понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27
БОРБА ЗА ПОТОМСТВО

Бесплатно ускоро и у КЦ Крагујевац и Земун

Парови чекају око два месеца за почетак процедуре. Често се дешава да искористе три бесплатна покушаја о трошку државе, а да не добију дете јер вантелесна оплодња има малу успешност
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 11.08.2018. у 21:51
(Фото Пиксабеј)

Бесплатне покушаје вантелесне оплодње парови у Србији који имају проблема с неплодношћу ускоро ће моћи да остваре и у Клиничком центру Крагујевац и Клиничко-болничком центру „Земун”, где увелико трају припреме да службе које се баве овом облашћу медицине што пре почну да раде. Вантелесна оплодња у Земунској болници највероватније ће заживети у пракси у следећој години јер је у току, како каже проф. др Драгош Стојановић, директор установе, сређивање простора и набавка опреме. Служба ће имати велике капацитете и знатно ће растеретити друге центре који се баве овим проблемом у Београду.

С друге стране, КЦ Крагујевац је у потпуности спреман да већ од септембра почне да прима парове којима је неопходан овај поступак.

Лекари ове установе су урадили пробну серију поступака вантелесне оплодње код четири жене, а једна је остала у другом стању.

Проф. др Предраг Саздановић, директор КЦ Крагујевац, истиче да је центар опремљен најсавременијим апаратима за процес вантелесне оплодње, а тим од 15 лекара, ембриолога, биолога и медицинских сестара, прошао је обуку.

– Захваљујући новцу Министарства здравља, купили смо опрему, а Фондација „Драгица Николић” нам је омогућила уређивање 370 квадратних метара простора где се налази центар. Захвални смо на помоћи проф. др Елијане Гаралејић и њеном тиму из ГАК „Народни фронт”, који су нас обучавали за рад. У току су припреме за вантелесну оплодњу код нас за 15 парова, а до краја године ћемо укључити још 45 супружника. По статистици у Србији бисмо требали да имамо од 20 до 25 центара који обављају ове процедуре, а ради свега 17. Код нас ће годишње око 120 парова моћи да прође кроз поступак биомедицински потпомогнуте оплодње – појашњава др Саздановић.

Ипак, укључивање нових центара где ће се процедуре радити неће решити све проблеме које имају парови којима је вештачка оплодња једина шанса за родитељство.

Сандра Јовановић, председница Удружења „Шанса за родитељство”, истиче да држава мора да омогући већи број финансираних процедура, замрзавање и одмрзавање с додатним ембриотрансфером за преостале залеђене ембрионе, нестимулисане циклусе који финансира РФЗО, да смањи дискриминацију мушкараца у поступку, омогући отварање саветовалишта за вантелесну оплодњу како би људи добијали информације које су им потребне и како би имали психолошку подршку, а битно је и да да локалне самоуправе, укључујући и Град Београд, финансирају из буџета додатне процедуре за своје суграђане.

– Парови чекају око два месеца за почетак процедуре, у зависности од заседања комисије, важења резултата, рада клинике, договора с лекаром. Често се дешава да искористе три бесплатне процедуре о трошку државе, а да не добију дете јер вантелесна оплодња има малу успешност и даље, иако медицина у овој сфери напредује брзо. Догађа се да морају да ураде многе додатне анализе и интервенције које морају да плате, што је отежавајућа околност. Замрзавање вишка ембриона такође је нешто што мучи многе парове јер је најављено само замрзавање као процедура која ће се обављати о трошку фонда, али одмрзавање и додатни трансфер и даље ће ићи на терет парова што додатно оптерећује многе у Србији – напомиње Јовановићева.

Примедбе парова односе се и на недовољну информисаност лекара у домовима здравља који нису довољно упознати са самом вантелесном оплодњом па се губи драгоцено време на упуте, анализе…

– До сада смо упућивали много дописа и захтева надлежним институцијама: Републичкој стручној комисији, Министарству здравља, Управи за биомедицини, РФЗО-у. Ретко добијамо конкретне одговоре од њих, али нећемо одустати – додаје Јовановићева.


Коментари0
8b236
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља