уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
БОРБА ЗА ПОТОМСТВО

Бебе из епрувете ускоро уз помоћ донираних ћелија

Право на одлазак на вештачку оплодњу до краја године имаће жене које су уз помоћ ове методе добиле прво дете. – Предвиђено оснивање банке дарованих репродуктивних ћелија, чиме се даје шанса и оним женама који немају партнера
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 11.08.2018. у 22:00
(Фото лична архива)
(Фото Д. Јевремовић)
Први биоинкубатор за оплодњу ван тела жене (Фото Слободана Радуловића из Музеја науке у Лондону)
Први катетер на свету којим је убачен ембрион мале Луиз (Фото Слободана Радуловића из Музеја науке у Лондону)

До краја године право на још један покушај вантелесне оплодње о трошку државе имаће парови који су се захваљујући овој методи већ остварили као родитељи. Старосна граница за жене за сада неће бити померана па ће моћи да конкуришу оне које имају до 42 године. Осим тога, планирано је да до новембра буду усвојени подзаконски акти који ће омогућити и у Србији добијање потомства уз помоћ донираних репродуктивних ћелија јер због проблема са сопственим јајним ћелијама и сперматозоидима многи парови одлазе у иностранство где се то годинама спроводи без проблема.

Новим прописима о биомедицински потпомогнутом оплођењу предвиђа се и оснивање банке дарованих репродуктивних ћелија, чиме се даје шанса и оним женама које немају партнера, или сопствене репродуктивне ћелије, да добију бебу. Ова банка ће се највероватније налазити у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

Осим тога, ускоро ће почети и замрзавање ембриона и репродуктивних ћелија, сперматозоида и јајних ћелија, као и ткива јајника и тестиса о трошку државе.

– Замрзавање се и до сада спроводило код нас, али процедуре није финансирао РФЗО, већ су парови сами плаћали услуге. Замрзнути ембриони се чувају пет година, с могућношћу продужавања на још додатних пет уколико парови то желе, што потврђују писаним документима у установи у којој је урађено замрзавање. То је значајно јер се тако чува вишак ембриона или ћелија који су добијени током једног такозваног циклуса стимулације и остављају се за следећи пут, у случају неуспеха, или за следећу трудноћу. Замрзавањем се у великој мери елиминише психички стрес јер отклања страх код парова од неуспеха зато што постоји „резерва” за идући покушај. Стопа настанка трудноћа из замрзнутих ембриона је висока и износи око 70 одсто код нас на клиници – каже проф. Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а.

У коју ће се клинику упутити на овај поступак, пар који има проблем са стерилитетом сам бира, а по подацима из ове године највећи број њих се одлучио од државних болница за ГАК „Народни фронт”, а од приватних за новосадску клинику „Ферона”. Уговоре с Републичким фондом за здравствено осигурање за пружање услуга вантелесне оплодње о трошку државе тренутно има шест државних и 11 приватних клиника. У току 2017. године на процедуру је упућено 3.062 особе, док је завршено 2.719 поступака, а ове године је до сада на вантелесну оплодњу послато око 2.300 супружника. Парови имају право на три бесплатна покушаја вештачке оплодње, за шта РФЗО здравственим установама по поступку плаћа од 185.553 до 194.807 динара.

Међутим, колико је до сада рођено беба и која клиника има највећи проценат остварених трудноћа није познато, јер у РФЗО-у кажу да не располажу таквим подацима.

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику професор др Славица Ђукић Дејановић за „Политику” наглашава да је у Србији у последњих 12 година доста тога урађено када је у питању подршка и помоћ оним паровима који желе, а не могу да имају децу. Од 2006. године, од када је Србија почела да финансира програм вантелесне оплодње, повећавана је како старосна граница жена за улазак у овај програм, тако и број покушаја вантелесне оплодње. Од 2017. финансирају се три процедуре вештачке оплодње.

– Са 15 јединица локалних самоуправа којима смо прошле године доделили бесповратна средства за финансирање мера популационе политике започели смо саветовалишни рад пружања психолошке подршке паровима који пролазе кроз овај процес. Врло је битна и подршка на локалном нивоу. Имамо примере да поједини градови и општине проширују права у смислу старосне границе и броја покушаја, па тако финансирају и четврти и пети покушај вантелесне оплодње, што је за сваку похвалу. Саветовалишни рад, емпатија стручњака, стварање климе у друштву у којем се на овај поступак гледа као на позитиван начин решења проблема неплодности, подршка породице, рођака и пријатеља, представља велику помоћ паровима који пролазе трновит пут суочавајући се с овим проблемом – нагласила је др Ђукић Дејановић.

Позитиван пример су градови који омогућавају паровима, који нису успели из државног програма да добију дете, нове покушаје вештачке оплодње. Лесковац је за ову намену издвојио по пару 250.000 динара, а старосна граница за жене износи 45 година, док за четврти покушај у Крагујевцу могу да се пријаве жене до 44. године. Финансијску подршку пружају и Суботица, Рума, Шабац, Сремска Митровица… Међутим, оно што паровима који муку муче са стерилитетом веома смета јесте чињеница да град Београд није одвојио средства у буџету за то, а највећи број супружника управо живи у престоници.

Пут до жељеног потомства

Поступак пријављивања за бесплатан покушај вантелесне оплодње отпочиње јављањем жене изабраном гинекологу који треба да је информише о процедури спровођења поступка и даје упуте за спровођење потребних анализа. Након прикупљања резултата анализа и документације, жена се шаље на лекарску комисију у матичној филијали здравственог осигурања која доноси одлуку да ли она може даље да се упути на разматрање код комисије за биомедицински потпомогнуту оплодњу.

Комисије заседају у шест државних здравствених установа које се баве овом облашћу медицине и доносе одлуку да ли се особа укључује у процес лечења неплодности поступцима вантелесне оплодње или не. Уколико донесе позитивну одлуку, она важи 12 месеци, а подаци о томе се достављају РФЗО-у, где се обрађују и шаљу ка здравственим установама које су парови одабрали, а ради одређивања планираног датума када ће процедура бити урађена. Када здравствена установа одреди планирани датум, он се доставља РФЗО-у, након чега се пар позива када треба да се јави у клинику. За поступак могу да се пријаве парови код којих су исцрпљене друге могућности лечења неплодности, жене које имају стерилитет и поред одговарајућег лечења, супружници, односно ванбрачни партнери који немају деце из постојеће заједнице, жена до 42. године у моменту добијања потврде о испуњености услова за укључивање у поступак, с очуваном функцијом јајника, нормалним индексом телесне масе (боди мас индекс мањи од 30), док се код мушкарца тражи постојање живих или морфолошки исправних сперматозоида у ејакулату.

Установе које о трошку државе обављају поступке вештачке оплодње

Државне здравствене установе:

* Клиника за гинекологију и акушерство, Клинички центар Србије

* Гинеколошко-акушерска клиника, Клинички центар Војводине

* Гинеколошко-акушерска клиника, Клинички центар Ниш

* Гинеколошко акушерска клиника „Народни фронт”

* Служба за гинекологију и акушерство, Општа болница Ваљево

* Клиника за гинекологију и акушерство, Клинички центар Крагујевац

Приватне клинике:

* Специјална гинеколошка болница за лечење стерилитета „Николов”, Крагујевац

* Здравствена установа специјална болница за лечење стерилитета „Спебо медикал”, Лесковац

* Здравствена установа специјална болница за гинекологију „Перинатал” Нови Сад

* Специјална гинеколошка болница „Ферона”, Нови Сад

* Специјална гинеколошка болница „Гинс”, Нови Сад

* Општа болница „Аналајф”, Земун

* Специјална гинеколошка болница „Ивановић”, Београд

* Специјална гинеколошка болница „Ковачевић 2772”, Београд

* Специјална болница за гинекологију с породилиштем „Јевремова”

* Специјална гинеколошка болница „Београд”, Београд

* Специјална гинеколошка болница „Генезис”, Нови Сад


Коментари3
bd362
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stojan
Em epruveta em nepoznato poreklo donorskog materijala, pa zar nije bolje usvojiti vec rodjeno dete umesto upustanja u neizvestan ishod neprirodnog stvaranja ?
Boris
Sve je prirodno. Samo se proces odvija u laboratoriji umjesto u krevetu.
Препоручујем 13
Јована
Ništa tu nije neprirodno, sve je to biologija i volja Božja. Koliko žena nema pojma s kim se..... pa da to dete upravo na usvajanje. Ovako znaš da je bar pola tvoje :))))
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља