уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:37

Кредит без одласка у банку

Паметни банкомати, вештачка интелигенција, плаћање мобилним телефоном уместо картицом, коришћење дигиталног потписа потпуно су укинули чекање на шалтеру
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 11.08.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Шта све можеш без банкара? Ову, иначе врло популарну игру, не играју сами банкарски службеници, већ управо њихови клијенти. А зашто би када због ње остају без доскора добрих радних места. Конкуренција у банкарству је велика, а дигитална трансформација у овој области је, чини се, највише одмакла. Оне не могу више да буду само организације које дају кредите или код којих се плаћају рачуни, већ морају клијентима да пруже и додатне, целовитије услуге.

Већину банкарских услуга сада је могуће остварити без контаката са човеком. Последњих хит је опремљеност банака паметним банкоматима на којима грађани могу 24 часа да преносе новац с рачуна на рачун, да с рачуна подижу или уплаћују динаре и евре, обављају мењачке послове у ове две валуте, измирују рате по кредитима и кредитним картицама, као и да плаћају месечне рачуне, као и друге обавезе. Све оно због чега су до јуче стајали у редовима на шалтеру банке. При томе потврду о трансакцији могу да одштампају, а могу и да је пошаљу себи на имејл адресу.

Услуга мобилни кеш омогућава сваком клијенту да пошаље кеш другом физичком лицу или себи, при чему прималац новца не мора да има отворен рачун ни у једној банци. Новац се подиже у некој од експозитура банке или на паметном банкомату, без коришћења картице.

И наше банке већ користе вештачку интелигенцију у комуникацији с клијентима. Наиме, ова софтверска решења омогућавају да се слањем поруке преко „фејсбук месинџера” или „вајбера” постави било које питање у вези с услугама и производима банке, а ова комуникација наликује разговору са запосленим у контакт центру банке.

Сеоба платних картица из новчаника у мобилни телефон, односно плаћање мобилним, такође је новитет банкарске понуде. Притом, у телефону не мора да буде само једна платна картица већ све дебитне и кредитне које неко има.

Све ове новотарије практично су у стару вест претвориле понуде попут кредита или дозвољени минус без одласка у банку. Захваљујући техничком напретку, банке су почеле да одобравају кредите електронски, оне готовинске, за петнаестак минута. Банке најављују да ће и код нас зајмови моћи да се одобре и недељом, празником, иза поноћи, значи 24 часа. Истини за вољу, на погодност брзине одобравања зајма могу да рачунају само стари клијенти банака. Они који су им добро познати, односно они с добром кредитном сторијом јер банке већ имају податке о заради клијената, а подаци о фирми у којој раде, односно њени финансијски извештаји, могу се наћи у Агенцији за привредне регистре 24 часа, као и подаци о укупној задужености у Кредитном бироу. Све ово омогућава да се кредит одобри за десетак минута.

Банке такође пружају многе услуге уз дигитални потпис. Корисници се могу улоговати на е-банкарство коришћењем своје личне карте на којој је дигитални потпис и проверити стање, добити изводе или промет по рачунима. Слободна плаћања у домаћем платном промету такође су доступна корисницима дигиталног сертификата. Сваки клијент може испоставити било који налог у домаћем платном промету коришћењем сертификата без потребе да га претходно најави банци у виду предефинисаног налога или слично, а нису му потребни ни токени нити СМС кодови.

Коришћењем дигиталног потписа може се реализовати кредит, позајмица по текућем рачуну, отворити рачун штедње или орочити средства преко е-банкинг апликације, без доласка у експозитуру у процесу који се потпуно обавља у електронској форми, без икаквих папирних докумената. С обзиром на то да реализација поменутих банкарских производа подразумева потписивање уговора, у случају онлајн експозитуре, потписивање уговора и пратеће документације омогућено је квалификованим дигиталним сертификатима. Као што се у традиционалном банкарству долази у експозитуру, поразговара с банкаром и договори се о кредиту, а затим приступи потписивању докумената, у онлајн експозитури комуницира се видео-позивом с банкарима. За реализацију кредита банка обезбеђује електронска документа која клијент потписује квалификованим дигиталним потписом. На исти начин и банка тај документ потписује квалификованим дигиталним потписом овлашћене особе. Тако настала електронска документа су у потпуности у складу са законима и имају идентичну доказну снагу као папирна документа.


Коментари6
04078
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Kada koristite e-banking za menjacke poslove razlika izmedju kupovnog i prodajnog kursa je oko 5%! Vi kliknete prodajem evre, neko drugi klikne kupujem i bancin kompjuter zaradi za banku 5% . To je suludo visoka provizija za nista, pa klijenti banke umesto e-banking menjacnice dizu kotovinu u devizama, idu u menjacnicu da zamene u dinare po mnogo boljem kursu, a onda nazad u banku da sluzbenica prebroji taj kes i stavi na klijentov dinarski racun. Ovo sve je puno rada i trcanja, za bankovne sluzbenike isto rad na isplati i uplati gotovine sa 0% provizije, i sve to zato sto je banka mnogo “alava” sa deviznim kursevima.
Milos
E-banking je nesto sto olaksava posao, ne trosi vase vreme i vrlo je prosto, ne treba ti nikakva obuka. Platis 10 racuna za 10 min, a za to bi u banci, odlasku do banke, parkiranju, čekanju u redu potrosio najmanje sat vremena u vecem gradu i vise. Pritom ne platis nikakve provizije pošte, banke itd. Ali mora nas covek da nadje neku manu. Da nema E-bankinga bila bi prica "u normalnom svetu se sve placa od kuce za 10 min, a mi moramo da cekamo red po postama" Uostalom kome ovo ne odgovara niko mu nije zabranio da i dalje ceka u redu i sluzbenica uradi "slozeni integral" i ukuca podatke u kompjuter i plati racun umesto njega. Jer zaboga mi smo kupili kod kuce kompjuter ili telefon i platili internet od svojih para potrosice se ako ga iskoristimo pametno i ustedimo sebi vreme i informaticki se opismenimo Pa zato smo ga valjda i kupili. Ali zato se ne trosi za blejanje na fejsbuku, gledanje Farmi, igranju igrica i ostalih gluposti. Koji smo mi licemeri. Katastrofa.
Milos
Vaš komentar potvrdjuje moju konstataciju, niko vas nije prozvao licno, pricao sam generalno iz licnog iskustva. A to sto posedujete racunar 35 godina vam nije nakav argument da posedujete infotmaticko znanje veće od bilo kog, uostalom moje zanimanje ne znate. 10-14h dnevno ispred monitora? Preporucujem vam neku fizicku aktivnost na svezem vazduhu makar sat vremena dnevno. Prijatan dan vam zelim, filmski prevodiče. Čuvajte zdravlje.
Препоручујем 2
Велибор Рајковић, филмски преводилац
Извињавам се али, не можете одређивати другима на шта ће да троше своје време и новац. Исто тако није ваше да кажете шта је глупост а шта не. Случајно, не "блејим" Фејсбуку, не гледам телевизију баш никада и проводим десет до четрнаест часова дневно испред монитора јер ми је то посао. Лични рачунар поседујем од времена ZX Spectruma, што је више од 35 година, па молим да ме поштедите придике о рачунарском описмењавању јер о томе знам скоро сигурно више од вас. Лепо сам написао да електронско пословање има очигледних предности, али да није праћено адекватном подршком. Штавише имам утисак да је систем намерно осмишљен тако да већина одустане кад чује "Сви оператери су тренутно заузети. Ви сте сада осамнаести на реду..." Ако баш мора да сачека пола сата - четрдесет минута уз снимљене рекламе за кредите и пакете, клијента сачека незаинтересована приучена потплаћена особа која може, а и не мора да реши проблем. То је оно што мени сместа. Јесте ли сада схватили, банкарски службениче?
Препоручујем 3
Ljubomir
Pre desetak godina, udjes u filijalu banke, dobar dan - dobar dan, molim vas, hocu da platim struju, odlicno, potpisite ovde, hvala, dovidjenja - dovidjenja. Da, i malo sacekas na rvoj red... Ti ne znas nista o poslovanju banke, kako se popunjava obrazac ili kako se koristi program u banci - za sve to je sluzbenik na salteru prosao kroz obuke, zna kako se to radi i uradi sve sto ti trazis na kompjuteru banke. Ti si dobio trazenu uslugu, a on za to primi platu... A danas? Danas SAM, na SVOM kompjuteru (ili telefonu) instaliras aplikaciju banke, sam se naucis kako ona radi, sam se ulogujes i uneses sve podatke o broju racuna EDB, sumu i mesec za koji placas i sam potvrdis placanje - sam sebi pruzis uslugu, ali za nju ti banka ne da platu! I umesto da se smanje provizije, jer sada na salteru radi po jedan-dva sluzbenika i kirije za ofis se smanjuju, pa time i troskovi (a kompjuter si i onako sam kupio) - provizije su i dalje iste! Isto i sa samotocenjem benzina - cena opet nije manja.
Велибор Рајковић, филмски преводилац
У свим сферама живота, уводи се аутоматизација под изговором бржег и јефтинијег за грађане. Истина је да се у ствари ради о смањењу трошкова пребацивањем терета пословања на клијента. Јер ми са рачунара или другог уређаја који смо сами купили, преко интернета који сами плаћамо радимо већину ствари које би радио неки службеник, а нико нас не плаћа за то. И све је у реду док систем ради, међутим не дао Бог да наиђете на проблем. Тада креће игранка позната у Срба као "сви оператери су тренутно заузети" и разговор са потплаћеним равнодушном особама које знају десет научених одговора и моментално падају у фрас ако им поставите једанаесто питање. Да се разумемо, немам ја ништа против електронског пословања, чак ми се принцип свиђа. Не свиђа ми се реализација, односно надекватна корисничка подршка. И највећа је несрећа што нисмо ми смислили систем неадекватне подршке, већ он потиче из земаља богатијих од наше. Како ће то тек изгледати са "паметним" банкоматима, могу само да нагађам...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља