субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:26
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: АРИЉЕ

Обавезна јакна за Височку бању

Нетакнути бисер природе ушушкан је у кањону Великог Рзава, на источним обронцима Златибора, у којем посетиоци, осим купања у лековитој води од 27 степени, могу да уживају у зеленилу колико год добацује поглед
Аутор: Андријана Цветићанинсреда, 15.08.2018. у 13:15
Зелена оаза у кањону Великог Рзава (Фото А. Цветићанин)

До Височке бање из центра Ариља води четрдесетак километара уског асфалтног пута. У зелену оазу ушушкану у кањону Великог Рзава стиже се за мање од сата обазриве вожње. Посетиоци који први пут долазе требало би да имају на уму да је на 600 метара надморске висине, што је уједно најнижа тачке клисуре кроз коју протиче река са извориштем подно планине Мучањ, увек за неколико степени хладније. Без џемпера и личног пешкира не долази се у бању под ведрим небом, испод села Висока.

Најчешћи гости су мештани околних места – Ариља и Ивањице, Чачани и случајни туристи. Јер, иако је реч о бањи, локалитет има само два примитивна бетонска базена наткривена лимом, до којих води уска стаза – дело руку локалних становника. Зато свако ко очекује бањање нека се спреми за потпуно другачији угођај од „спа-уживанције”.

Овде дах одузимају лепота нетакнуте природе, тишина коју пара хук брзака и бескрајно зеленило источних падина Златибора. Височка клисура и Округлица, иначе, јединствени су склоп крашких висоравни и клисурастих долина.

Вода за пиће у пет општина
Ариље може да се похвали да осим богатством у малинама располаже и  оним водним. Рзавска вода, наиме, точи се у славинама домова становника ове, али и општина Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац, захваљујући међуопштинском систему за водоснабдевање „Рзава”. У ширем центру града је речно острво Уски вир, а током лета Ариљци и њихови гости уживају на плажама Жута стена, Грин бич, Боса нога, Урјак... На овој последњој, током августа већ седму годину организује се такмичење скокова у воду. Скаче се с надограђене конструкције на стенама, и то у дубину не већу од три, четири метра. Скокови нису динамични попут оних са мостова и великих висина јер је догађај осмишљен више као дан за дружење у природи.

Термална вода потиче из бројних извора од којих су посебно интересантне висеће терме на бочним стенама, изнад корита Рзава. Температура воде је 27 степени; према резултатима хемијских анализа, како пише на инфо-табли, сви имају сличне карактеристике, те се претпоставља да потичу из истог колектора – јединственог подземног језера. Вода спада у категорију калијум-магнезијум-хидрокарбонатних, олигоминералних, хипотермалних.

Купачима се не препоручује боравак дуже од 20 минута у базену. И да се не плива, него мирује. Повољно делује на особе са реумом и оне са срчаним проблемима, а како смо чули од мештана: „Добра је за очи, ми одавде користимо је за умивање”, каже уз широк осмех Милан Милојевић Јаро док справља кафу.

Осим  његовог малог бифеа на обали Рзава нема других угоститељских објеката, тек неколико викендица.

– Буде овде гужва од маја до септембра. Долазе својим колима, роштиља се, купају се људи. А како је зими, боље не питај! – у једној реченици даје одговор на нашу знатижељу како изгледа свакодневни живот у близини Височке бање. Додаје да његове комшије не беже ни од каквог посла: гаје малину, праве ракију, има оваца, вуку се дрва... „Мора пуно да се ради да се преживи.”

Висок водостај овог лета
Милорад Миливојевић, како за себе каже „човек реке”, с поносом истиче да се Ариљци не купају у базенима и води са хлором. Рзав нарочито у горњем току има беспрекорну чистоћу. Настаје од Тресјечке, Љубишнице и Катушнице реке, испод Мучња и Златибора, а нешто мало изнад града његовом кривудавом и агресивном току придружује се Мали Рзав или Рзавац, по локалном сленгу. Овај поток богат је пастрмком. Овог лета због обилних киша бележи се високи водостај и проток већи од 10.000 до 12.000 литара воде у секунди, што је нетипично за најтоплије месеце.

Ариље је удаљено четрдесетак километара, мало даље је Ивањица, Сирогојно је на седам километара. Како се природа поиграла за разбацаним засеоцима око кривудавог и агресивног Рзава, Јаро описује кроз ситуацију житеља педесетак кућа засеока Ђедовац. Када прелазе дрвени мост у Височкој бањи имају само два километра раздаљине до асфалтног пута који води даље до већих места, али када дрвену конструкцију коју сами подижу од 15 кубика грађе однесе Рзав, онда морају да путују 20 километара дуже.

Вредни људи тако бију битку са природом. То, међутим, не занима намернике, они су заинтересовани за податке како је откривена бања.

А легенда каже да је једно болесно ждребе, напивши се ове воде без укуса и мириса оздравило, да су то видели становници и да се од тада купају и пију воду са термалних извора. Један од обавезних савета је да се никако после боравка у термалним базенима не улази у хладни Рзав чија температура у најтоплијим месецима у години једва прелази 22 степена, и то у доњем току. У горњем и скривенијем још је хладнији.


Коментари0
33c8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља