакла, Устав мора да се усвоји двотрећинском већином.

„То значи да мора да постоји шири политички консензус, који подразумева и друштвени консензус, јер уколико Народна скупштина буде усвојила измене оне ће морати да иду и на потврду грађана на референдуму”, навела је Кубуровић.

Она је напоменула да након што Влада усвоји предлог будућих амандмана - они не морају да буду коначни, јер управо јавна расправа пред Народном скупштином омогућава да и оно што Влада упути као предлог буде током јавне расправе измењено.

Министарка подсећа да је за измену Устава потребна двотрећинска већина свих посланика, што, објашњава, значи да треба постићи консензус и са опозиционим странкама уколико буде прихваћено да се устав измени. (Танјуг)


Коментари2
eaca7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Desko
Niko nikada nije tražio da tužioce bira skupština, jer je to suprotno suštini ustavnih promena koje se deklarativno sprovode radi oslobađanja od uticaja politike (skupštine) u izbor nosilaca funkcija u pravosuđu. Ministarka nevešto pokušava da pronađe alibi za potpuni krah njenog teksta amandmana koji je glatko odbijen na Venecijanskoj komisiji, pa javno iznosi očigledne neistine. Međutim, iznenađuje uporoist nosilaca vlasti da ponovo proguraju tekst koji je odbijen, samo uz sitne i nebitne izmene. Suštinsko pitanje je zašto sve ovo rade?
Радомир М. Мисаљевић
Васпоставити војно судство и војно тужилаштво и војне затворе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља