петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:02
ИНТЕРВЈУ: СРЕТО ТАНАСИЋ, научни саветник Института за српски језик САНУ

Латиница није српско писмо

У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 15.08.2018. у 22:00
(Фото Р. Крстинић)

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика.

Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика? Зар ћирилица и латиница нису равноправна писма српског језика?

Прво, то је нужно да би се испоштовала уставна одредба о језику и писму: ту стоји да је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилица. Друго, што је најважније и због чега и јесте таква уставна одредба, јесте чињеница да је само ћирилица српско национално писмо. Готово све што смо створили, запамтили и сачували у својој историји створено је на ћирилици. На ћирилици је Мирослављево јеванђеље, најзначајнији писани споменик на српској редакцији старословенског, бисер писане баштине у светској културној ризници, и толики други њему слични писани споменици, дело Светог Саве, па Кулинова повеља из 12. века, најстарији писани споменик на српском народном језику, Душанов законик – да не набрајамо даље. Ко би се одрекао такве баштине? Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.

Ипак, велики је број људи који се залаже за равноправну употребу два писма, а као један од разлога наводи се и тај да је латиница подобнија у савременим условима глобалне комуникације.

Више пута сам истицао, то је мишљење струке, осим „часних изузетака”, да нема ни једног јединог разлога да се ћирилица замењује латиницом. Ако не рачунамо такве техничке проблеме какве има српска пошта, што се ових дана показало као велика национална срамота – да нема техничких услова да телеграм у Србији може да буде послат на ћирилици. Зар треба чекати да их закон на то присиљава? Да, има оних који се залажу за латиницу у службеној употреби. Они су врло гласни, па се стиче утисак и да су бројни. А то је фронт организован од различитих група. Има ту људи који заиста мисле да су два писма још равноправна, не знају шта се десило са српско-хрватским језичким заједништвом пре три деценије, има оних који једноставно не би да мењају стечену навику, има оних који мисле да ће употребом латинице стећи неке материјалне користи, ту су и неки издавачи и средства информисања. Да ли држава може и сме жртвовати националну културу и културни идентитет зарад нечијег профита? Међутим, у центру тог фронта су људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи ћирилица. Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу, а добро знају: у култури је снага једног народа. Да не помињем ништа друго из историје – сетимо се да су нацисти 1941. међу циљеве за бомбардовање одабрали и Народну библиотеку. Хтели би да ми раскинемо са својом вишевековном културном традицијом у којој је, поред тога што баштинимо богату писмену традицију којом би се сваки европски народ поносио, сведочанство о нашој историји, у којој је наш идентитет.

Да ли ће сви издавачи морати да објављују књиге на ћирилици?

Морали би, без обзира на то шта ће закон рећи. Па зар они не тврде да врше културну мисију. А ћирилица је у центру српске културе, препознатљиви знак српског културног идентитета. Уосталом, тако је виде и у свету. У „Политици” је већ указано на чињеницу да стандард ISO 12199 уз српски језик препознаје само ћирилицу, све што је написано српским језиком и латиницом у светским библиотечким фондовима књижи се у хрватску културну баштину. Да ли то хоће српски аутори? Неће, само што их о томе нико не обавештава.

Да појаснимо домене службеног и јавног. Да ли се службено односи на медије, да ли ће лист „Данас” морати да буде на ћирилици? И сви титлови на телевизијама? Шта још улази у домен службеног?

Нигде у свету не постоји разликовање службене и јавне употребе језика. Код нас је само био убачен појам јавне употребе језика, никад није дефинисан, нема га у Уставу из 2006. године, а није га било ни у претходном. Постоји службена и приватна употреба језика и Закон ће дефинисати шта је службена употреба језика и писма. Не могу унапред говорити како ће се штампати лист „Данас” и други који данас излазе на латиници. За мене је логично да у Србији штампа која излази на српском језику буде на ћирилици, као и да на телевизији имамо ћирилицу. Свакако ће држава наћи начине да стимулише употребу ћирилице у средствима информисања и издаваштву, то јој је обавеза.

Како ће националне мањине морати да пишу у службеној преписци?

Исто онако како националне мањине у једној Француској, Шведској или Аустрији пишу у службеној преписци на службеним језицима тих земаља. Важно је да смо ми решили језичка права мањина у складу с највишим европским стандардима, и тиме се можемо поносити, а нигде у свету не постоји могућност да се службени језици неке државе прилагођавају националним мањинама, такво нешто било би у свету незамисливо, неозбиљно и спомињати.

Шта ће моћи да буде на латиници? Да ли то значи да је неће бити у службеној употреби?

У службеној употреби је неће бити и не треба да је буде. У комуникацији која не подразумева службену употребу српског језика могуће је користити латиницу.


Коментари313
27e0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар 1
Поштовани „лингвиста белосветски" Када сам , писао књигу „Српска ћирилица нека буде што бити не може" писао сам и о појави мобилних телефона и слања порука путем смс-а који нам је додатно упропастио српски језик и писмо, јер нам се приликом дописивања појавило ново, треће писмо у Срба. ИСТРПИ (И СРпско Треће ПИсмо). Очигледно неписмено. Вероватно сте приметили да нисам смео Ваше име навести, јер нисам дошао до закључка како вам право. 1. Ако је по хрватској латиници, онда сте „Јоца" или 2. енглеској онда сте „џеки". Реците и шта значи ово: „kuca na prodaju". Ко се продаје куца или кућа. Зато пишите увек српском ћирилицом и никада не ћете погрешити!
Joca Lingvista Belosvetski
Cirilica nije srpsko pismo. To je doslo iz Rusije i nema nikakve veze sa keltskim stanovnistvom. To je azbuka koju je nametnula ruska pravoslavna crkva a sadasnji bugarofili hoce da je naprave srpskom po svaku cenu. Ipak, cirilica ce otici u zaborav zbog potrebe da se koristi latinica da bi se komunicira sa svetom.
Коста
Предпостављам да ниси злонамеран бот. Онако како пишем, изгледа да си наиван и неупућен. Срби нису ћирилицу добили од Руса. Мешаш богослужбену редакцију црквенослвоенског језика (ЦСЈ) с ћирилицом, што је мешање баба и жаба. СПЦ је увела руску редкацију ЦСЈ у XVIII в. јер српски народ окупацијом није имао штампарија, па је Црква увела руске књиге и свештенство. Разлика између српске и руске редакције ЦСЈ је незнатна, као између српског и хрватског. Ако ћирилица оде у заборав, то ће бити само зато што необразовани људи погрешно верују да неко разуме српски ако је писан латиницом! Као да им није јасно да Срби не комуницирају са светом на српском.
Препоручујем 13
mila simic
Svi, koji koriste internet koriste latinicu. Sa malim izuzecima. 69 procenata stanovnistva koristi internet. Na teritoriji danasnje RS je rodjeno i zivelo 18 latimskih / rimskih imperatora. Svi oni su pisali latinskim pismom. Latinica je na nasem prostoru starija od cirilice.
Момо 2
То није тачно. Ја увек пишем писма ћирилицом, као и добар део мојих овдашњих и прекоокеанских сабеседника.
Препоручујем 9
Д. Збиљић
Поштована mila simic (колико ја знам, ус српском језику се и даље пишу властита имена великим почетним словима, а Ви можда мислите да то правописно договорено правило не важи када српски језик пишете латиницом!), зашто мешате "жабе, бабе и прабабе". Чије је писмо латиница и ћирилица не зависи од тога ко је где старији, па да власништво писм зависи од старости. Проф. С Танасић је рекао истину да "латиница није српско писмо", а није зато што за све Србе од латинице није сачињавано никада неко писмо за све Србе. Тј. само је ћирилица српско писмо, јер је оно сачињено за све Србе у Вуковој варијанти која се зове и вуковица. А Ви "потежите" тему "ко је старији" на неком другом месту, тамо где се говори о о томе колико је стар неки народ. Срби су довољно "стар" народ да има право да има своје, а не наметнуто писмо. А то (опште)српско писмо за писање стандардног савременог српског језика је ћириличко писмо. И тако га одређује и Устав Србије у Члану 10.
Препоручујем 11
slavko
Sreto,da li smo tako učili od dr.prof.Svetozara Markovića?
Коста
@LJK -- "Izuzetno je retko da neki narod ravnopravno koristi dva pisma i to je prednost koju treba očuvati." Вама неке ствари нису јасне. То не само да је ретко, него невиђено у свету! Једном језику, па и српском -- за домаћу употребу -- нису потребна два писма и нема никакве "предности" у томе, јер странци не разумеју српски кад пише "Pušenje zabranjeno!". Наравно, људи могу приватно да пишу како желе, али јавна гласила и јавни саобраћај може бити само на једном -- службеном -- језику и писму. Српска јавна гласила би требало да буду само на ћирилици, јер је то једино службено (јавно) писмо, али тога се нико не држи. Зато је потребан закон да се то регулише, баш као и вожња аутомобила на десној страни улице. Кад би, на пример, послали коментар хрватским новинама на ћирлици они би тај коментар могли да објаве само на Гајевој латиници, јер је то једино службено писмо те државе. Тачка.
Markus
Коста, Jaпанци користе четири писма, два своја аутохтона (Хирагана, Катакана), једно које су им некада давно "наметнули" Кинези (Канђи) и једно које су усвојили средином прошлог века ради лакше пословне комуникације са светом (англо-саксонска латиница са правилима транксрипције). Управо због овог последњег сви знамо шта су TOYOTA, SONY или MITSUBISHI ... сумњам да би тако било да су Јапанци тако затворени у своје и само своје као што ми желимо да будемо.
Препоручујем 2
Радмила Миловановић
Апсолутно је то Коста тачно написао у свом сасвим јасном одговору.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља