понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Поделом Каспијског мора против војне базе САД

Конвенцијом коју су потписали председници пет прикаспијских држава искључена је могућност да Америка направи своју базу у Казахстану
Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 12.08.2018. у 20:20
Вежба Црноморске и Каспијске флоте (Фотографије Спутњик)
Владимир Путин с руском делегацијом на самиту у Актауу

Стара питалица да ли је сва она каспијска вода море или језеро изгледа да је добила, ако не географско, макар геополитичко решење. Оно је такво да ће отклонити могућност да САД поставе своју војну базу у Казахстану, у задњем дворишту Русије, али ће можда и прокрчити пут гасу из Туркменистана за Европу.

Након распада СССР-а, Каспијско море је, уз Русију и Иран, добило још три државе, Азербејџан, Казахстан и Туркменистан, које избијају на његове обале и полажу право на те воде богате енергентима. Процењује се да су у њима налазишта око 50 милијарди барела нафте и девет билиона кубних метара гаса, што би, према тренутним ценама на тржишту, досезало вредност неколико билиона долара.

Око повлачења територијалних граница, које би и расподелиле то богатство, међутим, није било договора, барем до сада, када су председници пет прикаспијских држава у казахстанском граду по имену Актау потписали конвенцију о правном статусу Каспијског мора.

Случајно или не, споразум, који је био ван домашаја дуже од две деценије, склопљен је након узбуне коју су последњих месеци руски медији подигли око нагађања да се Казахстан спрема да дозволи Сједињеним Америчким Државама да сместе војну базу у његовом делу каспијских вода. Први лахор предстојеће буре намрешкао је то море кад су ове године Казахстан и НАТО изменили свој ранији споразум.

Новина је да ће Алијанса убудуће моћи да својим теретним бродовима на путу за Авганистан, из Азербејџана и преко Узбекистана, упловљава и у казахстанске луке, између осталих и у Актау. Досад је НАТО за превоз материјала у Авганистан користио Пакистан, али су Американци, због проблема у односима с том земљом, одлучили да потраже алтернативну руту.

Након што је казахстански председник Нурсултан Назарбајев почетком маја потписао закон којим измењени споразум с НАТО-ом постаје пуноважан, руски медији су пожурили да овај нови транспортни коридор Алијансе прикажу као начин главног непријатеља Кремља да се усидри у области од стратешког значаја за Русију.

Није вредело то што су из Казахстана поручивали да о бази нема ни говора, да се преко њихове територије неће преносити оружје већ само „несмртоносне” пошиљке, попут оклопних возила, да је то помоћ влади Авганистана, која се бори с талибанима, што је значајно за безбедност региона и има подршку целог света, те да су такви транспорти НАТО-а од 2010. до 2015. године већ ишли преко територије Казахстана и Узбекистана, али и кроз Русију. Свеједно, у руским медијима, попут „Спутњика” и „Правде”, наставиле су да се множе оцене да је лако могуће како је то само припремање терена за америчку војну базу на Каспијском мору и истискивање Русије из улоге главног војног партнера Казахстана.

Коначно, пре неколико дана, уз вести да ће конвенција о правном статусу Каспијског мора ускоро бити потписана, министарства спољних послова Казахстана и Азербејџана су потврдила да постигнути споразум искључује сваку могућност за довођење страних војних база у каспијске воде.

„Спутњик” је то такође нагласио у свом извештају са самита у Актауу, с којег, међутим, није објављен ниједан други детаљ парафираног документа, док је ирански председник Хасан Рохани напоменуо да ће се о разграничењу у Каспијском мору још разговарати, из чега би се дало закључити да је ова конвенција барем у неким стварима тек основа за финални договор.

Једино што се још може знати заснива се искључиво на нацрту споразума, ако он није промењен у периоду између његовог краткотрајног објављивања на сајту руског премијера Дмитрија Медведева и састанка у Актауу.

Према Радију Слободна Европа, нацрт је указивао на то да се каспијске воде узимају за море. Третирати их као језеро за собом би повлачило равноправну поделу њихових ресурса.

Обрнуто, уколико су на самиту заиста прихваћене као море, главни губитник је управо она држава која је нагласила да ће се о каспијским границама тек разговарати: Иран. У том случају, наиме, њему остаје тек око 13 процената каспијских вода. Због тога је званични Техеран, како подсећа Ројтерс, досад и инсистирао на томе да се оне поделе на једнаке делове или да све енергетске изворе у њима заједно експлоатише свих пет прикаспијских држава. Ако ништа друго, Иран може бити задовољан тиме што неће видети америчку војну базу како ниче у његовом суседству.

За Европу би добра вест могла бити ставка из нацрта конвенције према којој се, пише Радио Слободна Европа, потписницама дозвољава да у Каспијском мору постављају цевоводе у складу с одобрењем држава кроз чији сектор вода они треба да прођу. То би, теоријски, одрешило руке Туркменистану за гасовод којим би пумпао енергент ка Азербејџану и даље ка Турској или Црном мору и, напослетку, Европи. Русија и Иран су се до сада противиле том, такозваном Транскаспијском гасоводу, као разлог наводећи бригу да би он могао еколошки угрозити Каспијско море. Други су оцењивали да је то тек изговор Москве и Техерана како би блокирали конкуренцију свом гасу. Једна ставка у нацрту конвенције предвиђа да ће полагање цевовода зависити од усклађености с еколошким захтевима и стандардима, што јесте уобичајени услов, али може представљати и маљ који ће „Транскаспијски гасовод” и даље мрвити већ у његовом првом покушају да се протегне.


Коментари5
68ce7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данило
Мисле ли ови у животу нешто радити осим што само арче ресурсе? Све више ценим велики Јапански народ, не због донација Србији, него што из мало, готово ништа створе нешто, економски џин.
Ramovic Nedzad
Pa svi vide kako prolaze neposlusni, Iran ,Turska(Azerbejgan,Turkmenistan direktno istorijski i kulturno povezani sa Turskom).Nazarbaev je osetio bes USA u januaru (pretnja blokiranja 24 milijarde Kazahstanskog novca u USA) I poseta Nazarbaeva Vasingtonu.Nazarbaev vlada Kazahstanom maltene vec 30 godina a i bio je predsednik SSSR Republike Kazahstan 1991.Sedeo je u Moskvi pored Jeltsina i Gorbacova.Svi vide sta se desava i gledaju da se udruze i suprotstave USA i EU.EU je produzena ruka USA. (NATO SAVEZ) Bojim se da ce ih USA gurnuti u svetski sukob i opet ce Evropa biti razorena do temelja.Zivi bili pa videli. I bez nuklearnog oruzja svet ce biti totalno razoren , pogotovo slabije drzave , milijarde ce poginuti.Rat ce se voditi za resurse i na Arktiku.Niko nece biti postedjen , nijedna drzava na planeti.Rat ce stati kada na scenu treba da stupi nuklearni arsenal.ORVELOVA 1984.OKEANIJA PROTIV EVROAZIJE 10 MILIONA VOJINIKA POGINULO U 1 DANU. NOVI SVET CE SE RODITI NAKON TOGA .
Патас
Јуче сам написао нешто слично али не хтједоше да ми објаве. Али треба овде напоменути још нешто. Назарбајев већ неколико година уцјењује партнере и понаша се као непоуздан савезник. Мало-мало па неке трзавице у односима између Астане и Москве, Амери ту сигурно не сједе скрштених руку. Видјећемо шта ће бити кад он оде, доста Руса има у Казахстану и ко год буде председник мораће да рачуна на то. Не исплати им се због тога кварити односе.
Препоручујем 2
tomkarlo
Kako zamišljaš da se rat vodi sa Rusijom a da ona ne iskoristi strategijsko nuklearno oružje. Može biti lokalnih sukoba verskog karaktera, ali stvarni rat zbog ekonomskih interesa neće se pokrenuti bez nuklearnih napada.
Препоручујем 2
Aca
Tak rade pametni i nesebicni ljudi.Amerikanci bi rekli ne to je sve nase!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља