уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
НЕ САМО О ПОСЛУ: МАРИНА АРСЕНИЈЕВИЋ

Косово и Хомоље слави кроз музику

Пијанисткиња је добила признање „Витез светосавског пацифизма” за промоцију и очување српског културног идентитета у свету, њена „Теслина рапсодија” биће изведена у Америци 2019, а на Бродвеју припрема мјузикл о Милеви Марић Ајнштајн
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 17.08.2018. у 13:15
Марина Арсенијевић (Фото из личне архиве)

Поводом Дана српске дипломатије недавно је у Министарству спољних послова Србије нашој пијанисткињи Марини Арсенијевић, која скоро две деценије живи у Сједињеним Америчким Државама, уручено признање „Витез светосавског пацифизма”. Награду је добила за промоцију и очување српског културног идентитета и подизање угледа наше земље у свету.

Како већ годинама истрајава у представљању наших музичких корена у другим срединама, ово признање је дошло као потврда да труд и визија доносе резултате.

– Некада вас земља из које сте потекли заборави или добијате признања када сте на заласку живота. Из тог разлога сам вест да сам добитник највише дипломатске награде примила врло емотивно јер сам у годинама пуне животне снаге када још много тога уметнички могу да допринесем и Србији и свету– каже Марина Арсенијевић.

Надахнута наслеђем

И док је живела у Србији музика Марине Арсенијевић била је инспирисана нашим наслеђем. На њеном првом диску „Мој матерњи језик” нашле су се композиције „Косово”, „Хомоље”, „Праискон”...

– Од када сам дошла на северноамерички континент нисам имала дилему да је моја мисија да свету представим српску музичку баштину и да кроз музику спајам различите културе, народе и религије,

Када је америчка телевизија PBS (коју чини 345 станица дуж целе земље), Марину позвала да сними концерт у оквиру серије концерата „Great performances”, за коју су снимали и Павароти, Бочели, Сара Брајтман, одлучено је да се концерт сними у Ајзенхауер холу на познатом Вест Поинту, војној академији Сједињених Држава), у близини Њујорка, са чувеним Оркестром Вест Поинта и хором кадета. Она је тада осмислила програм „Марина у Вест Поинту: јединство кроз различитости”, и то: Гершвинову Рапсодију у плавом, Мађарску рапсодију Франца Листа, Боемску рапсодију Фредија Меркјурија, заједно са њеним композицијама које су представљале спој мелодија које памти из детињства, у класичном, поп, џез и техно аранжманима. За овај концерт, који је емитован више од 250 пута и који је видело више од 180 милиона гледалаца, добила је Еми номинацију у категорији „Музичка композиција”.

– У једном од мојих дела „Под сунцем” користила сам традиционалну српску мелодију „Ајде, Јано, коло да играмо” заједно са познатом мелодијом са Косова „Камен цвет” или „Нездмије Пагарусе”, са текстом који пева хор кадета Вест Поинта: „Под сунцем, ми смо сви једно, једна душа, једно срце...” Ова војна академија, на којој се изучавају и војне стратегије наших великана Живојина Мишића и Степе Степановића, у мојој мисији је видела и своју ‒ да промовише различитости, јер тренутно имају кадете из 26 земаља, а међу њима је више од двадесет одсто жена кадета.

Као заслужни амерички досељеник Марина Арсенијевић одликована је Медаљом части острва Елис, коју је добило седам америчких председника (Никсон, Форд, Картер, Реган, Клинтон, Буш, Трамп), као и многи конгресмени, научници, глумци... И Кајл Скот, амерички амбасадор у Београду, недавно је одликовао ову пијанисткињу због доприноса бољем разумевању и поштовању културних разлика.

Када говори о томе шта је обележило период две деценије од њеног одласка из Београда, наша саговорница издваја следеће:

– Из Србије сам отишла као комплетан уметник који је обишао и последње село у својој земљи. Моји први концерти били су у црквама широм Америке и у шали кажем да сам на тај начин упознала све религије које у Америци постоје.

Концерт у Белој кући

Посебан је, додаје, био позив да свира у Белој кући у част некадашње прве даме Лоре Буш. Одржала је и бројне хуманитарне концерте, а приход је ишао за децу без родитеља, болесне и медицинску опрему у Србији, као и децу која болују од неизлечивих болести у Америци, што организује Фондација „Make a wish”.

На наступима у САД одала је пошту и жртвама Аушвица. Као дете је слушала приче од деде и бабе, Живорада и Живке Арсенијевић, како су спасавали јеврејске породице за време Другог светског рата у Куршумлији где су живели.

– Познати новинар Јаша Алмули писао је о њима у „Политици”. Недавно сам добила и чланак из Израела у којем се говори о повељи мом деди „Праведник међу народима” за спасавање јеврејских породица.

На 70. и 72. годишњици од ослобођења Аушвица свирала је Шопена, јеврејске мелодије и традиционалну композицију „America the beautiful”.

Осмислила је и омаж нашем Николи Тесли, о чему каже:

– Композицију „Теслино путовање” извела сам 2013. на Лонг Ајленду, на месту где је била последња Теслина лабораторија Варденклиф а сада је Теслин научни центар. Пошто је Тесла, као и ја, Србин и Американац, користила сам реминисценцију традиционалних мелодија са премисама класике и џеза. Недавно сам са мојим оркестром у Њујорку завршила „Теслину рапсодију” која је компонована у форми Гершвинове Рапсодије у плавом и премијерно ћу је извести са симфонијским оркестрима у Америци 2019. године – истиче Марина Арсенијевић која је у америчкој држави Мичиген, у Блумфилд Хилсу, основала породицу са лекаром Доналдом Броном. Он је недавно са њом посетио Београд где су у току преговори за њен концерт 2019. године.

Значајно јој је, каже, да помогне пројекте који се односе на утицајне Србе у свету. Када је добила књигу од проф. др Радмиле Милентијевић, историчарке која живи у Њујорку, „Живот са Албертом Ајнштајном”, одлучила је да музички опише живот Милеве Марић Ајнштајн.

Правда за Милеву Марић

– Пошто књига у то време није била издата на енглеском, помогла сам да се преко моје издавачке куће „United World Press” појави на америчком тржишту, да на тај начин исправимо неправду која је Милеви учињена за живота. Њен допринос науци је неспоран, мање је познато да су Ајнштајнови волели и музику и често приређивали мале концерте за пријатеље, где је Алберт свирао виолину а Милева мандолину и клавир.

У сарадњи са једним од најстаријих позоришта на Бродвеју, Ла Мама, Марина припрема мјузикл „Милева Марић Ајнштајн” који ће бити, каже, „Мадам Батерфлај” новог времена. – Моја музика за представу се тренутно оркестрира, а премијера ће зависити од продуцената. О могућности филмске екранизације приче о Милевином животу разговарала сам са пословним партнером Роберта де Нира који води филмску компанију „Tribeca Film”.

Захваљујући музици Марина Арсенијевић упознала је и утицајне појединце. У држави Колорадо, после наступа пришао јој је Нил Армстронг, први човек који је крочио на Месец. Он и његова супруга потом су је пратили на концертима. Музика ју је довела и до породице Маск која је предвођена Илоном, оснивачем Тесла ауто компаније „Space X”. Отац Џорџа Клунија, новинар Ник Клуни, био је конферансије на њеним концертима као део ТВ програма PBS-а. На почетку каријере у Америци добила је позив да буде гост поп певачу Мајклу Болтону који је продавао дискове у милионским тиражима и он јој је отворио врата код класично-кросовер публике. Некадашњи издавач чувеног „Fortune” магазина Џим Хајес указао јој је прилику да отвори светски фестивал музике и позоришта у Денверу и до данас не пропушта њене наступе.

Нисам Бритни Спирс за клавиром

– Мој први концерт у Карнеги холу 2003. године био је спој класичне музике и мојих композиција инспирисаних турбулетном историјом Србије и Балкана. Као уметнику ми је било врло битно да не изгубим себе и свест одакле сам потекла и зато сам одбијала понуде агената који су желели да ме претворе у Бритни Спирс за клавиром – каже Марина.


Коментари1
cbb11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слобо Н
БРАВО Марина!!! За сваку похвалу ... Отаџбина треба да се поноси оваквим нашим појединцима у свету ... Али, кога (то) брига - Who cares? у овој јадној гомили завидљиваца, кад не могу да се "уграде"?? Само напред Марина!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља