четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Политике кратког фитиља

Двобој претњама председника Америке и Турске прети озбиљним последицама по турску економију и не мање штетним последицама по стратешке интересе САД у региону
Аутор: Бошко Јакшићпонедељак, 13.08.2018. у 22:00
Реџеп Тајип Ердоган и Доналд Трамп (Фото Танјуг/АП)

Председницима Америке и Турске не треба много да инцидентне ситуације претворе у сукоб великих геополитичких размера.

Доналд Трамп показује да су санкције и царине омиљени инструменти његове спољне политике. После Русије и Ирана, на ред је дошла Турска. Санкционисањем турских министара правде и унутрашњих послова и дуплирањем царина на увоз челика и алуминијума, шеф Беле куће покушава да присили Анкару да ослободи америчког пастора Ендруа Брансона, који је две године затворен у Турској.

Реџеп Тајип Ердоган узвраћа да се Турска „клања само Богу” и одбија да ослободи свештеника оптуженог да симпатише курдске побуњенике и покрет исламског проповедника Фетулаха Гулена, кога Анкара означава као инспиратора и организатора неуспелог државног удара јула 2016.

Случај пастора последњи је у серији повода за захлађење односа: одбијање америчким трупама да користе базе на турској територији уочи рата у Ираку 2003, све ауторитарнија Ердоганова власт пропраћена кршењима људских права, турска сарадња са Русијом и Ираном у Сирији и подршка САД Курдима у Сирији, турска најава куповине савремених руских ракета, америчко одбијање да изручи Гулена, који живи у Пенсилванији...

Шефови дипломатија две земље, Мајк Помпео и Мевлут Чавушоглу, сложили су се приликом сусрета у Сингапуру почетком месеца да покушају да реше серију неспоразума, али дипломатски речник је од тада заменила опасно усијана реторика двојице председника који себе доживљавају као алфа-мушкарце.

Из Анкаре упозоравају да „партнерство може да буде угрожено” и опомињу Вашингтон да нешто учини „док не буде касно” јер Турска „има алтернативе”. „Неуспех да се преокрене овај тренд унилатерализма и непоштовања захтеваће од нас да почнемо да тражимо нове пријатеље и савезнике”, каже Ердоган, што би могла да буде алузија на сарадњу са Русијом.

Приближавање Анкара и Москве почело је такође после инцидента, озбиљнијег од судбине једног пастора. Ердоган је у новембру 2015. био сагласан да се изнад Сирије обори један руски ловац-бомбардер, после чега се суочио са још једним алфа-лидером светске политике: Владимиром Путином.

Шеф Кремља морао је да покаже чврстину. Русија је преко ноћи завела санкције на увоз турског воћа и поврћа, обуставила летове који превозе хиљаде руских туриста, од којих највише зависи турски туризам, обуставила сарадњу на 20 милијарди долара вредном пројекту изградње нуклеарне електране у Турској.

Суочен са драматичним последицама по националну економију, која је изашла из срећног времена бума, Ердоган се – први пут, колико је познато – јавно извинио. После тога уследио је процват сарадње са Русијом, који је почео да узнемирава Запад.

И Трамп сада показује чврстину. То што Ердоган тврди да САД „мењају стратешког НАТО партнера за пастора”, на Западу нема одјек какав турски председник очекује. Шеф Беле куће добија подршку на терену на коме је Ердоган слаб: људских права.

Америчке санкције, које се у Турској квалификују као „економски рат” и „политичка завера”, прете разорним последицама у земљи: турска лира драматично је почела да се сурвава у односу на долар.

„Ако они имају њихов долар, ми имамо народ, имамо Алаха”, поручио је мајстор популистичког распаљивања национализма. Читава Турска се мобилише против Трампове политике. Траже се алтернативна економска савезништва са Ираном, Русијом, Кином и неким земљама ЕУ.

Ко ће попустити и одустати од језика претњи? У овако ужареној атмосфери, чак и површна анализа менталитета двојице председника диктира одговор: нико. Ко од такве конфронтације има користи: нико.

Да ли је Турска спремна да оствари претње промене савезништва? Тактички да, стратешки не. А да ли је Америка спремна да изгуби Турску? Није.

Постоје само два сценарија. Први је да Ердоган учини оно што највише мрзи али што је већ једном учинио са Путином – да устукне. Други је велики разлаз са разорним последицама по турску економију и не мање штетним последицама по стратешке интересе САД у региону.

Пркос двојице лидера који стварају утисак да су спремни да погазе деценије стратешке сарадње мора да буде пребачен на колосек дипломатског преговарања, али односи се неће вратити тамо где су некада били.


Коментари5
13f4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Markovic
NATO nikada nije ni bio homogen niti spreman za rat velikih razmera. Setite se De Gola i izlaska Francuske iz NATO. Zatim sukoba Turske i Grcke oko Kipra koji je eskalirao 1974. turskjom okupacijom severnog dela Kipra, kao i stalnih manjih sukoba na kompnenoj granici i oko ostrva. Da li ce u potencijalnom ratu Grcka biti uz Albaniju, ako Albanija otvoreno pretenduje na Severni Epir? Ili Crna Gora i Albanija? Tesko, vrlo tesko.
Zlatko S P
Bas tako ,USA ,uvodi Sankcije Savezniku!,Pa ovo mi lici na ; Izrajel - USA Politike!Alo Amerika, Izgubi Tursku.a izgubila Siriju,onda, koja je to sila Na Bliaskom Istoku? Izrael je suvise mala' Teritorija-Livada,a moze biti preorana za 24 sata! Izrael nek ,koristi,i Atomski Arsenal,al onda I Izrael nece postojati !Danas svi znamo ,da je; Izrael po vaznosti ;Drugi ,il Prvi Washington, a mozda I Prvi tacno se zna ,da NATO I EU Strategije, ne mogu ga danas odbraniti od Turske! Turska je suvise veliki zalogaj za USA - NATo,da se lako moze progutati ! Pitanje je ,samo; kako ce USA-NATO oprati lice sa Turskom,kako nikad nista I nije bilo!?
Nebojša Joveljić
He, he, do sad je medju članicama Nato pakta važilo pravilo “cornix cornici oculos non effodiet” (vrana vrani oči ne vadi). Prijatno je vidjeti da su članice ove “zločinačke udruge” konačno počele jedna drugoj oči kljucati. Hajd, neće li nastaviti tako i na malo široj osnovi, pa da se konačno raspadne to monstruozno udruženje u kojem svak svakog vara i laže, zaklinjuči se na lažnu vjernost “do zadnjeg vojnika”.
Леон Давидович
Ето и то је НАТО савез. Савезник уводи санкције другом савезнику. У неком правом рату могли би се наћи и на супротним странама .
Драган Ја
Тешко...
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља