уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:19

Муза штити традицију

Позоришни живот у Вршцу траје више од два века, а 1920. године Министарство просвете доноси одлуку да се „у Банату у Вршцу оснује професионално позориште”
Аутор: Јовица Даниловићсубота, 11.08.2018. у 21:44
Народно позориште „Стерија” у Вршцу (Фото: Ј. Даниловић)

Вршац – Вршчанима је, очигледно, већ дуже од два века наклоњена муза Талија, јер баш толико траје позоришни живот у родном граду славног српског комедиографа Јована Поповића Стерије чије име од 1920. године носи овдашње позориште по одлуци Савета града.

У Вршцу је 1793. године одиграна прва позоришна представа коју су одиграли ђаци Граматикалне гимназије са својим професором Михаилом Крекићем. Биле су то једночинке: „О Ироду”, „О богатом човеку” и „О злом оцу и рђавом сину”. До тада су се Вршчанима представљале глумачке трупе из Аустрије, Мађарске, Румуније, Италије, Немачке...

Само захваљујући срећним околностима, али и невероватном ентузијазму ансамбла и осталих запосленика, уз подршку публике – позориште је опстајало и у тешким временима за културу.

Вршчани зато и кажу да им је Талија била наклоњена.

Један од најжешћих и „најозбиљнијих” напада био је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века. Из тадашњег ССРН (Социјалистичког савеза радног народа) потекла је иницијатива да се позориште укине „јер шта ће нам такав трошак кад можемо београдске театре да ангажујемо за мање пара”. Заљубљеници у позориште тврдили су да укидањем позоришта „неће више бити ни наших ни гостујућих представа”. Новинари су тада одиграли важну улогу и припомогли да овај професионални театар не само опстане, већ да касније (2003. године) добије и једину сцену на румунском језику у Војводини која носи име „Петру Крду”, њеног оснивача, и она успешно живи и ради у оквиру „Стерије”.

Вера Недељков је права „жива енциклопедија” вршачког „Стерије”. Каже да су 1951. и 1952. година биле са највише запослених глумаца, чак 25. Тај број се из године у годину смањивао, па сада овде ради осам глумаца, од чега је пет дама.

– Као организатор, само на територији града, имала сам обавезу да продам 120 представа годишње, а гостовања су се посебно бројала. Позориште је било обавезно да буџет оправда са пет вечерњих и две премијере за децу. Радило се много, чак и са дуплим поделама, путовало се, а стимулације нису увек пратиле залагање запослених, чак и рад празником није посебно и увек награђиван. И села нисмо заборављали. Били смо задовољни. Рецимо, технику је уочи премијере на послу затицала зора, али се то сматрало – нормалним, прича Вера Недељков која наглашава и да су некадашње сценографије биле компликованије, габаритније, са више чинова, декора...

Наша саговорница каже да „ново време доноси нову праксу и ствара нова искуства, јер и сада гледамо одличне представе и одличне глумце, али све бисмо нешто још... мало више пара, ако је могуће”. Она се сећа и веће пажње коју је читава кућа поклањала и запосленима, али и верној публици. Каже да је остало забележено у аналима „Стерије” да је 1967. године тадашњи познати управник Позоришта Славко Пенца, поводом 20 година постојања театра у послератном периоду, Јаношу Томашу и његовој супрузи Елизабети поклонио улазнице за све представе – доживотно важеће. Занимљиво је да је Јанош био надничар, „кочијаш на проценат”, али веран позоришту.

– Ретки су изузеци да је у нашем позоришту управник – директор саставио цео мандат од четири године. Један управник је на челу био само седам дана, па су му самоуправни органи отказали поверење. Ипак, много је глумаца оставило дубок траг у позоришном животу Вршца, као, рецимо, Томислав Пејчић кога су тражила и већа позоришта, у чију част једна сцена носи његово име, па Тихомир Пауновић чије тумачење Стеријиног Винка Лозића остаје незаборавно и Вршчани су му подигли бронзану фигуру на Тргу Светог Теодора, онда, Гроздану Стефановић, Ивицу Андрејевића који је, као глумац и управник, инсистирао на обогаћивању репертоара праизведбама..., каже Вера Недељков и наглашава да су, наравно, текстови Јована Поповића Стерије, када је реч о репертоару овог театра, били најчешћи.


Коментари0
40918
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља