Од 32 чесме са којих тече изворска вода, на само две пролазници могу да утоле жеђ. Исправну воду за пиће имају Света Петка на Калемегдану и Света Петка у Раковици. Драгоцена течност била је за пиће и на чесми Пандурице у Заклопачи, али се квалитет ове воде често мења због чега се не препоручује за пиће.

Вода са осталих двадесет девет чесама са изворском водом у граду није за пиће. Реч је о изворима Хајдучка чесма, Миљаковачки извор, Сакинац на Авали, Топчидерска чесма с десне и леве стране, Какањска, Књажевачка, Милошев конак, Беле воде, Змајевац на Чукарици, Вишњица, Точкић Барајево, Хигијенски завод, Лисичји поток, Вишњичка бања, Мали Мокри Луг, Спомен чесма – Летићева, Велика чесма – Бели Поток, Соко Штарк, Точак – Зуце, Јавна чесма у Јајинцима, Радмиловац, Пашина чесма два, Ловачка чесма – Бели Поток, Челамино брдо у Калуђерици, Болеч, Каменац – Бели Поток, Зорина чесма у Гроцкој, Војводинац – Младеновац.

Ово су резултати испитивања које је Градски завод за јавно здравље урадио за јул месец. Тада су узета 44 узорка, а са неких извора вода је узоркована и по два пута. Резултати су показали да је вода на 14 места била физичко-хемијски неисправна, а на 34 места имала је и микробиолошку неисправност. На неким местима вода није задовољила ниједан од та два параметра. То су извори Топчидерска чесма с леве и десне стране, Мали Мокри Луг, Вишњичка бања, Спомен чесма – Летићева, Точак у Зуцама, Пашина чесма два и Зорина чесма у Гроцкој.

Како кажу у Градском заводу за јавно здравље, и поред последњих резултата који показују хемијску и микробиолошку исправност испитаних узорака воде са неких чесама, то не значи да је коришћење тог изворишта у потпуности безбедно по здравље.

– Здравствена исправност воде на јавним чесмама са изворском водом може бити веома променљива јер се на њима вода захвата и користи у „сировом” стању, што значи – без претходног пречишћавања и дезинфекције. Сходно томе није препоручено да се користи као основни извор воде за пиће – кажу у Заводу.

На већини јавних чесама постављене су табле са обавештењем корисницима да вода није за пиће, а које су постављене на основу лабораторијских испитивања и решења санитарног инспектора.

– Треба имати у виду да поједини несавесни грађани скидају табле са претходно постављеним обавештењем, због тога је препорука за потенцијалне кориснике да се информишу о хигијенској исправности воде за пиће, пре одласка на јавне чесме и изворе са природном изворском водом. Уколико се вода са изворишта носи кући и касније користи за конзумацију, обавезно је обезбедити хигијенски безбедну (чисту и дезинфиковану) амбалажу, држати је у расхладном уређају (фрижидеру) и што пре искористити – кажу у Градском заводу.

Вoдoм из дистрибутивнoг систeмa градског водовода нaпajaју се 174 чесме у граду, она је провереног квалитета, а њену контролу упоредо раде ЈКП „Водовод и канализација” и Градски завод за јавно здравље.

Сезона рада београдских јавних чесама траје од пролећа до краја јесени, односно од 1. априла до 1. новембра. Јавне чесме, као и платои на којима су оне постављене, свакодневно се одржавају.

Јавни извори на којима вода није за пиће

Хајдучка чесма

Миљаковачки извор

Сакинац

Топчидерска чесма – лева и десна

Какањска

Кнежевачка – нема воде

Милошев конак

Беле воде

Змајевац

Вишњица

Точкић – Барајево

Хигијенски завод

Лисичји поток

Вишњичка бања

Мали Мокри Луг

Спомен чесма – Летићева

Велика чесма – Бели Поток – нема воде

Соко Штарк

Точак – Зуце

Јајинци

Радмиловац – потопљена чесма

Пашина чесма два

Ловачка чесма – Бели Поток

Челамино брдо – Калуђерица

Болеч

Каменац – Бели Поток

Зорина чесма – Гроцка

Војводинац – Младеновац

Извор: Градски завод за јавно здравље