среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:43
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ЈЕЛЕНА МИЛИЋ

Жена са западне стране

Аутор: Јелена Церовинасубота, 11.08.2018. у 21:55
Драган Стојановић

„Немојте да питате шта НАТО може да уради за вас, него шта ви можете да урадите за НАТО и за своју државу да се креће према НАТО-у”, закључак је истраживања Центра за евроатлантске студије, који је у једном интервјуу цитирала његова оснивачица и директорка Јелена Милић. Иако је у српској јавности препозната као неко ко се свесрдно залаже за ширење Алијансе на Србију, што јој је донело много непријатности, па и отворених претњи, веома јој смета када је неко јавно окарактерише као НАТО лобисту јер, каже, то „девалвира њен рад и угрожава јој безбедност”.

Објашњава да је њен посао у ствари „јавно заговарање” уласка Србије у НАТО.

Готово ниједно њено појављивање у јавности не може да прође без негативног одјека због ставова који иритирају велики део јавности, али последњих месеци је, чини се, озбиљније него раније, иступила с неким тезама – била је међу првима која се заложила за поделу Косова као „најмање лоше решење” о чему би Запад требало да размисли.

Њен пројекат „Прича са западне стране” (готово сва истраживања ЦЕАС-а носе називе познатих филмова) предлаже да линија разграничења између Србије и Косова иде „мање-више” дуж садашње четири општине на северу Косова (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), које су насељене претежно српским становништвом, а „могло би да се разговара чак и о деловима око Грачанице”.

Тако, објашњава Милићева, „Србија неће баш добити максималну казну, губитак територијалног интегритета и суверенитета над целим Косовом”. Неке би можда могао да зачуди и њен став да је „потпуно погрешан” захтев представника Албанаца с југа Србије да њихове интересе заступа Приштина. „Они су грађани Србије и требало је да разговарају с руководством своје државе”, мишљења је Милићева, која иначе сматра и да је српска опозиција у својим ставовима у вези с КиМ „много регресивнија у неким аспектима од власти”. Милићева тврди и да би због овог става њена организација можда могла „изгубити на репутацији и у неким партнерствима у западним круговима”.

Та блискост са западним круговима огледала се у њеним изјавама које су биле пресликани ставови, пре свега Вашингтона. Понекад и много оштрији, као када је након обележавања почетка НАТО бомбардовања, 24. марта 2016. године, позвала институције Србије да престану с манипулацијом страдалима за време бомбардовања. Због овога је добила озбиљне претње, пре свега преко друштвених мрежа, а убрзо и полицијску пратњу које се одрекла после рушења у Савамали.

Амерички портал „Политико” уврстио је Јелену Милић међу 28 личности које ће у 2017. „обликовати и мењати европску политику” с образложењем да је „једна од најгласнијих заговорница чланства у ЕУ и НАТО-у и вероватно најгласнији критичар руског утицаја у земљи”. То је и оправдала прављењем списка 105 „прокремаљских структура у Србији”.


Коментари34
1920d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobrica
Kad god je vidim/cujem, podseti me sta necu da imam u svojoj zemlji.
Јован К.
Дотична дама је направила списак 105 „прокремаљских структура у Србији”. То мора да је неки мЛооого објективан списак, чим га је правила НАТО-лобисткиња. Коме треба да послужи тај њен списак? Зна се из историје чему су служили нацистички и усташки спискови, а зна се и коме служе потказивачи. Можда би неко могао да направи и другачији списак, оних структура које делују против интереса народа и земље у којој живе.
Матеја
Да нема ове храбре жене, Јелене Милић, осећао бих се као за време Титовог режима једноумља.
Боривоје Банковић
Као што су многи коментатори приметили, Јелена изврсно ради свој посао. Расположење у за улазак у НАТО у Србији и иначе не постоји, а док она заступа њихове интересе, нема баш никакве опасности да постанемо члан. Најречитији доказ је прва реченица овог чланка. Зато будимо захвални Јелени и пожелимо јој још много, много година "нелобирања".
Пантелија
NATO је направио лошу процену. Новци уложени у Јецу су бачене паре. Прођоше стотине година а Турцима још нисмо опростили и заборавили почињене зулуме, а NATO наивчине се надају да ће уз Јецину помоћ Срби да забораве 1999. Можда једнога дана... за пет, шест, стотина година.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља