среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:10
БОРБА ЗА ПОТОМСТВО

Око 400.000 особа у Србији има проблем с неплодношћу

Испитивање стерилитета треба започети уколико после годину дана редовних односа не долази до трудноће
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 11.08.2018. у 21:11
Након вантелесне оплодње често се роде близанци (Фото Пиксабеј)

У свету се око 50 милиона, а у Србији више од 400.000 особа бори с проблемом неплодности. Стерилитет је подједнако заступљен и код мушкараца и код жена, а у одређеном броју случајева оба партнера не могу да се остваре као родитељи. Борба са стерилитетом често траје дуго па је многима једино решење да добију децу одлазак на вантелесну оплодњу.

Гинеколог др Мима Фазлагић објашњава да испитивање стерилитета треба започети уколико после годину дана редовних односа не долази до трудноће. Када се исцрпе све друге мере лечења неплодности, следи одлазак на вештачку оплодњу.

– Најпре се уради стимулација овулације хормонском терапијом, а када јајне ћелије достигну одређену величину, обавља се помоћу микроскопа бирање најквалитетније јајне ћелије, које се помешају с обрађеним сперматозоидима. После 48 сати инкубације на специјалној подлози у посебним условима, проверава се да ли је дошло до настајања ембриона...

Следи проверавање квалитета ембриона и они који су најбољи уз помоћ посебног катетера се враћају у материцу. Постоји и метод микрофертилизације, који се примењује када постоји мали број расположивих сперматозоида. Вантелесна оплодња је успешна у 25–30 одсто случајева – наглашава др Фазлагић.

Цене вантелесне оплодње код нас и у другим државама су сличне.

Како истиче др Милан Миленковић, с Универзитетске болнице Каролинска у шведском Стокхолму, у овој земљи, на пример, држава плаћа три покушаја вантелесне оплодње, али је олакшавајућа околност што парови не морају да пролазе силне комисије као што је случај у Србији. Цена самофинансирајућег покушаја у приватним клиникама у Шведској износи од 3.200 до 3.500 евра, а замрзавање ембриона стаје 300 евра. Лекови се такође могу добити на рецепт о трошку државе.

Питање је на колико покушаја вантелесне оплодње жена може да иде, а да не угрози своје здравље.

– Не постоји препорука за максимални број покушаја. Лекови који се користе у поступку имају привремена нежељена дејства у зависности од протокола који се користи, и то су најчешће симптоми менопаузе, осећај надутости, бол у стомаку, главобоља. Студије с великим бројем пацијената су показале да вантелесна оплодња не повећава ризик за појаву малигних болести. Најчешћа компликација је синдром хиперстимулације јајника која се јавља код један до пет одсто случајева, а симптоми су бол у стомаку, задржавање течности у трбушној и грудној дупљи, поремећај концентрације електролита. У један и по до два одсто случајева долази до тромбозе и веома ретко до поремећаја функције бубрега и јетре. Инфекције и крвављење после поступка се јављају код мање од један одсто случајева – додао је др Миленковић.

Вантелесна оплодња се може радити и код жена с хроничним болестима, после трансплантације органа и излечених карцинома.

Препорука међународних струковних организација, додаје он, јесте да се се током поступка враћа један ембрион у материцу јер тада ризик за близаначку трудноћу износи један одсто. Шанса за трудноћу се повећава 25 одсто ако се врате два ембриона, али у том случају ризик да жена носи близанце износи од 25 до 30 одсто.

– Највећи ризик код близаначких трудноћа је превремени порођај, нарочито пре 28 недеље трудноће, што значајно повећава ризик за неуролошке поремећаје код деце. Тројке су данас јако ретке после вантелесне оплодње и рађају се у један одсто случајева – каже др Миленковић.

Трудноће настале захваљујући вантелесној оплодњи су под посебним надзором стручњака. Професор др Мирослава Гојнић Дугалић, начелница Одељења патологије трудноће Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, наглашава да су посебно ризичне трудноће оне до којих је дошло уз помоћ донираних репродуктивних ћелија. Прееклампсија, гестациони дијабетес, поремећена функција постељице, смањена тежина на порођају и превремени порођај су чешћи код оваквих трудноћа.

– Данас је гинекологија доста напредовала и побачаји и превремени порођаји се могу превазићи. Захваљујући добром раду лекара, држави, надлежном Министарству здравља и руководству клинике који су доста допринели бољим условима за рад, успевамо да се ухватимо у коштац с тешким случајевима, да код труднице држимо под контролом дијабетес који се појавио, али и да одређеним мерама не дозволимо да се појави хипертензија – каже др Гојнић Дугалић.

У Србији је мање од један одсто деце рођено вантелесном методом, а у Европи око три одсто.

Психолошка подршка

Паровима који се боре са стерилитетом веома је значајна и помоћ психолога. Весна Костић, брачни и породични терапеут и специјалиста клиничке психологије из Клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а, истиче да се у процесу лечења неплодности психолози сусрећу с ментално здравим особама, али које су под ризиком. Узроци стерилитета не морају да буду само органске природе већ и психогене.

– Психолог је ту да паровима помогне да изграде способност да боље прихвате животне догађаје и оснаже сопствене потенцијале и квалитете. Неплодност често води до проблема међу партнерима, који слабо или уопште не комуницирају и имају муке у сексуалном функционисању. Жена код које је утврђена неплодност има лошу слику о себи, осећа се безвредно, повлачи се у себе и ћути, а мушкарац има кризу сексуалног идентитета јер своју мушкост види кроз остваривање родитељства. Међу њима се гаси спонтаност и страст. Зато је битно да иду на психотерапију, а одличне резултате даје и РЕБТ терапија која помаже да се лоше емоционалне реакције попут анксиозности, депресије, осећања кривице замене здравим реакцијама – појашњава Костићева.


Коментари0
3a9fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља