четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Од Панонског устанка до одласка Турака

Аутор: Олга Јанковићнедеља, 12.08.2018. у 22:00
Реконструкција куће из периода касне антике (Фо­тографије О. Јан­ко­вић)
Овако је изгледала латенска грнчарска радионица из првог века нове ере

Панчево – Земуница с огњиштем, трапови, радионица, кухиња са земљаном пећи, добро очувано покућство, зделе и лонци, коштане перле и стаклене наруквице, оруђе и оружје, остаци култура од праисторије до краја 18. века – мултимедијална изложба „Чуруг на удару империја” заузела је читаво приземље панчевачког Народног музеја.

Све изложено књига је из земље чије странице, слој по слој две деценије открива археолошка експедиција током исто толико дугог пројекта Музеја Војводине. Слојеви локалитета Стари виногради између данашњег Чуруга и Жабља сведоче тако о животу становника провинције коју су Римљани прозвали Панонијом. Истражена су два хектара много ширег простора на ком су се смењивали Панонци, Келти, Сарматска племена, Лимиганати, Мађари, Германи, Готи и Гипиди који су отерали Хуне, све до насељавања Словена и Срба на овај терен, а највише се ратовало у борби за доминацију империја од Римске, Византијске до Турске.

„Испратили смо четири процеса. Први, време крвавог Пакс Романа, покоравање Панонаца, то јест ширење Римске империје на преласку из старе у нову еру и Илирски устанак највећи после Пунских ратова. Други прати насеља из касног римског периода, краја империје и седелачка насеља, сукобе робова и слободних Сармата и Лимиганата и најезду Хуна. Долазак Мађара обележава трећу епоху. Крајем 9. века, они затичу утврђења већ оформљених словенских кнежевина, окупирају те територије и настаје њихова држава у суживоту са Словенима. Четврти процес је крај турске владавине и живот српских насеља земуница с почетак 18. века”, прича за „Политику”, археолог Станко Трифуновић, аутор изложбе, додајући да је њено гостовање у Панчеву и прво након премијере у Новом Саду.

Поставка је конципирана у два сегмента – један хронолошки прати ове четири велике епохе, док други кроз десет тема свакодневног живота, археолошким материјалом илуструје како се у најранија времена трговало, бавило разним занатима и обрађивала земља, а посетилац сагледао и схватио свакодневицу људи који су живели на тим просторима. Намењена је публици која би највише желела да се врати у прошлост, додаје Трифуновић, пре свега људима који нису археолози, те су пред Панчевцима реплике исечака објеката у размери један кроз један у природним материјалима, уз додатне илустрације и за сваку епоху, ситнији археолошки материјал.

За двадесет година пројекта истражена је територија дуж обале некадашњег широког ритског појаса уз Тису већа од два хектара и око 1.000 објеката, а претпоставља се да се локалитет простире на око стотинак хектара, што ову археолошку експедицију сврстава у једну од највећих у Србији у последњих пола века. У њој је учествовало више од 200 археолога и студената археологије, тако да је постала и нека врста неформалне археолошке школе у којој су студенти стицали знања, која су примењивали на другим налазиштима. Кроз истраживања огромног комплекса ове археолошке дестинације на мапи средњег Подунавља дошло се и до идеје стварања музеја на отвореном – археолошког парка Чуруг.

„То је један нови корак и будућност археологије Војводине, па и Србије, јер археологији треба нови импулс и подстицај, а треба је и више приближити људима. Тренутно су Музеј Војводине, локална заједница и покрајински Завод за заштиту споменика културе у договору око такве реализације пласмана археолошких резултата са налазишта Чуруг”, каже Трифуновић.


Коментари3
bda6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Milošević
Mađara nije bilo pre Slovena, Huna i Avara da ...
Петар Ј акшић
А где су Северински Срби који су се од Балтичког острва Риген преко Браниборије/данас Бранденбург/ затим Саксоније,Прусије,Судетије,Бохемије и Паноније,Беле Србије/Бесарабија/,Влашке,Мезије,Трибалије и Дарданије ,спуштали сведо Епира.Срби су давни староседеоци Балкана и Европе,а наведени номадскји народи су скитајућа племена која су били својевремени мигранти старог света.Момзенова историографска школа је начета али није још у потпуности оспорена.Дужност млађих српских историчара је да на основу нових материјалних доказа и новооткривених чињеница докажу да су Раси,чдносно Срби ,један од најстаријиј народа Европе из чијег се крила развио укупан словенски свет.
Братимир
Леп текст. Хвала. Тај германски народ се звао Гепиди, а не „Гипиди".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља