уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:54

Буњевци траже да се укине акт који прописује да се они сматрају Хрватима

Савез бачких Буњеваца тражи седницу одбора Скупштине Војводине, и захтева да се укине уредба из 1945. године из којим се прописује да се Буњевци сматрају Хрватима
Аутор: Александра Исаковуторак, 14.08.2018. у 12:48
Сузана Кујунџић Остојић (Фото Танјуг/Твитер/@photonino)

Питање Буњеваца и акта Народноослободилачког одбора Војводине из 1945. године којим се прописује да се они имају сматрати Хрватима и даље није добило свој историјски епилог. То је један од разлога што је Савез бачких Буњеваца (СББ) упутио оштро реаговање у којем каже да је доста било и траже да се овај захтев хитно стави на разматрање у Скупштини АП Војводине и коначно прогласи ништавним. „Они који представљају хрватску мањину у Републици Србији, а ћуте на повампирење усташтва у Хрватској, нас Буњевце приказују као Хрвате, отимајући нам језик, културу и традицију и називајући нас некаквим ’буњевачким Хрватима’, а држава то ћутке посматра”, стоји у саопштењу СББ-а, који захтева да се уочи избора за мањинске националне савете ово питање коначно реши.

Пре нешто мање од две године Буњевачки национални савет упутио је захтев Скупштини Војводине, као правном наследнику некадашње највише власти покрајине, да се поништи одлука из 1945. године као акт дискриминације и асимилације. Овај захтев подржала је и странка Савез бачких Буњеваца. Председник СББ-а Мирко Бајић за „Политику” каже да према њиховом сазнању постоји захтев три члана скупштинског одбора за правосуђе да се сазове седница.

Такође већ је усаглашено да би акт који би скупштина требало да донесе била декларација којом се оцењује да је документ из 1945. године био противан људским правима и акт насилне асимилације. Усаглашени текст на скупштинском одбору требало би да буде прослеђен Скупштини на гласање. Бајић је подсетио и да је пре шест месеци Влада Војводине дала подршку доношењу такве декларације, а да се ипак од тада ништа није догодило.

„Ми не тражимо да декларација има било какво ретроактивно дејство, већ да се убудуће такве ствари више не дешавају и да се не манипулише Буњевцима и њиховим именом. Сада имамо ситуацију да жетвене свечаности Дужијанцу организују они који се дефинишу као буњевачки Хрвати, и држава прати ту манифестацију, а да ми не знамо да ли постоји национални савет ’буњевачких Хрвата’ који је то одобрио”, каже Бајић. Додаје да се противи сврставању Буњеваца на било коју страну и да су они „грана у словенском стаблу која је братска и са Хрватима и са Србима”, али да не желе да им се ускрати право да се осећају и изјашњавају као Буњевци.

 

Кујунџић Остојић: Верујемо да ће актуелна већина имати слуха да реши наше питање

Председница Буњевачког националног савета Сузана Кујунџић Остојић, поводом сутрашњег националног празника Буњеваца Дана Дужијанце, изјавила је да та национална мањина у Србији и даље од надлежних тражи да укину акт из 1945. који прописује да се они сматрају Хрватима.

Кујунџић Остојић је у изјави за Танјуг подсетила да су Буњевци више пута у последњих 10 година тражили да се поништи акт у форми наредбе из 1945. године којим се сви Буњевци, без обзира на личну изјаву, имају сматрати Хрватима.

„Последњих 10 година од различитих власти смо тражили да укину тај акт, а верујемо да ће актуелна имати слуха да реши наше питање”, рекла је она и додала да проблем Буњеваца није решен иако је недавно дошао на међудржавни ниво.

Према њеним речима, права Буњеваца се због тог декрета мешају са правима Хрвата.

„Наша права су неупоредива у односу на нашу бројност, јер се институције руководе тиме, и ако тако гледано, Буњевци су због тог декрета стављени на маргину”, рекла је председница и навела да се у Србији 16.500 људи изјаснило да су Буњевци.

„Немамо Завод за културу, лекторат на факултету, предмете у средњој школи и друга права која имају Хрвати који их остварују кроз институције, а не кроз самосталну борбу какву ми сами водимо, како би очували наш језик, културу и традицију”, рекла је она.

Председница Буњевачког националног савета, основаног 2003. године, подсетила је да је последњи захтев да се тај акт „дискриминације и асимилације” укине, упућен Скупштини Војводине пре две године.

„Тада нам је речено да ће захтев стићи на ред, али да морамо да направимо велики научни скуп који ће потврдити аутохтоност нашег народа. Уз подршку покрајине одржали смо скуп, али након тога ништа није учињено по нашем питању”, рекла је Кујунџић Остојић и упозорила да Хрвати јаком државном подршком буњевачки народ „превлаче” у хрватски.

Национални празник Дан Дужијанце биће обележен сутра у Суботици са жељом да се декрет што пре уклони и вером да ће упорност победити сваку врсту политике па и ону највишу на међудржавном нивоу, рекла је Кујунџић.

Она је казала да ће скупу између осталих присуствовати државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак и један од потпредседника покрајинске владе Михаљ Њилаш.

Према њеним речима, данас у Србији живи 58.000 Хрвата, а пре 100 година, у Великој Народној Скупштини Војводине, Буњевци су имали 86 посланика, а Хрвати 2. (Танјуг)


Коментари23
c3f1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бодин Ракић
Буњевачки проблем је последица околности што се антисрпска идеологија бише титоистичке југославије још увек провлачи кроз опортунистичку инерцију званичних како покрајинских тако и државних власти, које оклевају да удовоље оправданим захтевима Буњеваца.
Леон Давидович
Zašto bi uopšte postojao takav akt koji je određenoj etničkoj grupi određivao kako će se izjašnjavati. Pravo je svakog pojedinca da se izjasni kako hoće, a ne da mu neko određuje kojoj naciji pripada.
Миливоје Радаковић
Распуштеним самоуправљачима на брдовитом Балкану никако не иде у главу да етничка припадност није и не мора да буде једнозначна.
Milovan P
Prema Bunjevcima je izvrsena velika nepravda I vreme je da se ispravi. Nece Zagreb odlucivati o tome ko ce se kako izjasnjavati.
boban
Dakle novi slavenski narod na Balkanu? Bravo! Sad ce istoricari i antropolozi istrazivati kada i kako su stigli ovamo, u kojem veku. Komicno.
радисав
Та комедија, или прецизније трагикомедија се десила признавањем Хрвата за нацију. А Буњевци нису ништа "новији" од њих.
Препоручујем 28
Gordana
Проблем је што нису хрвати? Хрватима их није сматрала ни Марија Терезија .У мој крај су досшли са капетаном Дујом арковићем некако у време кад и моји Срби под Патријархом Чарнојевићем.
Препоручујем 38

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља