четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Многе болести су препрека за даваоце крви

У Заводу за трансфузију одбијају оне које имају привремену малокрвност, пију антибиотике или су извадили зуб…
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 15.08.2018. у 22:00
У Србији је давање крви добровољно, анонимно и неплаћено (Фото Д. Јевремовић)

Институт за трансфузију крви Србије ових дана апелује на добровољне даваоце да се одазову њиховом позиву јер су резерве крви, као и сваког лета у време годишњих одмора, на минимуму. Међутим, дешава се да се људи одазову апелу или да желе да дају крв јер је то неопходно да би неко од њихових рођака или пријатеља могао да буде оперисан, али да их лекари врате јер се из одређених разлога утврди да не могу да буду даваоци.

Основно правило приликом избора добровољних давалаца крви је да се не нашкоди ни даваоцу ни примаоцу крви, па се и код нас, као у другим развијеним државама, примењују најсавременији стандарди и принципи Светске здравствене организације и Савета Европе.

Како истиче др Ана Милић, лекар на прегледу давалаца крви у Институту за трансфузију крви Србије, спасоносну течност могу да дају све здраве особе које имају од 18 до 65 година, али да треба знати да даваоци могу да буду одбијени привремено или трајно.

Најчешћи разлози за трајну забрану да неко буде давалац крви су малигна обољења, теже хроничне болести виталних органа, на пример бубрега, срца, плућа, затим, аутоимуне болести (обољења штитне жлезде, витилиго, псоријаза и друге болести које се испољавају на кожи) и системска обољења, као што су реуматоидни артритис, мултипла склероза и друге болести.

– Трајно се одбијају ендокринолошки, неуролошки и психијатријски пацијенти, као и особе које конзумирају наркотике, а у неким случајевима лекар има дискреционо право да трајно одбије особе које имају високоризично сексуално понашање, и у сваком случају људе који су позитивни на маркере болести које се могу пренети путем крви (СИДА, хепатитис Б и Ц и сифилис) – каже др Милић.

У пракси су много чешћи привремени разлози за одбијање потенцијалних давалаца крви. У нашој популацији најчешћи разлог привременог одбијања је ниска вредност хемоглобина (привремена малокрвност), као и вирусне респираторне инфекције, употреба антибиотика, менструални циклус, вађење зуба... У таквим случајевима, препоручује се да се даваоци поново јаве за десетак или више дана. После алергијских реакција, тежих респираторних, уринарних и гастроинтестиналних инфекција, препоручује се опоравак од најмање две недеље. Труднице и породиље не треба да дају крв док су у другом стању односно док траје дојење. После повреда које захтевају ушивање и различитих хируршких интервенција препоручује се пауза од шест месеци. Исти период апстиненције од шест месеци важи и за особе оба пола које упражњавају ризично сексуално понашање, оне који су боравили у маларичном подручју, као и на територији где комарци могу да проузрокују периодично преносиве болести (вирус „западног Нила”), али и људе које су имали акупунктуру, тетоважу или пирсинг. Особе код којих је у току испитивање због сумње на постојање неке болести не могу да дају крв док се не успостави дијагноза, а у појединим случајевима и трајно, у зависности од дијагнозе. Лекар који прегледа потенцијалне даваоце крви има право да на основу стручне процене одбије даваоца, чак и ако нема претходно наведених разлога за то, на пример, ако код човека постоји страх од игле, има тренутну тахикардију, низак или висок притисак у том моменту…

– Препорука потенцијалним даваоцима крви је да дођу наспавани, одморни, релаксирани, да поједу лаган оброк и да пре давања крви конзумирају мало више течности него што је уобичајено. Генерално, у Србији крв даје мање од четири одсто грађана у односу на здраву популацију. Све своје снаге Институт за трансфузију крви Србије и заводи у Нишу и Новом Саду усмеравају на повећање броја добровољних давалаца крви и указивање на чињеницу да је давање крви безбедно, као и да давање неке од компоненти крви (црвена крвна зрнца, тромбоцити и крвна плазма) спречава компликације код најтежих болесника. Давалаштво крви представља један од најхуманијих начина да се неком помогне, а да се не угрози нечије здравље и неком спасе живот – додала је др Милић.

У Србији је давање крви добровољно, анонимно и неплаћено.


Коментари0
5e0f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља