уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:42

Турска лира наставила да тоне, светске берзе у минусу

понедељак, 13.08.2018. у 23:42
(Фото Бета-АП)

Анкара - Вредност турске лире наставила је да пада, а потонуо је и главни турски берзански индекс, пошто инвеститори страхују због економских политика Турске и погоршања односа Анкаре и Вашингтона. Турска централна банка објавила је низ мера за обезбеђење ликвидности домаћих банака, али је слободан пад лире настављен, пошто мере нису успеле да обнове поверење инвеститора, наводи Асошиејтед прес.

Пошто је потонула претходне недеље, вредност лире данас је пала за додатних седам одсто у односу на долар, а од почетка године за 45 одсто. Индекси на свим већим светским берзама завршили су дан у минусу, а турски Борса Истанбул 100 пао је 2,4 одсто, јер инвеститори страхују да би финансијска криза у Турској могла негативно да утиче на међународни банкарски систем и светску економију.

Лира пада јер инвеститори сумњају да ће турски председник Реџеп Тајип Ердоган успети да се избори са слабљењем валуте и дипломатским спором са САД који је резултирао удвостручењем америчких царина на увоз челика и алуминијума из Турске.

Ердоган је искључио могућност подизања референтних каматних стопа, што би могло да успори економски раст, док независни аналитичари наводе да је подизање тих стопа хитно потребно за стабилизацију турске лире. Нови председнички систем у Турској омогућава Ердогану да изврши притисак на централну банку и спречи дизање каматних стопа.

Ердоганово одбијање да повећа референтне каматне стопе само је један од неколико фактора који забрињава инвеститоре. Они брину и због ослањања Турске на зајмове из иностранства који би могли да буду обустављени услед раста каматних стопа у другим економијама, због Ердогановог тврдог става, као и због сукоба Анкаре и Вашингтона. Осим што је послала индексе на светским берзама у минус, неизвесност је накратко довела и до наглог пада вредности валута неких земаља у развоју, Јужне Африке и Индије.

Неизвесности ситуације у Турској доприноси и то што је до раста великог дела њене привреде дошло захваљујући дугогодишњем задуживању турских компанија у страним валутама, када су референтне каматне стопе у САД и Европе биле изразито ниске. То је помогло турској економији која је прошле године имала раст од седам одсто, али референтне каматне стопе у САД сада расту.

То доводи до одлива капитала из Турске, слаби њену валуту и повећава турским компанијама и банкама трошкове отплате дуга у страним валутама, а могло би да доведе и до банкротства неких од њих.

У теорији, Ердоган би могао да затражи финансијску помоћ од Међународног монетарог фонда, а могао би и да уведе ограничења на трансфере новца како би спречио одлив капитала из земље. За сада није наговестио да ће урадити ни једно ни друго.

Утицај кризе у Турској на развијене економије за сада је релативно ограничен. Индекси на америчким и европским берзама забележили су скроман пад у последњих недељу дана, а аналитичари не виде велики ризик од финансијских турбуленција у тим земљама. Финансијска криза у Турској појачана је због спора Анкаре и Вашингтона, а Ердоган у низу обраћања претодних дана није наговестио да је спреман да попусти у спору са САД.

Тензије у односима Вашингтона и Анкаре ескалирале су због случаја америчког свештеника Ендруа Брансона ухапшеног у Турској, али њима доприносе и друга неслагања. То су, између осталог, хапшење три особе запослене у америчком конзулату у Истанбулу, захтев Турске да САД испоруче исламског проповедника Фетулаха Гулена ког Анкара оптужује за организацију пуча 2016. године, затим војне активности Турске на северу Сирије и намера Анкаре да од Русије купи ракетни систем С-400.

Председник САД Доналд Трамп у петак је наложио да царине на увоз из Турске буду удвостручене - за увоз челика са 25 на 50 одсто, а за увоз алуминијума са 10 на 20 одсто. Ердоган је данас, у најновијем у низу обраћања претходних дана, изјавио да је Турска под економском „опсадом” која није повезана с економским показатељима и да ће превазићи, како је рекао, „напад” на своју економију.

Запретио је да ће тражити нове савезнике, што би могао да буде наговештај ближих веза с Русијом, и упозорио да ће увести драстичне мере ако компаније повуку стране валуте из банака. Председник Турске је казао и да се на друштвеним мрежама спроводи „економски терор” и да ће „издајници” бити кажњени, а Министарство унутрашњих послова Турске претходно је саопштило да је покренуло истрагу о 346 налога на друштвеним мрежама чији је садржај наводно допринео паду турске лире. (Бета)


Коментари3
34858
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Škarica
I opet Soroš zarađuje kao i na padu funte
Neša
Tramp odlično radi u korist štete Familije.
Tomo
Turska bi morala da sklopi cvrst savez sa Rusijom, Kinom, Iranom i drugim zemljma u njenom okruzenju i da istupi iz NATO pakta. Kad-tad to se mora desiti jer je savez Turske sa NATO-m potpuno neprirodan. Drzi se Erdogane ! Tomo/ New York

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља