недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Табаковић: НБС ревидирала процену раста БДП-а у 2018. на четири одсто

среда, 15.08.2018. у 15:56
(Фото Танјуг/С. Радовановић)

Народна банка Србије (НБС) ревидирала је процену раста бруто домаћег производа (БДП) у 2018. години са 3,5 на четири одсто, изјавила је данас гувернерка Јоргованка Табаковић.

Она је на презентацији извештаја о инфлацији казала да је раст грађевинарства и пољопривреде, бржи од очекиваног, утицао на то да централна банка процени да ће овогодишњи раст БДП бити већи него што је прогнозирано.

По пројекцији НБС раст БДП у 2019. биће 3,5 одсто, како што је и раније процењено.

„И Европска комисија је оценила да привредном расту Балкана у 2018. највише доприноси Србија”, казала је Табаковић.

Истакла је да најважнијим резултатом свог претходног шестогодишњег мандата сматра то што је ниска инфлација постала „нормалност” у Србији и да је са 12,9 одсто у 2012. години за мање од годину дана спуштена на 2,2 одсто.

Додала је да је инфлација од 2013. године до данас очувана на годишњем нивоу од два одсто у просеку.

„Пет година за редом инфлација је ниска, стабилна, предвидива и на нивоу инфлације у европским земљама, а у јулу је била 2,4 одсто. НБС верује да ће инфлација бити ниска и у будућности”, рекла је Табаковић.

За претходних шест година НБС је, према њеним речима, очувала и релативну стабилност девизног курса јер је динар према евру ојачао за 0,5 одсто упркос турбуленцијама у међународном окружењу, Брегзита, нормализације монетарне политике ФЕД-а, трговинских и геополитичких тензија и пада индекса на азијским берзама.

„Ми смо пажљиво оценили интезитет и врсту притиска на девизном тржишту и интервенисали непристрасно у оба смера куповине и продаје девиза”, рекла је Табаковић.

Додала је да је јачање отпорности домаће економије на шокове из међународног окружења допринело да се девизе више купују него продају због чега су последње две године девизне резерве НБС повећане за 1,1 милијарду евра.

Нето девизне резерве су, како је рекла, крајем јула износиле 9,5 милијарди евра и биле су највише од 2000. године, а повећана је и количина злата у девизним резервама на 19,9 тона, што је за 5,1 тону више него 2012. године.

Истакла је да су од маја 2013. године преполовљене каматне стопе на нове и постојеће кредите за становништво, а за привреду су троструко ниже, што је повећало доходак и инвестиције.

„У 2017. години трошкови привреде по основу камата били су смањени за 37 одсто или за 54 милијарде у односу на 2014. годину, а трошкови привреде на основу курсних разлика пали су за 60 одсто или 148 милијарди динара”, рекла је гувернер.

У последње три године смањен је и ниво проблематичних кредита за 60 одсто, и њихово учешће у укупним кредитима је са 22,4 одсто смањено на 7,8 одсто у јуну, а у јулу на испод седам одсто.

На питање да објасни шта значи најављено увођење инстант платног система, Табаковић је рекла да ће се новац у најкраћем року наћи на адреси онога коме је намењен и да се систем усаглашава са Пореском управом.

Одговарајући на питање шта ће јој бити највећи изазов у новом мандату Табаковић је рекла да „одржи постигнуте резултате, ниску инфлацију, финансијску стабилност и да се настави усаглашавање са стандардима ЕУ”, а да јој је за постизање најбољег кредитног рејтинга 'А' потребна сарадња с другим гранама власти.

Она је најавила да ће „бити посла” за НБС јер се сумња на картелско понашање банака.

Генерални директор Директората за економска истраживања и статистику НБС Ана Ивковић рекла је да неизвесност у међународном окружењу потиче од светских цена примарних производа, пре свега нафте.

„Цена нафте се у последњих годину дана кретала узлазном путањом и порасла за 11,2 одсто и достизала 79 долара по барелу, али пројекције показују да ће цена крајем ове године бити око 74 долара, а у наредне две године ће се спустити на 71 до 68 долара по барелу”, рекла је Ивковић.

Генерални директор Сектора за монетарне операције НБС Никола Драгашевић рекао је да на јачање курса динара према евру утиче већа понуда девиза од тражње пре свега повећано интересовање страних инвеститора за улагања у домаће хартије од вреднсоти, и већи прилив девиза од туризма. (Бета)


Коментари0
13f54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља