уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:00

Пуна планова и са главом у облацима

„Радила сам различите типове емисија и прошла кроз различите редакције, али ми је форма разговора са људима који представљају бољу страну света, на првом месту са писцима, а затим и филозофима, најдража”, каже Неда Валчић Лазовић
Аутор: Љиљана Петровићсреда, 15.08.2018. у 08:00
Неда Валчић Лазовић (Фото из личне архиве)

Неда Валчић Лазовић, уредник у Културно-уметничком програму РТС-а, добро је позната онима који прате културне садржаје јавног сервиса, нарочито по њеном серијалу „Савремени светски писци”, мада је током каријере радила различите емисије – од култног „Петком у 22” преко „Уметничке вечери”, „Оставштине за будућност” и „Метрополиса” до „Културног дневника”. Објавила је књигу разговора са писцима „Све што (не) кажем, погрешно је”. Кад има времена, што није често, преводи са француског језика.

– Радила сам различите типове емисија и прошла кроз различите редакције, али ми је форма разговора са људима који представљају бољу страну света, на првом месту са писцима, а затим и филозофима, најдража. – каже наша саговорница. – То су људи који лече интелектуалну авитаминозу.

Све је почело сусретом са Јосифом Бродским, који је крајем осамдесетих кратко боравио у Београду. Као млад новинар ТВ Београда, кренула сам у потрагу за славним нобеловцем. У Београду није имао времена за интервјуе, кратко ме је и без жаљења одбио.

Отишла сам на његово књижевно вече у Југословенско драмско позориште, где је говорио своје стихове. Сећам се његовог гласа, тишине пуне дивљења, громког аплауза и – Бродски је већ иза сцене. Као омађијана, повукла сам сниматеља за руку, и пред пуном салом потрчала преко сцене и улетела иза завесе, очи у очи са Бродским. „Да ли сад може интервју?” Промрмљао је: „Може”. Разговор са Бродским, емитован у Студију 5, није сачуван. Не сећам се ни шта сам га питала, нити шта ми је одговарао, али знам да сам изашла другачија.

Да ли верујете да се све праве ствари у животу дешавају случајно?

Често сам склона да верујем у то. Не бирамо какво ћемо имати детињство, не бирамо родитеље, не бирамо гене, али нам је потребна илузија да смо слободни. Не верујем у „пуки” случај, али мислим да постоји динамика случаја, односно интеракција између случајности и потреба нашег унутрашњег бића.

Кажете да вам смета што у овој скученој средини ретко може да се чује нешто необично или оригинално?

Чим отворите новине или укључите ТВ и видите неку личност, одмах знате ко ће шта рећи (са изузетком часних појединаца). Зато желим да се отвори простор за један другачији глас, а књижевност и писци створени су како за најтананија промишљања, тако и за ватромете духа.

Занимљиво је и како сте невидљивог Салмана Руждија упознали у Њујорку? Какав је ваш лични утисак о том писцу?

Сусрет са Руждијем био је прави изазов. Он је велики  писац а и до њега се тешко долази. Ту привилегију имају једино новинари Си-Ен-Ена и Би-Би-Сија. Три године сам писала на све адресе, а одговор је увек био – не! Онда сам затражила малу помоћ. И Ружди је, нерадо, прихватио. Можда и због тога што и дан-данас живи у посебном режиму живота. Иако се званични Иран још 1998. оградио од фатве, смртне казне коју је против Руждија 1989. изрекао Ајатолах Хомеини због романа „Сатански стихови”, она није повучена, те је претња још увек на снази. И снимање се одвијало уз максималне мере обезбеђења; поврх свега, била је потребна и моја званична изјава да у интервјуу неће бити политичких питања. Занимљиво је да је Ружди сам проговорио и о политици. А лични утисак? Шармантан, ерудита, диван саговорник, али човек са одређеним предрасудама, а ја предрасуде не волим!

Снимили сте 70 ексклузивних интервјуа са светским писцима. Како бисте сажели то обиље умних и надахнутих?

Цитатима из разговора са писцима. За великог аустријског прозаисту Петера Хандкеа смисао књижевности је да осети дете напуштено у свету. Култни француски филозоф Жан Бодријар каже да живимо у свету у коме је све дозвољено и у коме су све могућности отворене, а све жеље и потребе задовољене – што нас води у свет баналности. Перуанац и натурализовани Шпанац Марио Варгас Љоса (Нобелова награда, 2010) сматра да, кад диктатура нестане, она остаје не само у друштвеном већ и у приватном животу људи, а да књижевност изоштрава нашу осећајност према животу. Ален Роб-Грије, који је ушао у уџбенике историје књижевности 20. века, сматра да се свет стално урушава, било да је реч о грађевинама, било о идејама. Турски нобеловац Орхан Памук сведочи о важности чињенице да свака нација мора да се суочи са црним рупама своје историје и да, због тога, писци увек имају проблематичан однос са властитим народом. О мислима мојих саговорника могла бих да причам данима.

Зашто код нас писци нису звезде као у другим земљама?

Са изненађењем сам открила да књижевници, барем на Западу, имају славу звезде, почевши од невероватне медијске популарности, ТВ наступа и насловних страна. На Салону књига у Паризу 2010, између Пола Остера и публике стајало је обезбеђење у неколико кордона, није било лако видети га. Сретала сам и ауторе који воде читаве тимове сарадника, иду на светске турнеје и планирају своје обавезе годинама као, на пример, Марио Варгас Љоса. Упознала сам и својеврсне антизвезде, попут Ж. М. Г. ле Клезиоа (Нобелова награда, 2008), који је, захваљујући свом отпору према јавности, ретким разговорима и фамом о неухватљивом писцу, постао истинска звезда (у одсуству).

И ја бих волела да знам зашто писци код нас немају тај третман. Живимо у времену „целетоида” – ријалити „селебритија” који трају једну ноћ. Изгледа да је ово доба палих звездица.

Добили сте француски Орден витеза уметности и књижевности…

Била сам збуњена и срећна! Те 2012. била сам на плажи у Грчкој кад ми је мама јавила телефоном да је возач француске амбасаде (са белим рукавицама, приметила је) донео на кућну адресу велики коверат са жигом француског министарства културе. Тражила сам да отвори коверат и да ми га прочита! У писму су ме свечаним тоном обавештавали да ме француски министар културе одликује Орденом витеза књижевности и уметности. Признање француске владе, заправо једне тако богате културе и традиције, јесте нешто што усхићује, али ствара и осећај одговорности. Дакле, осетила сам велику част и још већу одговорност.

Да ли је лакше питати или бити питан?

Лакше је питати, и на ово питање морам да се насмејем. На овом свету има много више питања него одговора, а ја трагам за личностима које знају одговоре. Ипак, постављајући питања, схватила сам да она говоре о мени готово исто колико и о мојим саговорницима.

Како видите будућност електронских медија?

Француски филозоф Режис Дебре пише о интеракцији између културе и технике, заправо о томе како техника условљава културу. На културном плану, дигитална револуција је произвела много боље информисане, али много мање образоване људе. Располажемо обиљем информација, али не знамо да их повежемо. Све смо бржи и површнији. Или, што би рекао Жан Бодријар, имамо тоталну видљивост, али истовремено више ништа не видимо. Има превише информација, превише комуникација, превише свега... Ја нисам фан технике, тако да не могу да сагледам шта ће будућност донети.

А како видите судбину књиге у временима која долазе? Многи из света писане речи забринути су за будућност књиге...

Сетите се само колико је стара најстарија књига и колико су се у историји људи због књига убијали. Она је увек имала моћ и, што се мене тиче, то се не доводи у питање.

Ако ме питате за ривалитет између писане и електронске књиге, он је, како би рекао Дебре, условљен новим технологијама; да не спомињем друштвене мреже, на којима свако може да буде писац. А тек људи најразличитијих професија који објављују књиге – данас свако хоће да буде писац! То онда значи да људи верују у моћ књиге.

Како би изгледао сасвим приватни аутопортрет Неде Валчић Лазовић?

Ако је брзо насликан: увек у трци за временом, пуна планова и жеља, с главом у облацима.

Ко су будући саговорници?

Управо монтирам интервјуе са Ју Несбеом, популарним норвешким аутором, и са великим британским писцем Ијаном Макјуаном. Обојица су недавно посетили Београд. Били су то занимљиви разговори, видећете.


Коментари1
15927
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Kačarević
Uživanje je gledati sve vaše razgovore sa poznatim svetskim piscima. Uzvišeno, mudro uz damski kulturni pristup i posle svake emisije gledalac se oseća duhovno bogatiji. Srećno i samo napred!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља