недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

НВО против условљавања социјалне помоћи редовним школовањем

На констатацију да је овакво решење донето и због чињенице да је свега 85 одсто ромске деце укључено у образовни систем, Владимир Радојичић из Траг фондације каже да постоје други прописи којима се то регулише
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 13.08.2018. у 21:51
Део најугроженијих биће дискриминисан, сматрају они који траже повлачење измена Закона о социјалној заштити (Фото Д. Јевремовић)

Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућено је 506 захтева за повлачење Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити – од тога је 115 захтева стигло од организација цивилног сектора.

Група организација цивилног друштва, коју чине Траг фондација, А 11 – Иницијатива за економска и социјална права, Европски покрет у Србији, Астра, Аутономни женски центар, Грађанске иницијативе, Фондација „Центар за демократију”, Иницијатива за развој и сарадњу, Национална коалиција за децентрализацију, СеЦонс – Група за развојну иницијативу и ЦРТА, у току прошле недеље покренула је иницијативу за повлачење из процедуре Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити.

Они захтевају да се отвори јавна дискусија са кључним домаћим и међународним актерима о приоритетима реформе система социјалне заштите. Ова група организација позвала је Европске институције и међународну заједницу да утичу на Владу Србије и Министарство за рад да повуку постојећи Нацрт закона. Ресорно министарство требало би у року од месец дана да се изјасни о овим предлозима.

Како у разговору за наш лист истиче Владимир Радојичић, менаџер јавних политика из Траг фондације, основне примедбе цивилног сектора односе се на чињеницу да се предложеним законским изменама предвиђа принудни рад као услов за остваривање права на социјалну помоћ и што се давање новчане социјалне помоћи условљава редовним школовањем и остваривањем успеха у образовном систему. Критике се односе и на могућност да бројне подзаконске акте прописује министар без претходног прописивања основних појмова, чиме се систем социјалне заштите централизује, а нови Нацрт даје преширока овлашћења центрима за социјални рад у погледу прикупљања података о корисницима, што ствара ризик од кршења права грађана на приватност.

На констатацију да је законописац давање социјалне помоћи родитељима условио редовним школовањем због чињенице да свега 85 одсто ромске деце редовно похађа школу и да се сваке године склопи око 2.500 дечјих бракова, наш саговорник каже да је недопустиво да право на социјалну заштиту буде условљено редовним школовањем и задовољавајућим успехом.

„Постоје други прописи којима се то регулише. Имајући на уму статистичке податке о броју ромске деце која су укључена у обавезно образовање и проценте деце, а посебно девојчица, која напуштају образовни систем, чињеница је да је овакво прописивање услова за остваривање права на новчану социјалну помоћ дискриминаторно. Осим тога, у супротности је са принципом најбољег интереса детета из члана 3 Конвенције о правима детета”, истиче Радојичић.

На констатацију да поменута конвенција свој деци гарантује право на образовање, као и заштиту од сексуалне експлоатације и раних бракова, наш саговорник каже да се са тим слаже, али инсистира на чињеници да се право на социјалну помоћ не сме условљавати образовањем.

Подсећа и да је уредба о радној активацији корисника новчане и социјалне помоћи донета 2014. године и да још „стоји” пред Уставним судом и чека оцену уставности.

„Ако се усвоји овај нацрт закона, принудан рад биће законски регулисан, а он је забрањен и уставом и међународним конвенцијама. Не можете условити давање социјалне помоћи радном активацијом корисника, јер постоје особе са озбиљним здравственим сметњама које нису у стању да раде”, наглашава Владимир Радојичић.

На констатацију да програм накнаде за јавне радове, који је намењен корисницима социјалне помоћи, постоји у Великој Британији, Француској, Немачкој, Холандији, Норвешкој, Мађарској, САД, Канади и Аустралији, наш саговорник изражава бојазан да ће се овим законом и болесне и немоћне особе натерати да раде и зараде социјалну помоћ.

Менаџер Траг фондације такође наглашава да су нацртом закона дата преширока овлашћења центрима за социјални рад у погледу прикупљања података о корисницима. Наиме, будући да се о особама које у иностранству бораве дуже од 15, а краће од 90 дана не води службена евиденција, прикупљање таквих података од стране центара за социјални рад отвара „вишеструке ризике од нетранспарентне размене података или њихове недозвољене обраде и злоупотребе”. На примедбу да је реч о корисницима социјалне помоћи који одлазе на (сезонски) рад у иностранство и којима за то време на текући рачун уредно стиже социјална помоћ од државе, Радојичић истиче да центри за социјални рад немају овлашћења да контролишу ко борави у иностранству дуже од 15, а краће од 90 дана.

„Службеници у центрима за социјални рад немају мандат да се тиме баве и нису обучени да руководе тим подацима. Безбедност личних података грађана мора бити неприкосновена”, закључује Владимир Радојичић.

Наш саговорник оцењује и да је предлог законског решења да локална самоуправа неће смети ни да постави, ни да смени директора центра за социјални рад без претходне сагласности надлежног министарства супротан препорукама Европске комисије о децентрализацији система социјалне заштите.


Коментари4
b4874
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Učiteljica
Nekoliko puta sam morala da pretim (uglavnom romskim) roditeljima da će ostati bez socijalne pomoći i socijalnih stanova ako ne šalju dete u školu. Samo to "pali". Dok sam im objašnjavala da je školovanje u interesu deteta-slabo su me razumeli.Ali, u pare se razumeju. Drugo: ko nije u školstvu taj ne zna koliko nam NVO kroje obrazovni sistem. Svašta su nam već proturili. Setite se samo onog čuvenog priručnika za decu u kojem su se protežirali istopolni brakovi i veze . Digla se velika buka, a pravila ga je jedna NVO pod pokroviteljstvom ministarstva prosvete.
Саша
"Европске институције и међународну заједницу да утичу на Владу Србије" . Какво је ово позивање на гажење суверенитета земље и покушај изругивања демократији?! Што пре многе те квази НВО под кључ уколико су финансирани споља па нека неком другом соле памет. Ако нешто желе постоји јавна расправа у скупштини и то је то. Све остало је покушај слабљења централне власти
Joks
Dakle financijeri ovih traze da ima sto vise neobrazovanih primalaca socijale?Tako oni pravdaju pare koje dobiju.jer sto vise primalaca socijale.to losija drzava posto nema onda para za druge stvari.recimo razvoj.Sto se vi iz Nvo malo ne odreknete svojih apanaza date ih onima potrebitima pa neka se ne obrazuju.
Nena
Ma dajte im socijalu, ne moraju da salju decu u skolu, a ako i odu dobice dzabe udzbenike i upis u srednje skole i fakultete preko reda, mogu da voze sklepane sklopocije i u njih tovare smece, zaposljavaju se preko reda, dzabe imaju zdravstveno itd. Mi cemo za njihove potrebe sve da platimo To se zove "ljudska prava".Doduse ja sam na faksu ucila da pravo jednog ne moze da narusava pravo drugog... Ovde se to tumaci tako da ja imam pravo da platim porez a oni imaju pravo da trose.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља