недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Највише ванбрачне деце у Костолцу, најмање у Ивањици

У земљама ЕУ свака друга беба рођена је ван брачне заједнице: најмање их је у Грчкој, а највише у Француској
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 14.08.2018. у 22:00
Свака четврта жена у Србији рађа дете ван брака (Фото Пиксабеј)

Скоро половина беба у земљама Европске уније рађа се ван брака, сведоче најновији демографски подаци Еуростата, који показују да се највише „брачне” деце рађа у Грчкој, а најмање у Француској. Илустративни доказ да је бурма високо котирана у вредносном систему Грка јесте податак да се тек свако десето дете у овој комшијској земљи рађа ван брака. Занимљива географија говори да се најмање ванбрачне деце на европском континенту рађа у Хрватској и на Кипру, а највише на Исланду, на коме чак 70 одсто мама на порођај одлази без бурме. Регионално посматрано, у скандинавским земљама највећи број мајки решава да дете роди у ванбрачној заједници, а у медитеранским земљама веома мало их се одлучује на овај чин. Највише ванбрачне деце рађа се у Норвешкој, Словенији, Данској, Бугарској и Естонији, где је више од половине мајки неудато. Када је реч о земљама западне Европе, разлике су веома велике – тако у Француској чак 60 одсто мајки у породилиште одлази без венчаног листа, док се у Пољској свега 15 процената деце рађа ван брачног огњишта.

Најновије анализе Института друштвених наука изведене на основу последњег пописа становништва показују да свака четврта жена у Србији рађа дете ван брака. У скици за портрет жене која рађа дете без бурме најчешће се налази мајка млађа од 25 година, која је незапослена или има статус издржаваног лица и средњу школску спрему – то су углавном веома младе девојке, којима се трудноћа десила док су правиле планове за будућност. Подаци говоре да је свега 40 одсто очева дало своје презиме деци која су рођена ван брака.

Истраживање Биљане Станковић са Института друштвених наука Србије показало је да је број ванбрачних породица у нашој земљи изузетно мали – свега пет одсто. Такође, свега три процента родитеља склопе брак након рођења детета, што указује на чињеницу да ванбрачни партнери након рођења детета углавном не одлазе код матичара, већ прекидају везу.

Ванбрачна деца на свет долазе и у такозваним обичајним браковима, у којима партнери живе заједно и гаје децу без венчаног листа. Бројна социолошка истраживања сведоче да се многе ванбрачне везе претварају у брачне након рођења детета, најчешће између дететовог првог и трећег рођендана – у Шведској се, примера ради, ванбрачне везе чешће завршавају браком него у Великој Британији. Истраживања, међутим, говоре да су ванбрачне везе мање стабилне од брачних, без обзира на то да ли у њима постоји дете – резултати велике европске студије говоре о томе да свако пето дете доживи разлаз родитеља до свог петог рођендана, док то исто доживи свако десето дете рођено у браку.

Истраживање Института друштвених наука показало је да је почетком шездесетих година више од половине очева деце рођене ван брака признало очинство, док је у 2004. години свега 40 одсто очева дало детету своје презиме, а све је ређе и склапање брака након рођења детета. Док су 1960. године родитељи сваког петог детета склопили брак након рођења детета, 2004. године је тек свако тридесет треће деце рођено ван брака постало „брачно”.

Национална фертилитетна географија говори да највећи број деце која нису рођена у брачној вези долази на свет у Костолцу, у коме чак 66 одсто мајки рубрику „брачно стање” попуњава са „неудата”, а најмање у Ивањици, где свега пет одсто мајки рађа дете ван брака. У великим градовима Србије проценат ванбрачно рођене деце мањи је од националног просека – тако је у Београду 1991. године 12 одсто мајки родило дете ван брака, а две деценије касније 20,5 одсто. Занимљиво је да се већи проценат ванбрачне деце рађа у приградским општинама престонице него „у кругу двојке”.


Коментари0
68acb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља