петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:15

Београд јача позиције, Приштина подељена око Тачијевих заокрета

Имплементација договорених споразума питање је за Вашингтон, јер Косово није држава, каже аналитичар Драгомир Анђелковић, који очекује да ће после европских избора 2019. у ЕП ојачати снаге мање наклоњене албанској страни
Аутор: Дејан Спаловићчетвртак, 16.08.2018. у 10:00
Споменик кнезу Лазару у Косовској Митровици (Фото Танјуг)

Колико међународна заједница може да верује Хашиму Тачију који се залаже „за кориговање граница Србије и Косова”, а дан после на свом твитер налогу подржава став Ангеле Меркел о непромењивости граница на западном Балкану?

Одговор на ово питање једнако је непоуздан као и иступи председника привремених косовских институција који је у претходна два дана казао да је потребно да се у такозваној прешевској долини створи нека врста аутономне регије као што је Република Српска, а потом се категорично успротивио формирању РС на Косову.

После његове изјаве у којој поздравља став Меркелове о немењању граница, министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је да је и он „за непромењивост граница насилним путем”, али је упитао „од када почињемо да рачунамо да важи тај принцип?”

„Прво сте разрушили границе Србије, а сада сте се сетили да нема више промене граница”, поручио је Дачић и додао: „Какав лицемер. Прво је оружјем, насиљем и злочинима рушио границе Србије, а сада је за немењање граница. Којих граница? Када је то постојала граница између Србије и Косова?”

На Тачијеве нагле политичке заокрете већ су навикли албанска власт и опозиција на Косову. Сматрају да није реч о посебној тактици пред најављени септембарски наставак дијалога с Београдом, и да је још мање реч о геополитичкој игри с немачком канцеларком Меркел, већ да је на делу „политичко обарање руке” с косовским премијером Рамушем Харадинајем.

Да је све што Тачи каже у функцији дневнополитичког препуцавања између њега и шефа приштинске владе Рамуша Харадинаја за „Политику” указује и  аналитичар Драгомир Анђелковић.

„Њих двојица се обраћају локалној циљној групи која често није претерано ни образована нити логички посматра ствари, па онда то нама посматрано с стране делује хаотично. Реч је о дневнополитичкој игри између ривала на Косову око утицаја на тамошње албанско јавно мњење. За нас би могао бити проблем уколико бисмо дошли до неког споразума око имплементације, јер ће друга страна у Приштини бити у ситуацији да нешто руши што је једна страна договорила”, каже Анђелковић.

Када је реч о могућности да Приштина опструише евентуални договор као што је то случај са ЗСО, Анђелковић одговара да је имплементација договорених споразума питање за Вашингтон, јер Косово није никаква држава већ протекторат оних који су извршили агресију на Србију 1999. године. „На нама је да видимо да ли можемо нешто да урадимо с Трамповом администрацијом и да дођемо до повољног решења за нас”, наводи Анђелковић.     

Ако се имају у виду контрадикторне изјаве Тачија, али и глобална политичка ситуација у Европи и свету, порука председника привремених косовских институција да очекује што скорије признање независности од пет држава ЕУ које то још нису учиниле, такође би могла да се тумачи као ирационална. А звуче и као пожуривање пред следеће редовне изборе за Европски парламент.

Анђелковић очекује да ће „мејнстрим” партије, које су до сада одлучивале о Косову, лошије проћи, а да ће снаге које су много мање заинтересоване за подршку албанској страни добити већи значај у ЕП.

„Ова Тачијева прича је неозбиљна и слично би било када би Београд, као услов за некакву регионалну нормализацију, тражио од ЕУ да обнови Републику Српску Крајину која је срушена хрватском агресијом. Али не треба очекивати неки радикални заокрет Берлина или Париза, јер до тога неће доћи”, каже Анђелковић.

Такође, на основу више изјава косовских представника, делује да Брисел за Приштину није више никав ауторитет. Тако је шеф косовског преговарачког тима Авни Арифи констатовао да је преговарачки процес мртав.

Навео је да се све што је раније договорено или не спроводи или се опструира, да је за то одговорна не само српска страна него и Брисел, али је „заборавио” да каже да Приштина касни пет и по година у формирању Заједнице српских општина.

Социолог Владимир Вулетић оцењује да је косовско питање дошло у пат позицију, јер се Немачка залаже за независно Косово и да Берлин сматра да су границе дефинисане онда када су пре десет година признали самопроглашену независност Приштине. Додаје да су они важан актер у решавању косовског проблема и да њихов глас мора да се чује, али да је проблем у њиховом ставу што и када би неко желео да га спроведе, то мора да иде на референдум у Србији.

„Да ли неко ко заиста жели решење косовског питања полази од претпоставке колико је вероватно да би такав предлог, који подразумева садашње границе, прошао на референдуму у Србији”, навео је Вулетић за ТВ Пинк.

Драгомир Анђелковић наглашава да ако већ Приштина каже да су преговори мртви, да је на Београду да то констатује и да оно што је Бриселским договорима дао као уступак, врати назад. Онда је на нама, каже, да поново успоставимо институције државе Србије на северу Косова, да успоставимо цивилну заштиту и да доведемо под знак питања садашњи модел функционисања административних прелаза.

„Ако су преговори мртви онда мора да буде мртво све што смо у тим преговорима дали током тих техничких преговора. Ако пак, нису мртви, онда морамо да видимо како да дођемо до неког решења. На Приштини је да размисли да ли јој се исплати да провоцира Београд да поништи оно што је дао као врсту уступка”, рекао је Анђелковић.

Према његовом мишљењу, није требало говорити о разграничењу или нечем другом док се не постигне неки споразум, јер кад овако нешто изађе у јавност, теже је постићи договор с другом страном. Сматра да би решавање косовског проблема требало пребацити на следећу годину и наводи да у корист Србије иду два битна фактора.

„Демографија више не иде у прилог Албанцима јер и они имају низак наталитет и брже се исељавају са Косова него Срби. Друга страна медаље је што су геополитички фактори у свету такви да постају повољни за нас и време ради за нас”, закључује Анђелковић.

Арифи тражи Медвеђу у којој живи 90 одсто Срба

Поводом предлога из Приштине за прикључење такозване прешевске долине Косову, председник општине Прешево Шћиприм Ариви изјавио је да Албанци са југа Србије ни под којим условима неће пристати да се Бујановац и Прешево придруже Србији, а да Медвеђа остане у Србији.

„Ни под којим околностима ниједно село не сме да буде отцепљено од целине прешевске долине”, подвукао је Арифи, преноси Спутњик, позивајући се на „Коха диторе”.

Претходно је Горан Цветановић, градоначелник Лесковца, града који је административни центар Јабланичког округа, оценио да су захтеви за прикључењем Медвеђе непризнатом Косову – немогућа мисија.

Подсетио је да 90 одсто људи који живе на територији Медвеђе припада српској популацији, да Албанци који се на списковима воде не живе ту, већ само долазе да би гласали на изборима.


Коментари4
47f14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Gledano racionalno sa albanske pozicije razmena teritorija sa srpskim stanovnistvom za ona sa albanskim bi bilo pametno. Problem je da racionalni odnos izmedju Srba i Albanaca nije moguc. To je zbog biracke pozadine. Sta god bilo predlozeno biraci ce biti protiv dok politicari o tome moraju voditi racuna posto njih primarno interesuje sopstvena pozicija.. Sta bi bilo koja strana drzava mogla da ima protiv medjusobnog dogovora izmedju Pristine i Beograda? Ipak Merkelova tvrdi ''nece biti promena granica''. Nemacka arogancija i posle toliko izgubljenih ratova jos uvek postoji. Ona se petlja sa Srbijom i Kosovom a isto tako sa Ukrajinom i Rusijom. Neverovatno. Kao da Nemci nisu u stanju da nesto nauce od historije.
milan ćurić
Može li neko da nam objasni, kako predstavnici države Srbije pregovaraju sa predstavnicima KiM koji su proglašeni ratnim zločincima. To je od početka sistemska greška. Srbija je trebala da u Briselu kaže, da ne želi da pregovara sa Tačijem i Haradinajem jer ih smatra zločincima, a kosovski albanci neka izaberu druge pregovarače kako bi se nastavili briselski pregovori. Nepojmljivo je da se na pregovaračkom stolu sedi sa osobama za koje je Srbija raspisala međunarodnu poternicu za ratne zločine, a da se sve to odvija uz prisustvo predstavnika EU.
dragoslav kočović
Tako je Ivice. Konačno i ti da odustaneš od podele onoga što je celo naše. Radi dalje sa vladama država na povlačenju priznanja. To ti je prvorazredni spoljnopolitički zadatak.
Aca
Upravo zbog toga sto jacaju desnicarske snage u EU koje idu nama u prilog ne treba zuriti sa konacnim resenjem,,,ali dzabe nas veliki vodja nikog ne slusa,,,,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља