среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06

Кампинг туризам – неискоришћена шанса

У Београду постоји само неколико локација за кампере. – Не постоји свест о овој грани туризма као исплативом породичном бизнису
Аутор: Ана Вуковићчетвртак, 16.08.2018. у 14:40
Процењује се да се на годишњем нивоу у Београду забележи око 15.000 ноћења у камповима (Фото З. Анастасијевић)

Где год да су, они су код куће. У својим домовима на точковима крстаре Европом. Кампинг туристи радо долазе и у Београд иако у нашој престоници, према речима Владимира Ђумића, председника Кампинг организације Србије, постоји само неколико локација за њих.

– Кампери који транзитирају задржавају се у кампу „Дунав” на Батајничком друму, који је нажалост сада већ окружен индустријском зоном, а нема приступ Дунаву. Ограничених је капацитета, али је и даље један од наших најстаријих и најбоље попуњених кампова. Ту је и „Зорнића кућа” у истоименом етно-домаћинству у селу Баћевац где управа има велики сензибилитет за ову врсту туристичке понуде, али и омањи камп на Авали, тачније у Рипњу, који је такође интересантан за транзитне госте – објашњава Ђумић.
То свакако нису довољно искоришћени потенцијали нашег града у кампинг туризму јер се процењује да се на годишњем нивоу у Београду забележи око 15.000 ноћења у камповима. Да има више простора, било би више и гостију. Али, таква ситуација је, додаје Ђумић, у целој Србији где постоје укупно 42 оазе за кампере.

Наша природна богатства у овом погледу потпуно су неискоришћена јер, истиче Ђумић, од националних паркова само Фрушка гора има камп, а кад је реч  природним резерватима, туристи места за паркирање приколица имају само у Засавици. У протеклих неколико година број кампова је порастао 12 одсто, али иако статистика звучи добро, то су само три кампа годишње. Насупрот Србији, у Европи кампинг узима удео од 25 одсто од укупног туристичког промета. Претекли су нас чак и Хрвати који на годишњем нивоу бележе 17 милиона ноћења и кампинг у укупном туристичком промету код њих има удео од 27 одсто.

Разлог за то што је овај вид туризма запостављен, уверен је Ђумић, јесте недовољно развијена свест о њему као одрживом породичном бизнису.

– За многе је кампинг још непознаница и везују га за „бекпекерски”, или туризам с ранцем на леђима за хипике. Али, ова област одавно није само шаторски смештај као што је била. У Европи се на овоме узимају милијарде евра – истиче Ђумић.

Држава би, додаје он, могла да помогне на више начина, али упркос томе, у последњих 13 година, градња Србије као кампинг дестинације заснивала се само на чистом ентузијазму. Ђумић је својевремено са некадашњим директором ТОБ-а Дејаном Веселиновим развијао идеју „Belgrade Camping Friendly”. Циљ овог, засад само утопијског пројекта, био је да се у сарадњи са „Паркинг сервисом”, на већ постојећим паркинзима у граду, на местима као што су Калемегдан или Ада Циганлија, омогући неколико места за приколице и моторна возила, са прикључком за струју, воду и интернет. То би мотивисало туристе да нам дођу у већем броју јер би могли да се паркирају у централним градским зонама, да увече обиђу град, вечерају у неком ресторану…

А упустити се у кампинг као бизнис није тешко. Улагања нису велика, а добит може бити значајна. Лако га је повезати са сеоским, бањским или транзитним туризмом. Новац се ипак у овом случају враћа спорије, а мане су и то што посећеност зависи од временских услова и што сезона траје кратко – само лети.

Најважније је, истиче Никола Јоловић из кампа „Дунав”, имати добру локацију и знати како доћи до гостију. Пошто имају „кућу” са собом, њима је довољан само простор на коме могу да се повежу са природом, али где ипак ипак имају бежични интернет, добре санитарне услове и везе са градом који готово увек одлуче да обиђу.

– Наши људи нису свесни да од овог посла може настати добар бизнис јер ни сами нису кампинг туристи. Упркос предрасудама да је то одмор за оне који немају новца да себи приуште неки други начин уживања, реч је о добро платежним гостима који су најчешће у транзиту према југу и задржавају се у просеку два дана – објашњава Јоловић.

За све генерације

Просечног кампинг туристу веома је тешко описати. Група људи која на овај начин проводи одмор врло је разнолика. Кроз камп „Дунав” тако подједнако пролазе и старији и млади. Они у познијим годинама обично су ту у мају и јуну, док је остатак лета резервисан за млађе госте. Стижу са Кубе, из Аустрије, Кине, а кад је реч о Европљанима најбројнији су Холанђани, Французи, Немци, Чеси…

Ексклузивни глампинг кампинг

Глампинг или гламурозни кампинг помиње се у државној Стратегији за развој туризма до 2025. године јер, како ту пише, иако у нашем делу света доминира стереотип да је то младалачки туризам, на Западу је ситуација другачија. Али, упркос томе што су га надлежни препознали као област туризма на коју треба обратити пажњу, према речима Владимира Ђумића, не можемо разговарати о глампингу, кад немамо ни кампинг. У оквиру његове идеје „Belgrade Camping Friendly” постојао је и план за ексклузивније варијанте овог начина одмора и у нашем граду. Права посластица за кампере, како он верује, била би плутајућа кампинг места на Сави и Дунаву.


Коментари0
0c3c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља