Од 32 чесме са којих тече изворска вода, на само две пролазници могу да утоле жеђ. Исправну воду за пиће имају Света Петка на Калемегдану и Света Петка у Раковици. Драгоцена течност била је за пиће и на чесми Пандурице у Заклопачи, али се квалитет ове воде често мења због чега се не препоручује за пиће.
Вода са осталих двадесет девет чесама са изворском водом у граду није за пиће. Реч је о изворима Хајдучка чесма, Миљаковачки извор, Сакинац на Авали, Топчидерска чесма с десне и леве стране, Какањска, Књажевачка, Милошев конак, Беле воде, Змајевац на Чукарици, Вишњица, Точкић Барајево, Хигијенски завод, Лисичји поток, Вишњичка бања, Мали Мокри Луг, Спомен чесма – Летићева, Велика чесма – Бели Поток, Соко Штарк, Точак – Зуце, Јавна чесма у Јајинцима, Радмиловац, Пашина чесма два, Ловачка чесма – Бели Поток, Челамино брдо у Калуђерици, Болеч, Каменац – Бели Поток, Зорина чесма у Гроцкој, Војводинац – Младеновац.
Ово су резултати испитивања које је Градски завод за јавно здравље урадио за јул месец. Тада су узета 44 узорка, а са неких извора вода је узоркована и по два пута. Резултати су показали да је вода на 14 места била физичко-хемијски неисправна, а на 34 места имала је и микробиолошку неисправност. На неким местима вода није задовољила ниједан од та два параметра. То су извори Топчидерска чесма с леве и десне стране, Мали Мокри Луг, Вишњичка бања, Спомен чесма – Летићева, Точак у Зуцама, Пашина чесма два и Зорина чесма у Гроцкој.
Како кажу у Градском заводу за јавно здравље, и поред последњих резултата који показују хемијску и микробиолошку исправност испитаних узорака воде са неких чесама, то не значи да је коришћење тог изворишта у потпуности безбедно по здравље.
– Здравствена исправност воде на јавним чесмама са изворском водом може бити веома променљива јер се на њима вода захвата и користи у „сировом” стању, што значи – без претходног пречишћавања и дезинфекције. Сходно томе није препоручено да се користи као основни извор воде за пиће – кажу у Заводу.
На већини јавних чесама постављене су табле са обавештењем корисницима да вода није за пиће, а које су постављене на основу лабораторијских испитивања и решења санитарног инспектора.
– Треба имати у виду да поједини несавесни грађани скидају табле са претходно постављеним обавештењем, због тога је препорука за потенцијалне кориснике да се информишу о хигијенској исправности воде за пиће, пре одласка на јавне чесме и изворе са природном изворском водом. Уколико се вода са изворишта носи кући и касније користи за конзумацију, обавезно је обезбедити хигијенски безбедну (чисту и дезинфиковану) амбалажу, држати је у расхладном уређају (фрижидеру) и што пре искористити – кажу у Градском заводу.
Вoдoм из дистрибутивнoг систeмa градског водовода нaпajaју се 174 чесме у граду, она је провереног квалитета, а њену контролу упоредо раде ЈКП „Водовод и канализација” и Градски завод за јавно здравље.
Сезона рада београдских јавних чесама траје од пролећа до краја јесени, односно од 1. априла до 1. новембра. Јавне чесме, као и платои на којима су оне постављене, свакодневно се одржавају.
Јавни извори на којима вода није за пиће
Хајдучка чесма
Миљаковачки извор
Сакинац
Топчидерска чесма – лева и десна
Какањска
Кнежевачка – нема воде
Милошев конак
Беле воде
Змајевац
Вишњица
Точкић – Барајево
Хигијенски завод
Лисичји поток
Вишњичка бања
Мали Мокри Луг
Спомен чесма – Летићева
Велика чесма – Бели Поток – нема воде
Соко Штарк
Точак – Зуце
Јајинци
Радмиловац – потопљена чесма
Пашина чесма два
Ловачка чесма – Бели Поток
Челамино брдо – Калуђерица
Болеч
Каменац – Бели Поток
Зорина чесма – Гроцка
Војводинац – Младеновац
Извор: Градски завод за јавно здравље
