среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.08.2018. у 22:00 Катарина Ђорђевић

Млади лако одлуче да дигну руку на себе

Умањујући значај проблема које имају тинејџери одрасли их наводе да помисле „ако не могу да се изборим са проблемом за који моји родитељи тврде да је мали, како ћу изаћи на крај са великим животним проблемима”
Поводи за самоубиство могу бити од љубавних до проблема са родитељима и вршњацима (Фото: Пиксабеј)

Самоубиство младе Новосађанке оставило је у шоку и неверици њене родитеље и пријатеље, али и јавност, која већ данима покушава да докучи разлоге који су девојку навели на овако драматичан чин. Недавно су лекари једва спасили живот двадесетшестогодишњака који је себи пререзао врат након свађе са девојком. Нажалост, сурова статистика бурног тинејџерског доба сведочи да сваке године око 90 адолесцената у Србији дигне руку на себе, а судећи по опроштајним писмима која остају иза младих самоубица, љубавни и породични проблеми најчешће покрећу дилему „бити или не бити”.

Славица Ранисављев, психолог из Хуманитарног центра за превенцију самоубиства „Срце”, наводи податак да млади, осим због љубавних проблема, руку на себе дижу и због вршњачког насиља. Додаје да сваке године око 4.000 особа окрене телефонски број за превенцију суицида 0800-300-303, а петина оних који су јаве су млади. Осим тога, за велики број младих људи самоубиство не представља жељу да се умре, већ да се више не муче, тврди наша саговорница.

– Самоубиства младих особа руше наше митове да су они пуни живота, радости и вере у себе и да их оптимизам као психолошки скафандер штити од свих животних проблема и разочарања. Одрасли често минимизирају чињеницу да и млади имају проблеме или са ниподаштавањем говоре о њима, поредећи их са својим невољама и тврдећи да су они ништавни спрам озбиљних животних тегоба – објашњава овај психолог, напомињући да то код младих не изазива сазнање да су њихови проблеми мали, већ размишљање у стилу „ако не могу да се изборим са проблемом за који моји родитељи тврде да је мали, како ћу изаћи на крај са великим животним проблемима”.

Због тога се велики број младих који размишља о суициду као крају животних мука уопште не обраћа родитељима за помоћ, а разговор са пријатељима избегавају јер знају да ће од њих добити „савет” типа „немој да лупаш глупости”.

– Неки не схватају да је смрт дефинитивно стање, па зато тако лако дижу руку на себе – појашњава Славица Ранисављев.

За разлику од одраслих особа које често недељама и месецима планирају како да себи одузму живот, самоубиства младих најчешће су импулсивна, непланирана и непромишљена, због чега их је тешко предвидети и спречити. Поводи за суицидални акт могу бити многобројни – од љубавних проблема до конфликата са родитељима и вршњацима, али најчешће је реч о збиру свих тих проблема.

Другим речима, када се адолесцентима живот искомпликује на бројним пољима и када стицај неповољних околности постане неподношљив, они дижу руку на себе – делимично свесни чињенице да смрт представља дефинитиван крај, али често и са надом их након смрти чека бољи живот. Статистика Светске здравствене организације говори да су самоубиства и саобраћајне несреће водећи узроци смрти у адолесценцији – девојчице чешће покушавају, а дечаци чешће успевају да изврше суицид. Покушај самоубиства код лепшег пола често садржи елементе скретања пажње на себе и најчешће је везан за узимање прекомерне дозе бенседина или сечење вена.

Коментаришући чињеницу да родитељи и пријатељи углавном остају шокирани чињеницом да је неко млад „из чиста мира” себи одузео живот и не могу да поверују да се неко убио због раскида љубавне везе или лоше оцене, Славица Ранисављев објашњава да сви ми вреднујемо себе на основу позитивних искустава из прошлости. Млада особа нема толико позитивних искустава и раскид везе односно лошу оцену доживљава као „оцену” да не вреди. Наша саговорница додаје да проблеми младих одраслима делују смешно и банално, јер они знају да ће се школа завршити, да ће се неколико пута у животу заљубити и да љубавне јаде лечи време. Али, млади то искуство немају и мисле да су њихови проблеми нерешиви.

– Не треба сметнути с ума чињеницу да и млади често пате од депресије, али ова бољка се код њих другачије манифестује него код одраслих. Неки користе алкохол и дрогу и тако „анестезирају” осећај депресије и трпљења. Суицидалне жеље и мисли могу бити маскиране ризичним понашањем које је друштвено прихватљиво, као што су брза вожња и екстремни спортови – упозорава психолог.

По њеним речима, постоји и такозвана функционална депресија, током које млада особа обавља своје свакодневне активности али на „роботизован” начин и неемотивно, као да не види сврху и циљ одласка у школу, бављења спортом и дружења са пријатељима. Када се депресија удружи са импулсивношћу, онда та комбинација доводи до покушаја суицида, упозорава Славица Ранисављев.

Коментари7
dd1d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Moj brat se obesio lad je imao 15 godina, roditelji su mislili da mu je hrana i krov nad glavom sve sto mu je potrebno,otac ga je batinama vaspitao. Ako naumite da pravite decu treba imati u vidu da je rad i strpljenje potrebno nad njima. Mnogi kazu sve sam im dao, a oni meni tako vratise.....eee pa tu se treba zamisliti sta nije u redu sa nama pa tek onda kriviti dete koje smo mi vaspitali.
Blagojevic M.
Tako nesto kao sto je odluka o prekidu vlastitog zivljenja se ne objasnjava u dve ili tri recenice. To je veoma kompleksna tema i problem da je objasne imaju i mnogi strucnjaci. Sa druge strane gledano je to opet veoma jednostavno: Svako ima pravo da odluci o tome koliko dugo ce ici njegov ovozemaljski put. Da li do dana kad on odlucuje da je dosta ili do dana o kojem odlucuje slucaj. Na kraju svi odemo ovako ili onako. Ali kad zivot postane takav da covek cak izgubi i strah od smrti (a to je covekov najveci strah, vernik ili ne) onda to vise i nije zivot koji vredi ziveti.
Panta SD
Kada dodje do problema mladi dizu ruke na roditelje, starije ili na sebe. Sve utice na nas osecaj ispunjenosti tako da TV , novine, vesti , internet portali su puni laznih i romansiranih prica o tome kako nas okruzuje gomila uspesnih tako da lako dolazimo u bedak.. Dok je bilo 2 kanala na TVu i ni traga kesama i otpadu koji su odraz globalizacije nismo tome bili izlozeni ali su opet neki retki nesrecnici se samopovredjivali i ubijali .
Dragoljub
Zajedno sa gubitkom ranijih sistema vrednosti usvojili smo zapadnjacki, tacnije americki, surovi i besmisleni sistem deobe na dobitnike i gubitnike, pri cemu se ova podela primenjuje od zivotno vaznih pa sve do bizarnih elemenata svakodnevice. Uz okolnosti u kojima svi zajedno vrlo napeto, na ivici pucanja zivimo vec dosta dugo, sve je onih koji se osecaju gubitnicima jer je ljudima od velike vaznosti da prepoznaju i zigosu one koji su po nekom parametru losiji od njih samih - mobing je nesto sa cim se mladi susrecu od najranijeg detinjstva. To ih masovno cini nesigurnim i nesamopouzdanim i podloznim melanholiji i depresivnim stanjima iz kojih nekad izlaz traze tamo gde ga svakako ne bi trebalo traziti - u narkomaniji, nasilju nad vrsnjacima ili u porodici, u dizanju ruke na sebe. Uz sve to , emotivne veze, koje svakako mogu pruziti utociste i bekstvo iz beznadja ponekad dobiju toliki znacaj da njihovim pucanjem ostaje velika praznina koju mlad, nezreo covek jako tesko moze podneti.
Aleksandra
Ljudi koji pokusaju da dignu ruku na sebe su cesto veoma nesigurni (misle da ih niko drugi nece voleti ako ih decko/devojka ostavi), pod veliki pritiskom ili imaju mentalne probleme. Ako stvarno zelimo da im pomognemo, moramo stvarno da slusamo njihove probleme, a ne da kazemo 'pa to nije nista, sto se bunis'. Naravno, treba ih podsetiti kako postoje ljudi u drugim zemljama koji su u mnogoj goroj situaciji nego mi a oni nikad ne bi tako nesto ucinili jer zele da se bore za svoj zivot. Mislim da razmisljanje o samoubistvo je luksuz jer niko ne zavisi od tebe.
Lola
Nije im bitno da li ce ih drugi voleti. Ne voli ih ona/onaj za kojim ceznu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља