недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Монетарни удар на Ердогана

Турски председник је својевремено дошао на власт на крилима економског напретка, а спекулише се да би најновија економска криза могла да означи почетак његовог политичког краја
Аутор: Војислав Лалићсреда, 15.08.2018. у 22:00
Председник тврди је на сцени политичка завера иза које стоји Америка: Реџеп Тајип Ердоган (Фото Бета/АП)

Турска привреда нашла се пред колапсом због наглог пада курса националне валуте и високе стопе инфлације. То се није десило преко ноћи, пошто се земља већ дуже време суочава с изазовима због економске политике и немирне ситуације на њеним источним границама, па је влада, плашећи се заоштравања неповољних кретања, недавно одржала ванредне изборе. Додатни ударац стигао је од администрације Доналда Трампа, која је повећала дажбине на турски алуминијум за 30, а на челик 50 одсто, пошто је Анкара одбила да ослободи америчког свештеника Ендрјуа Брансона који је осумњичен да је подржавао „терористе” у Турској.

На сцени је такозвана политика атак на атак. После америчких санкција, Анкара је одговорила драстичним повећањем царина на више производа који стижу с друге стране Атлантика. У овом часу није јасно када ће превладати „конструктиван став”, на који се, на речима, сви позивају. Поготово што је суд у Анкари одбио да ослободи свештеника Брансона и онемогућио му да отпутује у САД. Трамп је раније рекао да је због тог случаја „веома фрустриран”, док у Анкари узвраћају да су „дубоко разочарани” због понашања шефа Беле куће, који покушава да утиче на турско правосуђе.

Курс лире је буквално преко ноћи пао за 40 одсто и један долар се пре три дана мењао за седам лира. У међувремену курс се незнатно поправио, те долар вреди 6,18 лира. Тако нешто се не памти. Пошто је извршена деноминација националне валуте, долар је 2005. године износио 1,3 лире. Реџеп Тајип Ердоган својевремено је дошао на власт на крилима економског напретка земље, који је обезбедио повољним страним кредитима, пре свега америчких банака. Сада те паре треба враћати под много неповољнијим условима. Многи се питају да ли би најновији монетарни удар могао да означи и почетак краја једне вансеријске каријере, иако је тек недавно по други пут засео у фотељу шефа државе.

„Ми нисмо за економски рат, али нећемо ћутати када смо нападнути. Разговори ће се наставити када Вашингтон покаже конструктиван став”, изјавио је јуче Ибрахим Калин, портпарол председника Ердогана. Он је потврдо да ће се на иницијативу Берлина и Париза шеф државе телефоном чути с Ангелом Меркел и Емануелом Макроном и изразио наду да ће Вашингтон и Анкара ипак закопати ратне секире, иако за сада ниједна страна не показује спремност да устукне.

„Ови (европски) контакти су јасна индикација растуће реакције против Трампове администрације”, изјавио је Калин, пренели су истанбулски медији.

У Европској унији, чији лидери гаје дубоко подозрење према Ердогану, после америчког царинског удара изражавају наду да ће Анкара пребродити садашњу кризу. У Бриселу су забринути пошто би проблеми на Босфору, ако се продубе, могли да се делом прелију у Немачку, Италију, Француску. У Анкари је саопштено да ће председник Ердоган идућег месеца посетити Берлин, јавила је агенција Анадолија.

„Немачка жели да види економски просперитетну Турску, пошто је то у нашем интересу”, пренели су истанбулски медији изјаву канцеларке Меркел. То ће сигурно бити главни предмет разговора с Ердоганом у Берлину, пошто је у Турској ангажовано неколико хиљада немачких фирми, чије би пословање могло да буде угрожено уколико турска привреда доживи колапс.

Нови министар финансија Берт Албајрак, Ердоганов зет, најављује потезе како би зауставио суноврат и обезбедио опоравак националне валуте. „Независна централна банка од кључног је значаја за даљи развој наше економије”, каже он и истиче да ће се залагати за строгу финансијску дисциплину у земљи. То знају и бруцоши чим уђу на економски факултет у Анкари, али питање је како ће на то реаговати његов таст, који већ петнаест година ведри и облачи у земљи.

Председник Турске и његови министри и даље тврде да је привреда јака, да је ово „вештачки изазвана криза”, „политичка завера” са стране иза које стоји Америка. Ердоган покушава да то искористи и буквално свакодневно позива грађане да извуку доларе из сламарица и промене их у лире како би ојачали националну валуту. „Уз божју помоћ, ми ћемо поново победити”, каже он.

Апел шефа државе за сада је без ширег одјека. Грађани на друштвеним мрежама критикују владине потезе, па је због тога против неколико стотина особа покренут истражни поступак. Људи су очевидно збуњени јер не знају шта им доноси нови дан.


Коментари5
bd6db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ognjan Sretković
i na kraju i ameri.
Petar Ilic
Sadasnji probemi Turske su pre svega izazvani pogresnom ekonomskom politikom. Zemlja je imala naizgled veliki ekonomski uspeh jer se mnogo gradilo, hoteli, molovi... Sve se to radilo zahvaljujuci jevtinim kreditima i jevtinom dolaru. Dolar je sada skup, a ocigledno je da se Turska prezaduzila. Oko 70 procenata sve gradnje u Turskoj bilo je na bazi kredita u dolarima. Izgleda da je sve to sada stalo. Pad turske lire je poceo mnogo pre nego sto je Erdogan uveo politiku u igru i optuzbe da Amerika vodi rat protiv njega. Da je turska ekonomija zdrava, sankcije koje je Amerika nedavno uvela ne bi imale nekog ozbiljnog negativnog dejstva. Ali Erdoganu je potrebno da pokaze da je on sposoban vladalac, a da se Turskoj dogadjaju sada ruzne stvari zato sto Zapad mrzi njega i muslimane. Sada mu je najvaznije da odrzava visoku temperaturu u odnosima sa Amerikom i da novine pisu o politici, a ne ekonomiji. Nije on jedini koji tim pricama pokusava da sacuva svoju vlast i sakrije svoje neuspehe.
Amir Čamdžić
Sve je ovo jako dobro. Turska će biti izbačena iz NATO saveza i biće bačena u "naručje" Rusiji, što je opet jako dobro, jer se jača na svetskoj sceni pravoslavno muslimanski savez. Odlično je sve to, i daje nadu da bi se i Balkan mogao "smiriti", ako Rusija i Turska postanu zaista strateški saveznici. Jako dobro je da se "msulimanski svet" veže strateški za Rusiju (već imamo "muslimanske države" bivšeg SSSR-a vezane za Rusiju), sada Turska, Sirija, ide to, ide to, što je odlično. Sledeći je Pakistan (nuklerna sila) koji će ući u savez sa Rusijom.
Marina
Amire, kako mislis da se muslimanski svet strateski veze za Rusiju? U cemu? Da li mislis da se veze tako sto ce vrsiti verski uticaj i pritisak na pravoslavni svet ili tako sto ce muslimanski svet uci u zagrljaj pravoslavlja i hriscanstva (sto bi, verovatno, Rusija radje prihvatila)?
Препоручујем 8
Владимир Матић
Ја бих додао да суштински Турска ВЕЋ ЈЕСТЕ ван НАТО савеза, као и да већ има чврсту алијансу са Русијом и Кином. За западне колор револуционаристе постављен је тако један непробојан зид. Осим тога, Турска је централна земља хришћанске (православне) васионе јер је тамо Васељенска Патријаршија. Вреди се присетити да су све донедавно све светиње биле Турска (Мека и Медина, као и цео Јерусалим) и да су верници свих вера вековима живели заједно и сложно, а онда су Турцима западњаци све то одузели цртајући нове границе лењирима. Међутим, Васељенску Патријаршију им нико никада одузети неће док је света и века, јер то је очигледна Божија воља да они, Турци-муслимани, пазе и чувају центар васколиког Хришћанства. Везе Православаца и Муслимана су самим тим и дубље него је то само због некакве геостратегије. А то што смо ми, Србо-геџе, од Турске правили страшило (тзв. "ропство" од 500 година и сл.) више је доказ наше блесавости, јер под Турцима смо живели много боље него касније под нама самима.
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља