среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ТРАМПOВ ПОКЛОН ПЕНТАГОНУ

Повишица у висини војног буџета Турске

Америка на војску трошила више једино на врхунцу ратова у Ираку и Авганистану
Аутор: Јелена Стевановићуторак, 14.08.2018. у 22:00
(Фото Бета/АП)

Шеф Беле куће потписао је један од највећих војних буџета у историје Америке, нагласивши да је то „инвестиција која ће ојачати армију САД као никад досад”.

Конгрес је изгласао, а Доналд Трамп прекјуче потписао закон за одобрење војног буџета од 716 милијарди долара за следећу фискалну годину, што је за 16 милијарди долара више од актуелних издвајања. Подржаваоци владе сматрају да је председник испунио предизборно обећање о оснаживању оружаних снага јер се изборио да Пентагон добије повећање које је толико велико да одговара вредности целокупног војног буџета земаља као што је Турска (прошле године Анкара је на армију потрошила око 18 милијарди долара).

Како преноси „Вашингтон пост”, Трамп је донео највећи амерички војни буџет после Другог светског рата, кад је реч о основној каси за Пентагон. Кад се урачунају и издаци за ратне операције, који се посебно одобравају, и даље је неприкосновен Обамин закон о потрошњи Пентагона за 2011. годину, „тежак” 726 милијарди долара. Ако би се трошкови рата поново укључили у рачуницу и кад би се још зарачунала и инфлација, Америка је на Пентагон трошила више још само на врхунцу ратова у Ираку и Авганистану, од 2007. до 2012, подсећа „Њујорк тајмс”.

Акт, између осталог, подразумева повишицу плата од 2,6 одсто за војна лица, куповину 77 нових борбених авиона Ф-35 и развој хиперсоничних ракета, ласера, вештачке интелигенције и технологије сајбер ратовања. Како оцењују стручњаци, новац је распоређиван у складу са новом стратегијом Пентагона, која се не заснива на потреби ратовања са земљама као што су Ирак или Авганистан, већ на ривалитету са војним силама попут Русије и Кине.

Иако је закон званично назван по Џону Мекејну (81), Трамп ниједном на прекјучерашњој церемонији није поменуо да потписује Мекејнов закон, нити је изговорио име конзервативног сенатора. Представник државе Аризона у горњем дому Конгреса познат је као ветеран Вијетнамског рата, председник Одбора за оружане снаге у Сенату и некадашњи кандидат Републиканске странке за председника. Важи за једног од највећих критичара садашње администрације, због чега га је Трамп више пута испрозивао у јавности. Иако је због тешке болести одсутан са Капитол хила већ годину дана, Мекејн је редовно осуђивао председникове спољнополитичке потезе, посебно самит с Путином.

Акти попут Мекејновог закона увек привлаче велику пажњу јер показују да се САД не могу поредити ни са једном другом земљом кад је реч о расходима за одбрану. Америка троши на војску више него следећих седам до једанаест (у зависности од године) земаља на листи заједно. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, следећа по улагању у војску прошле године била је Кина са 228 милијарди долара, затим долазе Саудијска Арабија (69 милијарди долара) и Русија (66). И за Анкару важи да, као 15. на листи, много инвестира у еполете и оружје, мада све што Реџеп Тајип Ердоган може да понуди војсци одговара једној Трамповој повишици за Пентагон. Да је Америка војна сила без премца најбоље је илустровао податак да је Пентагон на беспотребне административне трошкове потрошио 125 милијарди долара или два војна буџета Русије. Како је показао извештај пре две године, поменути долари су узалуд потрошени на излишну папирологију и ангажовање спољних сарадника. Иако су се у војсци уплашили да ће им због ових открића бити умањен прилив пара, истраживање је само показало да Пентагон може себи да дозволи да „баци” новац већи од оног који било која друга земља, изузев Кине, има на располагању за целокупну одбрану.

Мекејнов закон предвиђа набавку нових хеликоптера, три ратна брода, шест ледоломаца и подморнице опремљене балистичким ракетама, као и другог наоружања. За куповину Ф-35 одвојено је 7,6 милијарди долара. Пета генерација ових борбених авиона производи се у фабрици „Локид Мартин” у Тексасу и остаје оружје за које Пентагон издваја највише новца.


Коментари17
f7798
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bilbija
Ako bi neko bio ljubazan da mi objasni ovo... Ako americka drzava stampa dolare i onda od same sebe pozajmi te dolare i uloziu vojsku na primer kao u slucaju ovog budzetao kome se pise u ovom tekstu, ko tu kome sta duguje na kraju? Drzava duguje sebi samoj? Ili stampariji? Vidim brinu se ljudi i slute skori propast SAD zbog budzetskog deficita.
borko
Tako se podilazi vojnom establišmentu, čuvaju ledja i glava. Ekonomija će da cveta.
Данило
Шта би било са овим светом да није силне Америке? Завладали би "пролетери" па би радник добио пола долара на сата, паузе само кад треба на параду да маше црвеном заставама и велике вође учине хепи. То брате Доналде, и будите стрпљиви са Србима. Нашом несмотрености, и исхитрености Клинтон администрације, вама су се под кожу подвукли све голи душмани у два светска рата.
Драган
Гудбај Америко!
djordje petrovic
Tramp povecava izdatke vojsci jer zeli vojsku uza sebe. Mislim da je konfrontacija sa Kinom i Rusijom samo zavesa da se obracuna sa dubokom drzavom u okviru Amerike. Vojska je najjaca sila u strukturama bezbednosti u SAD, a najmanje zeli konflikt sa drugim zemljama. Naravno ovo je pretpostavka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља