уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Стопа рађања на Косову у европском просеку, у Албанији још нижа

Аутор: Бранислав Радивојшауторак, 14.08.2018. у 22:00

Многи, не само лаици, сматрају да Албанија и, нарочито подручје Косова и Метохије, имају највишу укупну стопу фертилитета у Европи, што није тачно. Стопа фертилитета означава број живорођене деце и требало би, за просту репродукцију, да у просеку износи 2,1 дете по жени, али тренутно у Европи, ако изузмемо Грузију и Турску, таквих земаља нема.

Према подацима из 2016. највишу стопу фертилитета имају Француска (1,92 детета по жени) и Шведска (1,85), док су подручје Косова (1,66) и Албанија (1,54) на нивоу, па и испод европског просека!

На ове стопе фертилитета, у тексту објављеном на сајту „Макроекономије” „Српкиње и Албанке, статистика рађања у Европи”, указује економиста Мирослав Здравковић, објављујући и табелу „Евростата” с подацима за све европске земље.

Србија је с општом стопом фертилитета од 1,46 деце по жени при самом дну ове лествице, али то не изненађује, за разлику од поменутих подручја насељених претежно албанским становништвом.

Јер, као што за „Политику” наводи демограф Горан Пенев, у Албанији је на почетку транзиционог периода (1990) општа стопа фертилитета била 2,96 деце по жени, а на Косову и Метохији 3,59, и по томе је то подручје било с највишом стопом фертилитета у Европи. Тада је само још у Македонији забележена стопа изнад два детета (2,06), док су на осталим подручјима бивше Југославије оне биле испод нивоа потребног за просту репродукцију (Хрватска 1,68, Србија 1,72...). Деведесетих година прошлог века у свим земљама у транзицији фертилитет је у паду, али реч је о тренду који је започет раније, примећује Пенев и наводи да је стопа рађања у Србији 2001. године била 1,58 (претходно је најнижа забележена 1999. године – 1,41), а у Албанији је истовремено доспела на 2,3 детета по жени. Података за Косово тада (од 1998. до 2010) није било, да би на попису 2011. на том подручју забележена стопа фертилитета 1,99 деце по жени. Исте године у Албанији је регистрована стопа 1,65, а 2016. године – 1,54. У исто време податак за Србију је 1,46, а за подручје Косова и Метохије 1,66 деце по жени. Дакле, на сва три подручја далеко испод стопе неопходне за просту репродукцију становништва.

Чиме се објашњава овако очигледан пад стопе фертилитета у Албанији и на Косову? Горан Пенев каже да се и на овим подручјима некад високог фертилитета очигледно прихватају ниске репродуктивне норме. То се односи и на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију.

Стопа фертилитета на Косову и у Албанији се смањује, каже овај демограф, и због укупног побољшања социјалног положаја жене и веће присутности планирања породице и контроле рађања, али и због бољег образовања становништва. На пад стопе утиче и боља здравствена заштита деце. Наиме, ако је здравствена заштита деце слаба, а стопа смртности одојчади релативно висока, онда ће у таквим срединама репродуктивне норме и стопе фертилитета бити више.

Паду фертилитета веома доприноси и исељавање становништва, када са подручја Косова и из Албаније, нарочито у периоду 2000–2016. оно масовно емигрира. Кад је о Косову реч, не исељава се само српско и остало неалбанско становништво, него и албанско, које одлази ка земљама западне Европе, а слично се дешава и са становништвом Албаније.

Пенев упозорава и на то да, с обзиром на масовна исељавања и недостатак правих информација о томе колико је исељених, тешко можемо говорити о поузданим стопама фертилитета. Примећује да су стопе рађања на Косову и Метохији проблематичне и због одсуства података из општина са севера покрајине, у којима живе претежно Срби, али све то не умањује значај чињенице да подручје Косова и Метохије бележи стопе фертилитета далеко испод неопходних за раст, па и за просту репродукцију становништва.

Жене рађају све старије

За разлику од земаља бивше Југославије, поједине државе Старог континента, према подацима Евростата, последњих година су успеле да повећају стопу фертилитета. Док је у периоду 2001–2016. у Србији она смањена са 1,58 на 1,46, у Летонији је повећана за 0,52 детета по жени, у Чешкој за 0,48, у Румунији за 0,37...

С друге стране, према подацима које у „Макроекономији” наводи Мирослав Здравковић, просечна старост жена у Србији приликом првог порођаја у периоду 2000–2016. повећана је са 24,1 на 27,8 година, док је у ЕУ тај просек 29 година, на Косову 26,9, а у Албанији 26 година.


Коментари33
4b477
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар
Нема више бесплатне струје, воде, комуналија, бесплатног грејања, телефона, телевизије, здравствена служба није бесплатна ( а вероватно је и лошија него што је икада била ) . У међувремену се појавио интернет (и то кошта ) као и мобилни. Плате им сигурно нису редовније него што су биле а ЕУ вероватно није тако издашна као што је био Београд у бесконачном давању новца.
Леон Давидович
Наталитет је у доба Југославије био висок на КиМ , а у Албанији је и тада био мањи наего на КиМ. Разлог је у томе што је цела Југославија издвајала и помагала неразвијено КиМ и породице су онда могле бити бројније. Сада више нема Југославије и више нико не помаже, то што помаже то поједионци себи у џеп трпају али већина народа од тога нема ништа. И како ће онда Албанци имати много деце ако нема посла, немају чим издржавати толику децу . Исто тако млади људи услед недостатка посла се селе и одлазе у развијене земље. Тако у овом случају економско стање директно делује на смањење наталитета. Неко ће рећи како у свету најсиромашнији имају највише деце. То јесте истина али то не важи свуда јер ти који тако раде не мисле уопште да ли ће деца уопште моћи преживети. Овде по овим подацима очигледно мисле да ли могу одгајати децу.
Petar
Albanci su najmlađa i najmanje obrazovana nacija Evrope. Znači u proseku najmanje znaju o kontracepciji i primeni iste. A kako se zabavlja onaj ko je mlad i siromašan? Na sve to dodajte i islamsku težnju za što većim brojem dece. Aman bre ljudi, nemojte lagati sebe, nije zdravo. Neće nam nikakva bela ili bubonska kuga, Putin na belom konju ili druga neočekivana sila vratiti Kosovo. Nego da mi vidimo šta se da uraditi dok još imamo nekakve šanse. To je to.
Mike
Pratim podatke skoro svake godine o koliko se dece radja u Srbiji bez Kosova,a koliko u Albaniji,Kosovo I Makedoniji .Ukupno se radja otprilike isti broj dece izmedju 55.000 do 60.000 unutar Srbije I u tri drzave gde ima Albanaca.Neznanica ze mene jer takve podatke Neman koliko se dece radjaju Izvan tih granica,Ali ne stoji da Albanaca se manje radjaju Nego Srba,to predsednik zna mnogo bolje od sviju Nas ovde koji lupetamo bez veze I lazemo sebe.Eurostat to zna mnogo bolje od Nas I sigurno te podatke brinu nase politicare. Necu da Pricam proseku starosti jer treba poceti plakati.
Milica
A koliko albanske dece se zaista na Kosovu registruje pri zvanicnim institucijama? Koliko njih uopste ima licne karte i ostale drzavne legitimacije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља