субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Хиљаду слависта из 43 земље долазе на конгрес у Београд

Најзначајнија и бројчано највећа научна манифестација посвећена словенским језицима, књижевностима и културама икад одржана у Србији
четвртак, 16.08.2018. у 12:53

Међународни конгрес слависта окупиће од 20. до 27. августа у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, 1.020 учесника из 43 земље - од словенских земља, преко Америке и Аустралије, до Јапана и Јужне Кореје.

Реч је о најзначајнијој и бројчано највећој научној манифестацији посвећеној словенским језицима, књижевностима и културама икад одржаној у Србији, која се организује под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством Града Београда.

Председник Међународног комитета слависта и председник Програмског одбора конгреса проф. др Бошко Сувајџић рекао је у интревјуу Танјугу да су програмом предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије, лексикографије, лингвистике, књижевности, културе, фолклора.

Посебна пажња ће бити посвећена интеркултуралним и интерлитералних везама, компаративном сагледавању узајамних веза између словенских језика, књижевности и култура, питањима дигитализације знања, микројезика, различитим видовима модернизације знања, као и изучавању словенских језика, књижевности и култура у настави.

Сувајџић каже да им је важно да скрену пажњу на значај дигитализације знања, обједињавања знања у одређене базе података, обједињавања периодичних публикација, часописа, библиографија и да говоре о континуитету славистике.

Конгрес је у значајној мери посвећен лингвисти Александру Белићу, а Међународни славистички центар припремио је трокњижје посвећено Белићу и његовим визионарским идејама, потреби архивирања знања што је посебно значајно, како наглашава Сувајџић, у времену када се све убрзало.

Сувајџић је навео и да су направили референтну листу славистичких публикација од неколико хиљада наслова која се налази у Словенској библиотеци у Прагу као централној библиотеци при Међународном комитету слависта.

Акценат им је, како је објаснио, и на што бољем повезивању јужнословенских језика и земаља из региона.

„Наш акценат је био и на укључивању младих и на истицању што савременијих и актуелнијих тема када је реч о славистици, а једна од њих је на који начин може да постоји славистика данас и да што снажније привучемо земље из региона и приближимо покидане и поремећене односе унутар јужнословенских наука”, појаснио је Сувајџић.

Поред Белића, посебне теме Конгреса биће Српски рјечник Вука Стефановића Караџића из 1818. - 200 година од те „књиге над књигама или књиге пред књигама, књиге памтивека, књиге расковника, књиге која је ујединила и сабрала све нити Вукове реформе”, која, као и пратећи програми конгреса, показује потребу сабирања речи у књиге, а књига у одређену библиотеку или виртуелни простор и потребу континуитета.

Учесници Конгреса ће се осврнути и на то како се Први светски рат одразио на славистику.

Председник Организационог одбора Конгреса проф. др Вељко Брборић подсећа да је славистика била моћна научна дисциплина, да је у другој половини 20. века „чинила светску и европску равнотежу, да би након пада Берлинског зида и слабљењем европског истока, изгубила на значају”.

„Некада је српскохрватски језик на славистичкој мапи света стајао веома добро. На 11 универзитета у Француској се некада студирао, али је интересовање ослабило крајем 20. века због економске и политичке ситуације”, објаснио је Брборић.

Он је Танјугу рекао да им је жеља да се на Конгресу размене научна мишљења, да се виде нови погледи и процени шта је задатак славистике у овом свету, да ли да она и даље буде једна хомогена целина, и како ће изгледати сарадња слависта у будућности.

„Долази 50 професора из Немачке, 70 из Русије, долазе Французи, Шпанци, стручњаци из Јапана, Јужне Кореје и то је прилика да подвучемо црту и да видимо куда ћемо даље. Желимо да славистика има добар пут и добру будућност и да србистика нађе своје место које јој оправдано припада”, истакао је Брборић, подсетивши да је пре 200 година, захваљујући српском језику, Вуковом Рјечнику и народној књижевности Србија била културни феникс Европе.

Брборић наглашава да један језик мора личити на себе без обзира да ли се изучава у Берлину, Бону, Риму, Мадриду, Лисабону или Софији и да се мора поправити сарадња, јер задатак славистике и јесте да повеже културе и народе.

„Основна мисија језика јесте комуникација и она мора да очврсне, да има добру перспективу. Желимо да нађемо своје место под сунцем у оквиру србистике и у оквиру славистике, посебно у овом раздешеном бившем истојезичном југословенском простору”, каже Брборић.

„На конгресу ће бити условно речено две струје из званичне Црне Горе, једна која је просрпска и она која је, да тако кажемо, несрпска, биће две струје из Босне и Херцеговине, она из Републике Српске и она из Федерације, биће велики број научника из Хрватске. Ми знамо и да поглед на Први светски рат није идентичан и то је добро, али и да се разумемо у тим различитим погледима”, сматра он.

Брборић је рекао и да ће покушати да мапирају будућност славистике нагласивши да је брига о језику озбиљан друштвени и државни задатак.

„Сви словенски језици имају прилично богату традицију и литературу. Језик је наслеђе које се баштини и мора да се чува. Његова будућност је везана за будућност колективно словенских народа и појединачно сваког народа у оквирима матичне државе”, оценио је Брборић. (Танјуг)


Коментари4
d000d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Vlaski
Nadam se da ce se ovom prilikom ponovo roditi ideja o ujednacavanju slovenskih standarda, koja bi mogla poceti npr. inicijativom za priblizavanje leksike... S druge strane, nadam se da ce se nasi strucnjaci setiti, da bi valjalo napraviti i promovisati(!) perskriptivnu gramatiku srpskog jezika koja ce se oslanjati na druge slovenske jezika kao npr. poljski i ceski (cije smo vaskrsenje mi pre 200 god inspirisali) i predstaviti je kao autoritet u ucenju naseg jezika. Nazalost postotak nasih sugradjana koji dobro govore sopstveni jezik je zaprepascujuce mali i ne radi se nista da se to promeni. S druge strane u srpski jezik uporno prodiru nestandarni jezicki elementi sa juga i istoka Srbije kao i dela pomoravlja, koji cak sadrze i neslovenske gramaticke i leksicke elemente. Nekada je Beograd bio prestonica lepog sprskohrvatskog standarda koji je, napominjem, nastao na istocnohercegovackom i sumadijsko-vojvodjanskom narecju, a sad se covek jezi kada cuje Beogradjane i ostatak Srbije.
Beogradjanin Schwabenländle
После оваквих високо научних скупова текстови у новинама на српском језику,постају све гори и гори.
Бане
Слависти којима непријатељ пише књиге из којих уче. Свака част. Замислите обрнуту ситуацију
Dragan K.
Iskreno se nadam da će se naglasiti velika sličnost slovenskog jezika i sanskrta. Mi ne treba da se toga stidimo već da to ističemo. Nije slučajno da se mnogi detalji iz naše sveukupne istorije prećutkuju i čak falsifikuju, a kako ne i jezik. Zar upravo ovo što se piše o podelama u jeziku nije samo vrh ledenog brega?
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља