уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:29

Путовање кроз време у Народном музеју

Археолошки део сталне поставке публици је изузетно популаран, велико је интересовање за последњу целину српског сликарства 18. и 19. века
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 12.08.2018. у 22:00
Дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века (Фото: М. Димитријевић)

Од када је поново отворио врата своје репрезентативне, централне зграде на Тргу републике крајем јуна, Народни музеј – његових 5.000 метара квадратних и око 3.000 дела на сталној поставци – обишло је 57.200 посетилаца. Како нам кажу из ове институције, уочено је да је гужва највећа четвртком и суботом, тада музеј ради од 12 до 20 сати, док је распон старосне доби љубитеља уметности и оних који су на путу да то постану велики.

Подједнако је родитеља са децом од само неколико месеци и времешнијих суграђана који памте и нека ранија времена. У то смо се уверили и сами. Приликом нашег обиласка током једног од прошлонедељних врелих дана унутра је било чак и извиђача, гостију Београда којима је ова кућа сада незаобилазна станица.

Мада се прецизна евиденција о броју страних туриста не води, рекло би се да је ипак више домаћих поштовалаца, управо оних који су стрпљиво чекали протеклих 15 година да добију прилику да уживају у делима која красе приземље и два спрата музеја.

Подсетимо, простор атријума посвећен је археологији, остацима из палеолита, Лепенском Виру, Винчи, и млађим праисторијским епохама, све до античке грчке и римске уметности. На првом спрату брижљиво су смештени и приказани предмети од средине раног средњег века па све до Првог српског устанка, као и дела српског сликарства 18. и 19. века и избор цртежа и графика страних и домаћих аутора.

Пријемчив је посебно други спрат – реч је радовима страних уметника, од 14. до 20. века и скулптурама које кореспондирају са одабраним делима, а поред њих ту је и избор југословенског сликарства 20. века, уз пратећа и одговарајућа вајарска дела.

– Сваки сегмент поставке има своје обожаватеље. Чини ми се да је археолошки део поставке посетиоцима изузетно интересантан, након тога највеће интересовање изазива последња целина изложених дела српског сликарства 18 и 19. века, као и дела импресиониста из Збирке стране уметности – открива Гордана Грабеж, оперативни директор Народног музеја. Она додаје да се редовно организују и стручна вођења за све заинтересоване посетиоце и то два пута недељно, уторком у 13 сати и суботом у 18 сати, а ускоро ће у понуди бити и посебна тематска вођења кроз сталну поставку. Незаобилазни су и сувенири.

– Публика најчешће музеј напушта са неком од публикација, ешарпом са мотивима културних добара или неким од магнета. Имамо намеру да у будућности овај део унапређујемо и развијамо у складу са потребама оних који код нас долазе, као што је то идеја и у случају поставке и програма.

Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, сумира, на крају, утиске за наш лист.

– Отварање темељно обновљеног Народног музеја очито је препознато и дочекано са посебним ентузијазмом. Наш најстарији и највећи музеј захваљујући значају и богатству својих фондова, слојевитом наслеђу не само Србије него и региона, заједно с изузетним уметничким колекцијама, пружа изузетну могућност путовања кроз време и уживања у дометима културе и уметности од праисторије до савременог доба. Покушали смо да приступом који примењујемо од 28. јуна ставимо у фокус посетиоца, да тај специфичан, музејима својствен вид односа између експоната и публике постане што непосреднији, приснији, комплекснији и осмишљенији. Однос према публици подразумева и богаћење туристичке понуде као још једне од упоришних тачака, а што се и види у структури оних који нас посећују – каже Бојана Борић Брешковић и истиче да нас, поред активности као што су округли столови, програми за различите старосне групе и персонализовани обиласци, крајем текуће године очекује и прва гостујућа међународна изложба „Древни кинески академици – званичници: сликарство и живот” као плод сарадње са колегама из Националног музеја Кине из Пекинга.

– Такође, суграђани и гости Београда у првој половини 2019. имаће прилику да виде и изложбу „Римски барок” из колекције Киђи, захваљујући сарадњи с Италијом, изузетно занимљивог и привлачног садржаја.


Коментари2
95148
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Najinteresantnije je kameno doba. To je i ocigledno, jer su prakticno svi posetioci u parteru, ili `0'-tom nivou. Naravno, i freske su prekrasne, a i anticki period je nesumnjivo vredan. Sve ostalo bi trebalo jednog dana, kad nadjemo sredstava nekuda preseliti. Fali flajer sa uputstvima gde se sta nalazi u muzeju
Данило
Ми већ тада као народ губимо дах, ово није наше. То вам је као Стонси и Дугме. Али, пет векова турског ропства и сачувати идентитет могу само антички народи Срби и Јелини. Речју, антика и средњи век, ту смо препознатљиви, ту смо цареви, нико пера да нам одбије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља