субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:40
ТВ БАРОМЕТАР

Чији су наши живци

Аутор: Мери Билићпонедељак, 20.08.2018. у 08:00

Телевизије би требало да нас забаве и објективно и правовремено информишу. Ако то није превелико очекивање, и да образују. Али, најбоље им полази за руком да нас на разне начине – жестоко нервирају.

Спорт је, захваљујући бројним догађајима, од Светског првенства у фудбалу до сусрета у кошарци, тенису, пливању, атлетици… спасио телевизијско лето од монотоније. Али су се спортски коментатори из све снаге трудили да гледаоцима покидају живце. Одавно смо добили две категорије љубитеља спорта, оне који преносе гледају без тона и оне који га прате на специјализованим кабловским каналима или на онима из региона. А критеријум је – идем тамо где ме коментатор најмање нервира!

Чудно је то: данас спортски новинари говоре или оно што је гледалац видео или га оптерећују својом проценом шта је спортиста могао или требао да уради – а није. А пре много деценија је Радивоје Марковић на Радио Београду тако коментарисао утакмице да су слушаоци имали утисак да су међу навијачима на стадиону.

Дуговечни и популарни  квиз „Слагалица”, уз који гледаоци и уче и проверавају знање, почео је да их обмањује нетачним одговорима. Тако је у јулу на екрану писало да је пијаниста Кемал Гекић – виолиниста, а недавно је на постављено питање где се налази Дворана славних рокенрола, такмичару који је погрешио у одговору на екрану исписана као чињеница да је у америчкој савезној држави Кливленд. Наравно, Кливленд је град у држави Охајо. Сигурно је да нема верних гледалаца који се у таквим спорним тренуцима не сете времена легендарне Милке Цанић, супервизора „Слагалице”!

Недавно истраживање је показало да је удео реклама у програму телевизија с националном фреквенцијом преко осам посто. Кад на то додате промотивне спотове за емисије и серије, тај атак на гледаоца је још већи.

Све телевизије у свету се финансирају продајом рекламног простора. Само, питање је каквог. После рекламе за дигиталну телевизију, за коју су ангажовани Лепа Брена и глумац Енес Хаџихафизбеговић (омиљени пар из филма „Хајде да се волимо”), где се он нервира због слабог сигнала и чупа косу (или уши), покушава да откине сопствену главу и удара даском по поморанџама (?!), гледаоцу преостаје само да попије бенседин и тако побегне од агресије којој је присуствовао. Ако сте избегли ту рекламу, сачекаће вас она у којој вас глумац и бивши играч америчког фудбала Тери Крувс, урлајући, убеђује да купите дезодоранс „за правог мушкарца”.

Како све то преживети?


Коментари2
e626c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган.Б
У потпуности се слажем са вашим коментаром, али треба додати још и то да нам је неко од врсних познавалаца граматике српског језика наметнуо ново правило акцентовања самогласника "а" тако да неке речи као што су Америка,Канада,Аустралија,Александар звуче као новоговор у Хрватској, а када се томе дода да на државној телевизији немамо лектора који ће водитеље упутити да не говоре наречјем краја из кога су дошли него књижевним српским језиком,није ни чудо што је тон више искључен него укључен.
Dogif
Dragane, nista nije bolje ni na radio stanicama, a Boga mi, ni u "POLITICI" - nestalo je cistog, knjizevnog srpskog. To je trend koji vlada u svetu, a mi smo, kao ona zaba, podigli nogu - sticajem okolnosti slusam BBC radio (Medjunarodni servis), gde se vise ne cuje ni rec Engleskog engleskog: jedan spiker je iz Ugande, jedan je Indus, lokalni saradnici su svuda po belom svetu (i svaki sa svojim engleskim akcentom)... A najcudnija je novinarka koja ima jaku govornu manu, pa ne moze da izgovori R (nekako onako, samo mnogo jace od Seseljevog "ViLovitica i KaVlobag"). No, vama i meni izgleda ostaje da mozemo samo da se zalimo i upozoravamo: Nemo da se frljas s padezi, moze da ti predje u navici...
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља