среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Прва љубав заборава нема

Стара драгачевска свадба и невестин улазак под заштиту богова нове куће и ове године су опчинили сабораше у Гучи
Аутор: Гвозден Оташевићсубота, 11.08.2018. у 22:00
Ча­уш на ста­рој дра­га­чев­ској свад­би (Фо­тографије Г. Ота­ше­вић)
Свад­бе­на по­вор­ка на Са­бо­ру у Гу­чи

Гуча – Још од другог Сабора 1962. године, у најважнијем дану приредбе, Гучом пројезде окићени сватови и седлани атови носећи младенце, док се око њих шире барјактар, девер, кум, стари сват и чауши. За њима јенђе трукују арије из бијелих грла:

„Дођи Миле до зеленог рода, ако ниси велика господа. Сазуј чизме и обуј опанке, па заиграј до лепе сељанке. И обуци шајкано одело, да заједно прођемо кроз село.” Или, одговор просцу из Ивањице: „Нит’ ћу поћи, нити ћу ти доћи, најлепши су драгачевски момци.”

Приказ старе драгачевске свадбе, ево већ 57 година, јесте догађај од којег сабораши не могу да одвоје очи. Свакоме ко се бар једаред женио или удавао, док гледа лепо оденуте драгачевске младенце, у мислима промичу слике са сопствене свадбе, и сећање на дан кад су потписали уговор на непролазну љубав. Касније то живот мало узме под своје, али нека...

Некадашње сватовске обичаје из овог дела Србије, по којима се и прави те од забрава чува ово саборско весеље с младенцима, добро је упамтио чачански прота хаџи Јован Лукић, венчавајући многе током службовања.

– Почињало је, дакле, договором старијих, а младенце још нико ништа не пита. Наводаџија, после прикладног ручка, почиње разговор: „Ево мене до вас, а ви не питате зашто сам дошао.” Отац девојчин одговара: „Нека смо здрави и живи, ти ћеш казати зашто си дошао, а ми ћемо свакако добро прихватити.” Проводаџија настави: „Ви имате да удате а ја женим синовца, па желите ли да се пријатељимо.” Отац обично каже, ако је задовољан: „Немамо ништа против, хвала вам што сте се сетили наше куће. Ако се деца бегенишу ми им нећемо сметати.” Онда њих двојица одређују кад могу да дођу просци.

Дан уочи свадбе украшава се улаз у двориште, авлија младожење и младе. На капију код младиних, поред славолука, ставља се висока мотка на коју се везује и добро причвршћује јабука. Младини је подижу што више и још увежу жицом да би женик морао да се помучи не би ли је оборио. Још ако је имао тешко момачко вече задрхтаће му пушка. Док не падне воћка, нити ће они ући у авлију, јер момак значи није кадар за женидбу, нити ће она изаћи из куће где је, ипак, њене другарице јенђе чешљају, одевају и сређују (данас то раде фризерке и шминкерке), сви заједно чекајући погодак на капији.

Младенци одатле иду пред попа у богомољу, на венчање по обреду Српске православне цркве а затим јашу ка жениковој кући, и тај део свадбе верно се приказује на Сабору. Барјактар предводи веселу дружину да би узео муштулук од свекрве. Чауш носи певца и кубуру те збија шале, а свекрва их на капији дарује везеним чарапама. Младожењини зетови (чауши или војводе) некад су знали да се испењу на какво узвишење, па кажу: „Ово пиле – а показују печено прасе или овна – што донесе Миле, траву пасе на врх дуда спава.”

Део обреда јесу и невестине заове које у венац уплићу босиљак, рузмарин, невен, граб, смиље, огледалца и пауново перо, како би младу заштитиле од злих сила. Пред новим домом, у Гучи је то Дом културе, док је млада и даље на коњу, свекрва јој додаје мушко дете, накоњче, да га подигне и окрене три пута у правцу сунца, како би и она рађала мушку децу. Рачуна се да је невеста узета у заштиту кућних богова тек кад прође све степенике којима је води свекрва. Даје јој сито са житом, шећером и јабуком, а невеста баца жито три пута на све четири стране света, „како би година била родна”. Затим јабуку избаци преко главе у сватове. По том обичају, верује се, ко ухвати јабуку, први ће се оженити односно удати. Онда невеста баца и сито на кров куће пазећи да се оно задржи на црепу, како би и она „опстала у новом дому и зародила се”. Напослетку, уз трпезу где су се младенци почастили медом и шећером како би им „живот био слађи”, шурак (младин брат) изручује у крило сестре корпу с разнобојним вуненим концима и иглама, желећи јој да буде „послушна и вредна у новом дому”. Тог трена, на саборској свадби здравичар диже буклију, младу изводе међу сватове и коло се вије.

– Младожења и млада у оно доба добијали су засебну собу или вајат да први пут заноће, али их ни тада нису остављали на миру па се до данас одржао један обичај, пун шале. Војводе, односно зетови, читаве ноћи узнемиравају младенце, вире кроз кључаоницу, пењу се до прозора, гледају у собу. Изјутра узму бели чаршав, закољу певца или кокош, окрваве ту постељину па је носе и показују свима који су други дан на весељу. Све је праћено разним шалама које су свима угодне и на њих се нико не љути – описује прота Лукић.

Листајући истините животне приче овог краја, срећемо једну из Вучковице, тамо у оном веку, збиља узбудљиву. Младенци се нису ни знали ни видели до дана венчања и радознала невеста спази једног младића поред огњишта где су били постављени лонци. Приђе и упита: „Је ли, брацо, чаркаџијо, да ли би ми знао рећи ко је овде мој ђувеглија?” Момак обриса нос и масне прсте, избечи очи на младу па охоло договори: „То је овај ђида” – показујући на самог себе.

На прелу у оближњим Губеревцима, лане у пролеће, хармоникаш Ратомир Ђурковић из Милатовића приповедао је, развалечећи „далапу”:

– Ја сам моју жену одвео с неке музике, познавали смо се само три сата, и ништа нам у животу није фалило. Ови сад, забављају се по седам година па се изгустирају.

О приказу старе драгачевске свадбе на Сабору најпре је бринуо учитељ из Каоне Јован Пајовић, затим годинама ветеринар др Владан Бабић из Виче, па Љубица Лалић, учитељица из тог села. Наследио их је Жељко Костић, земљорадник из Милатовића, који је био главни редитељ осам протеклих година и иде му од руке. Он и супруга Љиљана глумили су младенце на 57. Сабору па се после четири седмице и стварно венчали, а ове године носиоци главних улога, дакле невеста и женик, били су Анђелка Рајић из Гуче и Никола Робајац из Пријевора, обоје осмнаестогодишњаци.

Појачане саобраћајне контроле

Начелник Управе саобраћајне полиције Небојша Арсов изјавио је да су током Сабора трубача у Гучи појачане контроле полиције и да се возачи посебно контролишу на алкохол и прекорачење брзине. Арсов је рекао да су тројица возача из Гуче заустављена с више од три промила алкохола у крви.

„Најчешће се праве прекршаји везани за алкохол, прекорачење брзине, некоришћење појаса, непрописно претицање”, навео је Арсов јуче за РТС, преноси Танјуг.

Крајишник шести пут арамбаша

Више од две деценије, уз свесрдну помоћ „Застава оружја” из Крагујевца, Драгачевски сабор трубача је богатији за традиционално момачко надметање, народни вишебој. На овогодишњем Сабору победници у пет категорија јесу: Небојша Петрићевић из Гуче (скок удаљ), Ђорђе Милошевић из Крагујевца (скок увис из места), Александар Крајишник из Мајура (бацање камена с рамена и рвање у кости) и Ђорђе Радовановић из Милатовића (гађање кроз прстен јабуке). Титулу арамбаше с овога Сабора носи Александар Крајишник, шести пут заредом. 


Коментари2
0b6ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GoraN
Odavno ne vidjeh tekst sa vise turcizama. Znaju li Srbi da se zene na svom, srpskom jeziku? Sta je recimo caus?
Sreten Bozic -Wongar
U Australiji - pola sveta daleko i u poznoj starosti - prijatno se secam - obicaja iz Srbije , svadbi i veselja. Lepota je bila odlaziti rano u svatove pod barjakom i ushicen posle case vruce rakije - bili su to nazaboravni dogadjaji . Te davne 1949 g. pevalo se : " Zenicu se dok je jesen rana , iz nahije Mutapa Lazara. "

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља