уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:36

Изложба о животу на ободима Римског царства

У Галерији САНУ вечерас ће бити отворена поставка на којој ће посетиоци видети ексклузиван, недавно откривен мач из Виминацијума, шлемове из Беркасова, светског ранга, и иконе Јупитера из античке Егете, данашње Брзе Паланке
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 15.08.2018. у 07:01
Трајанова табла, Ђердап (Фото САНУ)

Сваке три године стручњаци и истраживачи који се баве римском војском, границама некадашњег царства и свиме што је са том темом у вези састају се на различитим локацијама широм света – овога пута биће то у Србији, на 24. међународном Лимес конгресу, од 2. до 9. септембра у Виминацијуму. Као увертира том догађају вечерас ће у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности бити отворена изложба „Римски лимес и градови на тлу Србије” на којој ће престоничка публика посредством остатака богате материјалне културе моћи да се ближе упозна са интензивним животом на ободима Римског царства, нарочито дуж Дунава, и то у периоду од првог до петог века.

Археолошки институт у Београду организатор је изложбе, а његов директор Миомир Кораћ у разговору са новинарима објаснио је да су поставку у потпуности осмислили археолози и да је реч о артефактима који дочаравају чињеницу да се и човек из прошлости сусретао са сличним проблемима као и ми данас.

Да се сада овде појави Римљанин једино би се изненадио да види авион, толико су тога они знали. Уосталом, градски живот веома им је био познат, не заборавите да је Рим имао милион становника, први град који је то достигао био је Лондон у 19. веку – каже Миомир Кораћ. 

– Чини ми се, Римљанин да се појави сада и овде једино би се изненадио да види авион, толико су тога они знали. Уосталом, градски живот веома им је био познат, не заборавите да је Рим имао милион становника, први град који је то достигао био је Лондон у 19. веку – рекао је Кораћ.

Историјски подаци говоре да је стварањем провинција Паноније и Мезије током првог века римска држава на Дунаву успоставила лимес, систем фортификација које су повезане мрежом путева. Око тих утврђења временом су се формирала насеља из којих се потом развијају и градови. Поред стратешки значајног положаја Подунавља, нарочито од краја трећег и током четвртог века, у залеђу се развијају велике урбане целине попут Наисуса (Ниш) и Сирмијума (Сремска Митровица), који прераста у једну од престоница Римског царства. У непосредној близини места у којима су рођени, цареви Галерије, Максимин Даја и Константин завештали су велике архитектонске комплексе, Рoмулијану (Гамзиград), Шаркамен, Медијану.

Занимање за римска налазишта на простору Србије сеже још у 17. век када римске остатке описује низ путописаца, док прва археолошка истраживања почињу тек крајем 19. века, да би се последњих сто година на бројним налазиштима дуж Дунава вршила обимна ископавања, међу којима се издвајају систематска истраживања великих легијских логора Сингидунума (Београд) и Виминацијума (Стари Костолац).

Природно је, стога, како је рекао Стефан Поп-Лазић из Археолошког института, један од аутора поставке, да је материјал који чини ову изложбу дошао из разних институција: из Музеја Срема (Сремска Митровица), Музеја Војводине (Нови Сад), Историјског музеја Србије (Београд), Музеја града Београда, Војног музеја (Београд), Музеја у Пожаревцу, Музеја у Нишу, Музеја Крајине (Неготин), Музеја у Зајечару... Прилика да може да их види изузетан број људи који свакодневно прође кроз Кнез Михаилову улицу, у којој је атрактиван академијски галеријски простор, тешко се добија.

– Решили смо, зато, да поставку конципирамо и текстуално тако да буде пријемчива свима, и онима који нису ни на који начин упознати са нашом темом. Јер, дубоко верујемо да је заштита споменичког наслеђа, античког, али и сваког другог, директно у вези са тим да ту баштину све више појединаца познаје и препознаје. Тако ће се можда и шира јавност више ангажовати на њеној заштити. Као археолог дошао сам до закључка да највећи проблеми са којима сам се сусрео нису научне природе, већ је то чињеница да код нас античко наслеђе, нажалост, пропада – оценио је Поп-Лазић, истичући неке од предмета у витринама.

– Представили смо мноштво налаза, почев од римске опеке, с посебним ознакама, преко папируса који су на наше просторе донеле легије из Египта и недавно откривеног мача из Виминацијума, а ексклузиван је јер је у целости очуван, па до шлемова из Беркасова, светског ранга, и иконе Јупитера из античке Егете, данашње Брзе Паланке. Подједнако су интересантни и делови одеће римских матрона и девојчица из гробова Виминацијума, и то ексклузивно премијерно излажемо.


Коментари2
e899c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Pitam se šta bi druge evropske države dale da imaju jedan Viminacijum. Italijani sada grade kuću u kojoj je, navodno, živeo Romeo i vode turiste tamo da je pokažu. Mi nismo dovoljno marketinški predstavili ono što imamo, a imamo mnogo.
Velimir Nestorovic
Na Trajanovoj tabli je napisano: Imperator Cezar Bozanskoga Nerve Sin,Nerva, Trajan Avgust Germanik,vrhunski svestenik, zastupnik narodapo cetvrti put, savladavsi planinsko i Dunavsko stenje,sagradi ovaj put. Takodje Trajan je za dve godine izgradio cuveni Trajanov most a gradio ga je aehitekta iz Danaska Apolodor.most je izgradjen od kamena maltera i sve je vezano specijalnim opekama.Cilj mosta je bio osvajanje Dakije. Nazalost Trajanov naslednik car Aurelije (270-275) zbog ljubomore porusi most Kao osoba koja po rodjenju, prekopanim grobovima i zaboravljene familije ja sam kao potomak trece generacije Djerdapskih ladjara i vukova iz Kkadova svoje vremeno sam sa ocem ucetvovao od prvog kamena temeljca pa do pustanje Elektrane preko Dunava na izlazu iz Djerdapa.Samo da napomenem da su nasi majstori iz Arandjelovca pomocu stapa i kanapa podigli Trajanovu tablu na 70 metara visine povise puta koje je jezero potopilo kao i mnoga sela Svakako pomenuti Limes i Viminacijum ali i heroje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља