уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Еврозона стрепи од слома турске валуте

Неки од највећих поверилаца турских фирми има банака из Европе, међу њима и Италије, чији дуг већ забрињава ЕУ
Аутор: В. Вукасовићсубота, 11.08.2018. у 22:00
Мењачница у Истанбулу: лира је од јануара изгубила 40 одсто вредности у односу на долар (Фото Бета/АП)

Ако је председник Реџеп Тајип Ердоган у праву кад каже да ће Алах заштитити турску економију од слома, мора да се сада и италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини, који се не брани ни убедљиво ни горљиво од оптужби да у његовом зазору од миграната има и расизма према муслиманима, колеба да ли да се помоли Једином по свим правилима ислама.

Суноврат турске валуте, која је од почетка године изгубила око 40 одсто вредности у односу на долар, као наговештај могућег потпуног краха привреде те земље, није опасност само по политичку стабилност Блиског истока. Сурвавање лире окрњило је и вредност евра, злослутећи последицама по целу зону у којој се користи монета Европске уније. Банке из држава ЕУ су међу највећим турским зајмодавцима. Осим Шпаније, која се недавно извукла из економске кризе па се ваља надати да се од ње у међувремену и довољно обезбедила, и Француске, чија је привреда чврста, ту је, међутим, и Италија.

Експлозија националног дуга Италији прети већ сада, и у случају да Турска и њене компаније, што је све замисливије, остану без новца за враћање својих обавеза према страним повериоцима. А величина италијанске економије таква је да би њено посртање угрозило ЕУ много више него криза у Грчкој, с којом се такође још није сасвим изашло на крај. На концу, није само италијанским банкама код којих су се Турци задуживали, попут „Уникредита”, пао ниво деоница на вести о даљем стрмоглављивању лире. Губитак вредности снашао је, према извештајима агенције Блумберг и „Индепенденту”, и шпанске и француске банке, какве су ББВА и БНП Парибас.

Уместо да чују, како је најављено, детаље новог економског модела који ће Турску извући из проблема, светски инвеститори су прекјуче гледали министра финансија Берата Албајрака како расипа неодређена општа места, знојећи се обилно, да ли зато што Ердоганов зет, недавно постављен на ову одговорну позицију, нема искуства пред камерама или стога што ни он нема поверења у сопствене речи. Ничега умирујућег за оне што су новац уложили у Турску није било ни у митинзима на којима је Ердоган истог дана опет одбио да призна, како навелико оцењују тржишни аналитичари, своје грешке за привредне муке. Пркосећи препорукама да преокрене свој начин вођења турских финансија и привреде, он је и овог пута свалио кривицу на „економски рат” против његове земље, при чему је, судећи по председниковим речима да „они имају долар, ми имамо наш народ, нашег Алаха”, мислио на САД као коловођу завере.

Доналд Трамп као да је пожурио да му да за право објављујући да је удвостручио царине на увоз турског челика и алуминијума. Уверљивост Ердоганове тврдње да су за све криви сплеткароши предвођени Американцима, ипак, падају на простој хронологији. Претходно су САД, збиља, због спора око хапшења америчког пастора Ендруа Брансона, завеле санкције двојици турских министара, али то није имало практичног значаја ни по њихову имовину, камоли националну. Она ка проблемима проклизава већ годинама, почев од периода у којем је Ердоган био у солидним односима с Америком и ужасним с Русијом. Утолико су слаби изгледи да ће турском председнику превише помоћи разговор који је прекјуче, након што се лира стровалила још ниже, имао с Владимиром Путином, такође оптерећеним економским проблемима, погоршаним санкцијама Вашингтона и ЕУ.

Светски инвеститори су почели да се повлаче из Турске још пре три године, када је Ердоган пореметио политичку стабилност своје земље обрачунима с опозицијом, гушењем судства и медија, те уплитањем у сиријски рат и друге блискоисточне трзавице. На његову невољу, у исто време су националне банке широм света престале да на тржиште упумпавају новац, чему су се приклониле током глобалне економске кризе. Каматне стопе су од тада порасле, па су друга, стабилнија тржишта постала привлачнија од турског, на којем Ердоган тражи да се те стопе и још више спусте како би омогућио даље издавање јефтиних кредита помоћу којих финансира велике грађевинске подухвате. Они су гурали турски привредни раст на висок ниво, али уз огромно задуживање и у земљи и у иностранству. Уз слабији извоз, то је довело Турску до садашње опасности да остане без страног прилива капитала и са домаћим компанијама које немају од чега да врате дугове нити да одржавају привреду у погону.

Куповину турских обвезница тржишта тренутно третирају као најризичнију на свету. Ердоган два дана заредом тражи од Турака да доларе и друге стране валуте истресу из сламарица и замене их за лиру, али то се више не чини ни као понуда трговца који би да добије злато за мачку у џаку: зна се да је у овом џаку мачка која је тешко оболела. Турски председник је летос одржао ванредне изборе да би се грађани о његовој политици, нарочито о жељи да промени устав и себи прибави безмало неограничена овлашћења, изјаснили пре економских проблема, за које је већ тада било очевидно да се примичу. Изборе и овлашћења је добио, али и проблеме, с којима би се Турска, сматрају стручњаци, боље носила да се Ердоган не петља у политику националне банке и да не задужује послушнике попут свог зета да се старају о турским финансијама.

Изузев Италије, о томе можда размишљају и Мађарска и Пољска. И њихов економски успон је подбоден страним новцем, оним из фондова ЕУ, с којом се сад свађају зато што, слично Ердогану, притискају опозицију и независне институције. Таква врста политичке нестабилности се Ердогану није исплатила.


Коментари20
aaaeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пера Детелинара
Америци и њеним тупавим лидерима ће успети оно што није никада никоме. И на томе им се мора одати признање. Свет ће довести до таквих апсурдних односа, да ће се буквално поделити цивилизација на два или више тока и то тако да ће једноставно подељено човечанство кренути у потпуно различитим правцима развоја од технике и технологије до медицине и културе. Једнога тренутка ће се разлике бити толике да ћемо говорити о различитим људским расама (међусобно конфронтираних) које међусобно нису у могућности за било какав суживот. А већ је сада отишло толико далеко да је ова подела добрано загазила у свакодневницу.
Nenad
To cega se vi plasite (da ce se civilizacija podeliti na nekoliko tokova itd) je u stvari do kasnih 80-tih bilo "prirodno stanje stvari". Tada je nastupio liberalno-levi kapitalizam kojim se (pod parolom globalizacije te da smo svi mi isti itd) najvise okoristio krupan kapital u Americi i Kina kao "zanatska radionica" prethodnog, Nemacka i jos par bogatijih EU clanica koje imaju jake finansijske centre. Verovatno najveci gubitnik nastajanjem ovog sistema je pak bila Jugoslavija koja je opstajala balansirajuci izmedju raznih struja a konacno kad je EU usvojila liberalni model - Yu je gurnuta niz vodu. Sto se tice Turske liberalno-leva EU je ocijukala idejom da preko Turske napravi prodor ka bliskom istoku ka zemljama bogatim resursima i populacijom te je ulagala u Tursku itd sto sad dolazi na naplatu.
Препоручујем 5
Aleksandar
Ne znam sto su komentatori toliko zabrinuti za turke, nista nikad dobro od njih, i stalno nam rade o glavi, sto se mene tice nek propadnu nije steta, smanjice se barem njihov negativan uticaj na balkan
Данило
То брате Ердогане! Лепшу вест нисам могао прочитати. Издржи, ако треба послаћемо ти добровољце. Тог кадра бар нама Србима не фали.
Paja
To se desi kad se zezas s Amerima.
Радомир
То се деси када се противиш зато што се Амери зезају са тобом.
Препоручујем 38
Burekdžija sa Petlova brda
Nekoliko finansijskih aksioma:1.Ako nekom posudiš 1 $ onda je to dužnikov problem 2. Ako nekom posudiš 1 milion $ onda je to tvoj problem! 3.Ako si sam ne pomogneš ....ni Bog ti neće pomoći! 4. Ne posuđuj novac ni istočno ni jugoistočno od Drine jer tamo ljudi misle da dugove ne treba vračati! 5. Razmisli o kineskoj poslovici koja glasi: "Najčešće ćeš čoveku najbolje pomoći tako ....da mu ne pomažeš"! 6. razmisli o domaćoj poslovici koja glasi: "Ako smo i braća al' nam kese nisu sestre"!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља