недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Због санкција трпе рубља, „Аерофлот” и – НАСА

Руска валута као и неке водеће компаније увелико осећају удар санкција САД, али ове мере прете да угрозе и рад Америчке свемирске агенције
Аутор: Тања Вујићуторак, 14.08.2018. у 22:00
НАСА лансира сонду ка Сунцу из Кејп Канаверала (Фото Бета/АП)

Америчка свемирска агенција (НАСА) разликује се од остатка федералне владе САД. Када год су односи између Америке и Русије били затегнути, или када нису били баш тако добри, НАСА је била у стању да одржи тај однос. НАСА не жели да буде зависна од Русије, али жели да задржи добре односе са Москвом. – Тим речима, Џим Брајденстин, администратор НАСА, описао је прошлог викенда тесну космичку сарадњу Вашингтона и Москве, у оквиру које амерички астронаути увелико стижу на Међународну космичку станицу летећи у ракетама „сојуз”. Брајденстинова оптимистичка оцена – око жилавости космичке сарадње која датира још из времена хладног рата – уследила је само неколико дана пошто је званични Вашингтон најавио да 22. августа планира увођење првог од два круга „разарајућих санкција” према Русији. Овог пута – са пет месеци одложеног реаговања – због наводне умешаности Москве у аферу тровања двоструког руско-британског шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије нервним агенсом „новичок” крајем марта у Великој Британији.

Узвратне мере Русије против нових америчких санкција могле би да укључе обуставу испорука мотора РД-180 који напаја ракетни појачивач „атлас V”, упозорио је Сергеј Рјабухин, шеф комитета за буџет Горњег дома руског парламента, одмах након објаве Вашингтона да сада улази у „одлучну” фазу борбе против „руске злоупотребе хемијског наоружања, као и мешања у претходне и предстојеће изборе у САД”. Колико крајем јула, руски произвођач „Енергомаш” с америчким космичким партнером потписао је нови споразум о испоруци шест РД-180 ракетних мотора за амерички „атлас V”.

„Надам се сусрету са Дмитријем Рогозином, шефом руске државне космичке агенције Роскосмос, у васионском центру Бајконур у октобру”, поручио је Џим Брајденстин.

Какви су односи Вашингтона и Москве данас, сусрет Брајденстина и Рогозина у Бајконуру уопште више није известан.

Русија у америчком јавном мњењу важи за већу претњу САД од Ирана. Чак 71 одсто упитаних Американаца у недавној анкети Ипсоса о највећим непријатељима Америке означило је Русију као најопаснију спољну претњу, пренела је агенција Ројтерс.

У атмосфери растуће ненаклоњености америчке јавности према Русији, Вашингтон је почетком августа – а уочи кампање за новембарске изборе за Конгрес – одлучио да двофазном претњом осетно заоштри односе са Москвом.

Позивајући се на Закон о контроли хемијског и биолошког наоружања из 1991. године (примењен до сада у пракси само против Сирије и Северне Кореје), а убеђен да прсти Москве стоје иза тровања Сергеја Скрипаља, Вашингтон од 22. августа најављује забрану извоза у Русију било какве опреме која би могла имати тзв. дуалну – употребу (тј. и цивилну и војну). На удару те листе санкција – која још није заокружена и јавно објављена – нашле би се гасне турбине, специјална електроника, ласери и одређена петро-опрема.

Следећи круг санкција Вашингтона према Москви – из најновије збирке – уследио би уколико Русија у следећих 90 дана не пружи Америци убедљиве доказе да више неће користити недозвољено хемијско наоружање, саопштио је Стејт департмент. Ако Москва не буде убедљива, Вашингтон је спреман да снизи ниво дипломатских односа, забрани руском авио-превознику „Аерофлот” да слеће у Америку, искључи руске банке из света доларског пословања, забрани америчким држављанима да купују руске хартије од вредности... званичне су најаве из Вашингтона.

На први наговештај нове, двостепене рунде америчких санкција руска рубља је пала на најнижу вредност у последње две године, акције водеће руске Збербанке изгубиле су око четири одсто вредности, док су акције „Аерофлота” потонуле целих 11 одсто.

Прошли пут у априлу када је Вашингтон завео рунду санкција Москви због „малигних активности широм света”, штета по Русију процењивана је између 16 милијарди долара (директно по џепу пробране групе олигарха блиских Путину) и 150 милијарди долара (рачунајући испуштене послове и бежанију страног капитала). Овог пута будућа штета од евентуалне рунде „драконских” санкција, како их је већ окарактерисао Дмитриј Песков, портпарол Кремља, још је у домену спекулација.

У међувремену, рубља и руске берзе су колико јуче повратиле део ових дана изгубљене вредности, али је међу инвеститорима приметна нервоза: колико далеко је овог пута Вашингтон спреман да иде у

затезању односа са Москвом.

Упадљиво је да ни амерички председник Доналд Трамп ни руски лидер Владимир Путин нису коментарисали нови предлог закона санкција који је предложила група републиканских и демократских сенатора.

Путинови сарадници били су једнодушно оштри у оценама.

Колико јуче у Анкари, Сергеј Лавров скренуо је пажњу да „Америка увелико злоупотребљава долар у међународним односима” и оптужио Вашингтон да „напушта политику дипломатије”. Крајем прошле седмице Дмитриј Медведев упозорио је да би било какав финансијски удар на руске банке представљао могући почетак „економског рата”.

Бранићемо се економски, финансијским и другим средствима, поручио је Медведев са Камчатке.

Која су то „друга средства”, председник руске владе није прецизирао.


Коментари2
2083d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Siledžijsko ponašanje onih koji misle da su gospodari života i smrti na planeti i sve dotle dok oko doseže u vasioni ugrožava opstanak planete i generiše uslove za "odlučujući, konačni" udarac i završetak sa siledžijama ili sa onima koji ne žele da budu njihovi robovi. Sve više je očigledno da Tramp nije gospodar situacije i da njegovo približavanje Putinu i pokušaj uspostavljanja nekih novih odnosa ne prolazi u centrrima koji imaju plan kako da zagospodare svetom i svedu ljudsku populaciju na 6x manju brojku koja će ih opsluživati i za njih kao roblje raditi na eksploataciji svih prirodnih resursa i gomilanju para da bi sa tih gomila dodirnuli zvezde i bez kosmičkih brodova. Koja glupost, nerazum, besmišljaj života, promašenost istog, oholost, sujeta, pohlepa, gramzivost, ostrašćenost, korumpiranost,... što direktno vodi ka samouništenju. Dok razum ne prevlada nema nam spasa i sve ovo što se događa oko KiM, recimo, Bregzita, Irana, Severne Koreje, raznih "proleća" je obični rijaliti.
aco Vasiljevic
Odrzavaju dobre odnose samo zato sto im trebaju ruski motori. U suprotnom davno bi oni otkazali dobre odnose.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља