субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Штедња у динарима исплативија него у еврима

За шест година чување новца у домаћој валути утростручено
Аутор: Ј. Рабреновићпонедељак, 13.08.2018. у 14:33
(Фото Д. Јевремовић)

Динарска штедња је у последњих шест година утростручена и то са 18 милијарди динара из августа 2012. године на 54,4 милијарде динара у јулу 2018. и наставља да расте, саопштила је Народна банке Србије (НБС).

У истом периоду, повећана је и девизна штедња са 7,9 милијарди евра (936 милијарди динара) на 9,7 милијарди евра (1.147 милијарди динара).

Како истичу из НБС, поверење грађана у домаћу валуту повећано је захваљујући мерама монетарне политике и постигнутој трострукој стабилности – инфлације, девизног курса и финансијског система.

Чињеницу да су и динарска и девизна штедња повећане упркос смањењу каматних стопа на орочене депозите становништва, тумаче као охрабрујућу и као израз поверења грађана у финансијски систем. „У протеклих шест година постигнути су значајни резултати на стварању повољног домаћег економског амбијента. Међугодишња инфлација, која је у октобру 2012. износила 12,9 одсто, смањена је до краја 2013. на ниво од 2,2 процента, и већ пет година се успешно одржава на ниском и стабилном нивоу, упоредивом са инфлацијом у развијеним земљама”, напомињу из НБС.

Додају да је постигнута и очувана релативна стабилност девизног курса, и да је динар данас према евру на готово истом нивоу на којем је био у августу 2012, при чему су нето девизне резерве на највишем нивоу од 2000. године.

Из централне банке најављују да ће два пута годишње, у јануару и у јулу, НБС објављивати анализе о исплативости динарске и девизне штедње, а да је најновија таква анализа којом су обухватили период од августа 2012. до јула 2018. године указала на већу исплативост штедње у домаћој валути и у кратком и у дугом року.

Према тој анализи, штедиша који је у августу 2012. положио 100.000 динара на динарску штедњу орочену на годину дана и сваке године обнављао уговор, добио би у јулу 2018. године око 32.000 динара (270 евра) више у односу на штедишу који би у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.

Анализа показује да је и штедња у динарима орочена на годину дана, без занављања штедног улога, била исплативија од штедње у еврима током протеклих шест година. „Већа исплативост динарске штедње резултат је ниске инфлације и релативно стабилног курса динара према евру које је НБС постигла и одржала током претходних шест година, затим релативно виших каматних стопа на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу и чињенице да се на приходе од камата на динарску штедњу не плаћа порез, за разлику од девизне штедње на коју се каматни приход опорезује по стопи од 15 одсто”.


Коментари3
37096
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Сламарица је безбеднија.
Ненад
Док су комунисти од 1944. године на власти у Србији, нема ништа од штедње, јер ће вам кад-тад отети оно што сте муком стицали. То знам нажалост из личног искуства.
tomkarlo
Komunisti ti nijedanput nisu uzeli štednju, već su ti stvorili uslove da išta imaš i štediš. Oni koji su oterali komuniste su okrivljeni.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља