среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

У Тршићу се учи дигитална хуманистика

Образовно-културни центар „Вук Караџић” има задатак да штити српско нематеријално културно наслеђе и негује нашу културу
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 12.08.2018. у 09:40
​(Фото: Министарство просвете)

Тачно три и по деценије после оснивања највећег ваншколског научно-образовног центра за природне науке у Европи, наша истраживачка станица „Петница” добила је свој пандан за изучавање друштвених наука. Барем тако челници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, не без разлога, виде Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу, који у септембру навршава годину дана од како је основан у родном месту реформатора српског језика, по којем и носи име.

„Петницом за друштвењаке” назвала га је и премијерка Србије Ана Брнабић, која је недавно посетила овај центар и говорила о његовом значају младим полазницима и представницима медија. Тршићки центар, који окупља ђаке, студенте, наставнике и научне раднике из земље и света, представила је и о плановима за његов развој за „Политику” говорила Габријела Грујић, председница Надзорног одбора овог центра и помоћница министра просвете.

Истакла је да нема недоумице око тога да ли је поређење са чувеним ваљевским природњачким парњаком оправдано. Неговање студентских и ученичких идеја и подстицање истраживачког рада још у основној и средњој школи, а не тек на завршним годинама студија, како је у Србији одавно устаљено, основне су замисли које ће, према Грујићевој, морати да оствари овај центар.

Образовно-културни центар „Вук Караџић” намењен је младима од основне школе до факултета из целог света. Основни циљ је популарисање српског језика, ћириличног писма и његовог реформатора Вука Караџића. Кроз укључивање омладине у све активности и њихово повезивање са универзитетским професорима овај храм националних наука у Тршићу има задатак да штити српско нематеријално културно наслеђе и негује нашу културу. Списак установа са којима остварују сарадњу импресиван је. Ту су Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик, Институт за књижевност и уметност, филолошки, филозофски и учитељски факултети, као и уметнички одсеци универзитета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, Културни центар „Вук Караџић” у Лозници, Вукова задужбина, Матица српска, европске научне институције и истраживачки центри.

– Намера нам је да талентоване средњошколце упознамо са српским језиком и књижевношћу, али ће они у радионицама учити и о световној, духовној, уметничкој и популарној музици, као и савременим културним садржајима који су им блиски, попут филма, стрипа, телевизијских серија и интернета. Већ су организоване радионице креативног писања, а у плану су и семинари за средњошколце о медијској писмености. Други циљ центра је да ђацима из дијаспоре приближи српски језик и културу. У плану су и курсеви за побољшање писмености у школама, на факултетима, штампаним и визуелним медијима – објашњава Грујићева.

За студенте основних и мастер студија српског језика и књижевности, музикологије, етнологије, етномузикологије, антропологије, културологије, теорије уметности и медија биће организоване радионице и семинари у којима ће се обучити за теренска истраживања. Странци који студирају славистику у Тршићу ће савладавати превођење са српског на стране језике и обрнуто, а семинар из дигиталне хуманистике, која је нова наука, полазницима ће пружити знање како да примењују информационе технологије у проучавању језичког, књижевног и етнографског наслеђа. Где год буде могуће, основна литература коју ће користити биће Вукови речници, збирке народних песма, приповедака и пословица.

Сем за ђаке и студенте, центар у Тршићу отворио је врата свим србистима, па су у плану и семинари за професоре и округли столови за лекторе који на славистичким катедрама у свету предају српски језик и књижевност.

– Предвиђено је и оснивање библиотеке, као и покретање издавачке делатности центра у Тршићу, а уколико буде новца обновићемо и угледну едицију монографија „Вуков сабор”. Управо је завршена теренска пракса за студенте основних студија етнологије и антропологије, где су обучавани за истраживање, заштиту и очување културног наслеђа Србије. Предавачи су били са Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и доценти, научни сарадници и музејски саветници Мреже заштите нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Крајем месеца студенти мастер и докторских студија јужне славистике из Келна, Варшаве, Москве, Рима и Београда похађаће летњу школу текстологије и превођења „Нобеловац и класик Иво Андрић”. Намењена је студентима славистике са европских универзитета који студирају српски као страни језик, а организује се у сарадњи са Институтом за славистику Универзитета у Келну – најављује Грујићева и додаје да ће се средином септембра у Тршићу окупити шездесетак студената југославистике са двадесетак европских и светских катедри. Они студирају српски језик и стипендисти су Министарства просвете.


Коментари1
70c3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ана Ђорђевић
Ако се оснива овако важна институција онда би планови морали бити транспарентни и јасно прецизирани пет година унапред. Ово што је помоћница министра за дуално образовање (!?) изјавила није достојно овако озбиљног задатка. Већ само сведочи о томе да намере Министарства просвете нису уопште јасно уобличене. Бркање хуманистике, друштвених наука, дигиталне хуманистике....мућни па проспи да би се сликали политичари. Ни Н од науке ту нема. Мноштво дезинформација је у овом тексту, намерно или случајно...Овај центар отваран је већ неколико пута све док се сви политичари нису исликали, а рад му је више него скроман у ових годину дана колико постоји.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља