уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32
ОБНОВА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У ЗЕМУНУ

Почели радови на уникатном паркету у Спиртиној кући

Конзервацију и рестаурацију чувеног интарзираног паркета набављеног у Белгији пре 163 године обавиће стручњаци Музеја примењене уметности и Народног музеја
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 11.08.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)
Ин­тар­зи­ра­ни пар­ке­т по­ста­вље­н 1855. го­ди­не (Фо­то Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да)

На праву обнову Завичајног музеја у Земуну, познатијег као Спиртина кућа, чекало се пуних 16 година. Најзад, уређење овог земунског „Скадра” почело је, и то послом који га је и зауставио – рестаурацијом јединственог интарзираног паркета постављеног још 1855. године.

Обнова музеја која је почела 2002. требало је према првобитном плану да траје 65 дана.

Нажалост, обнова паркета није најсрећније урађена па се он расушио и пропао, а у пет просторија где се налази постављени су радијатори што није било примерено овом амбијенту. Музеј је привремено затворен, а пројекти за уређење паркета су се „низали” годинама. Било је предлога да се ради нови паркет, а стари остави као експонат у музеју, да се у иностранству рестаурира стари паркет или да дођу стручњаци из иностранства да га обнове…

Ништа од свега тога није усвојено и конкретног решења није било. До сада.

– Паркет је подигнут пре око два месеца и пребачен у лабораторију где ће бити урађена обнова. Конзерваторске радове обавиће стручњаци Музеја примењене уметности и Народног музеја – рекла је Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда.

Чувени интарзирани паркет набављен је у Белгији, а такав постоји на само неколико места у Европи. Колико ће бити захтевна његова обнова показује и сама структура паркета. Израђен је од осам врста дрвета, са ручно рађеним жлебовима помоћу којих су уклапани, опет ручно, делови паркета различитих врста и на тај начин су прављене шаре.

Због тога ће први корак у конзерваторско-рестаураторским радовима бити уклањање интарзираног слоја са старог на нови дрвени носач.

– То подразумева претходно скидање интарзије, која је лепљена за подлогу туткалом животињског порекла. За скидање фурнира са старе подлоге потребно је користити водену пару или воду на температури изнад 90 степени. Одвајање интарзираног слоја од дрвене подлоге неопходно је радити плочу по плочу јер је реч о врло деликатном послу – истиче Корићанац.

После одвајања сваког сегмента фурнира од подлоге, сви ти делови требало би да буду туткалом спојени са фуг папиром. Цео посао могао би да буде завршен у наредне две године.

– У међувремену биће урађена и бетонска кошуљица у свих пет просторија где се налазио паркет и уклоњени постојећи радијатори – каже Корићанац.

Претходних година није ништа рађено на паркету, али у Завијачном музеју јесте. Инсталиран је видео-надзор, противпровална и противпожарна заштита, конзервиране су оригиналне тапете и осликани зидови ходника који води у кућу. Ове радове финансирала је општина Земун, по пројекту који је урадио Музеј града Београда. 

Здање из 1855. године

(Фото А. Васиљевић)

Спирте су позната фамилија цинцарског порекла која се у Земун доселила крајем 18. века. У готово свим пословима у којима су се до средине 19. века опробали били су међу најуспешнијима.

Богатство је члановима породице обезбедило висок друштвени статус, што је на симболичан начин потврђено добијањем племићког звања и грба 1856. године. Кућа у Главној улици урађена је по пројекту бечког архитекте Ферстла, а изградњу је финансирао Димитрије Спирта. Завршена је 1855. године, али у њој Димитрије није дуго живео. Преселио се у Панчево где је 1885. године и умро. Сахрањен је у порти манастира Војловица. Последњи власник из породице Спирта био је Ђорђе, који је кућу преписао својој жени Софији. Она је умрла 1916. године у Швајцарској.

Од целог иметка само кристална чаша

Кућа је раскошно зидана у готском стилу. Фасада је од камена, а на зидовима широког лучног улаза осликани су мотиви из грчке митологије. Степенице које воде у предсобље биле су од глачаног црвеног мермера. Крајем 19. века у њој је био хотел „Гарни”. Претпоставља се да је за време Првог светског рата кућа служила за војне потребе. По окончању сукоба, кућу је 1919. и 1920. године користио Завод за слепе и глуве српске ратне инвалиде. Савезничко бомбардовање 1944. знатно ју је оштетило, али је после рата обновљена. Од целог богатства породице Спирта, до данас је претекла само једна чаша од розе кристала, коју је користила Софија, супруга Ђорђа, последњег изданка велике породице. Ово здање је 1965. проглашено спомеником културе. У то време тражена је подесна локација за Народни музеј Земуна основан 1955. године, а избор је пао на овај објекат у земунској Главној улици.

Заблистаће фасаде у Земуну, Улици краља Петра, на Косанчићевом венцу

Фа­са­да у Ули­ци ца­ра Уро­ша 19
(Фо­то Се­кре­та­ри­јат за ко­му­нал­не и стам­бе­не по­сло­ве)

Земунци ће до краја године имати чиме да се похвале. Више од 60 здања у строгом центру Земуна добиће нове фасаде: објекти у улицама Господској 1- 25, Доситејевој 1-3, у Главној 2-53, на Магистратском тргу 4-18 и на Авијатичарском тргу 2-10. Реч је о здањима која припадају просторној културно-историјској целини од великог значаја или су споменици културе од великог значаја као што је, на пример, кућа Димитрија Давидовића у Главној 6. Овом списку придружиће се и велелепне куће на Косанчићевом венцу, у Бранковој и Улици краља Петра, а за реконструкцију 86 фасада од којих је шест под скелама, новац је обезбеђен из републичког буџета у износу од 650 милиона динара. Носилац овог посла је Секретаријат за комуналне и стамбене послове.

– Сада се обнавља шест фасада у Поп Лукиној 3-5 и 16, Булевару Деспота Стефана 10, Грачаничкој 18, Џорџа Вашинготна 26 и Задарској 2.

За 80 других фасада у току је јавна набавка за избор извођача и надамо се да ће фирма која да најбољу понуду првог септембра почети да реконструише дотрајале спољне омотаче зграда на здањима која су историјско наслеђе Београда, споменици културе и заоставштина наших чувених архитеката. Имаће рок од 90 дана да све заврше – каже Никола Ковачевић, секретар за комуналне и стамбене послове.

Сва лица кућа и зграда биће обновљена према оригиналним сачуваним пројектима, а највећи издатак биће враћање аутентичних украса.

– Већину њих је радила фирма из Беча која и данас има сачуване калупе за орнаментику која краси зграде у Београду. Такви украси се изливају у престоници Аустрије – истиче Ковачевић.

У последње две године око 200 заштићених фасада је промењено, највише њих на Косанчићевом венцу, у Карађорђевој, Грачаничкој, Краља Петра…Д. М.


Коментари3
989b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Јој! Зар је битно из ког периода су жврљотине...зар није битно да се оне уклоне!!!!
Dejan
a kad će da prekreče ove odvratne grafite na takvoj jednoj zgradi? to vam izgleda ne smeta? i čitav Beograd je zapanjujuće sav u odvratnim grafitima, često sa porukama mržnje, to vam ostalo iz Miloševićevog doba valjda...
Стојан са Голеша
У време аутентичне социјалистичке владе пок. прсд. С. Милошевића није било овако скарадних натписа који у ствари и нису никаве поруке мржње, јер Срби не умеју да мрзе. Ови натписи су наручени вероватно од таквих као што си ти, да би сам себи дао могућност да стигматизујеш све што је српско а производ су фаличног ума који мора на себе да скрене неку пажњу, макар и негативну. Ова појава је узрокована медиским форсирањем друштвеног олоша кроз разне фарме, парове и друге појаве блиске животињским нагонима у понашању, што проузрокује збрињавајући број породичних ломова, убистава и самоубистава !
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља