четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:58
СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Розе писма госпа Живке

четвртак, 16.08.2018. у 15:10
(Фото Пиксабеј)

Већ готово сто година се у српском језику употребљава германизам роза за означавање ружичасте боје. Исто толико среће се и облик розе (сетимо се да је Нушићева госпа Живка добијала писма розе боје). Правилна су оба облика, мада наши речници предност дају првом. Има, међутим, већ неколико година како примећујемо примере попут ових које смо недавно записали: За пролеће предлажу гламурозне комаде у розој и златној боји. Кожне сандале у розој и сребрној боји. Кит Кет у розој нијанси. Офарбала је лице у розу боју. Розу чоколаду креирао је прошле године…

ПИШЕ
Рада Стијовић

Рекло би се да се овај придев одомаћио код нас и почео донекле да се понаша попут одговарајућих наших придева. Видимо из примера да га понеко мења по падежима – срећемо розу боју као што налазимо зелену, плаву или неку другу „домаћу“ боју. Овај придев се, међутим, попут сличних придева страног порекла не мења по падежима. Правилно је једино: сандале у роза (розе) боји, лице офарбано у роза (розе) боју итд.

За означавање боје или неког дезена користе се у српском језику још неки непроменљиви придеви: беж, браон, каро, пепита, резеда, тегет. Они се не мењају по падежима и немају посебне облике за род: тегет је и (она) хаљина, и (онај) капут, и (оно) одело, носе се хаљине у беж боји, са пепита дезеном и сл.

Придев пепита, добијен по имену шпанске плесачице из 19. века и тако преузет и код нас, користи се и у облику пепито, што је норма такође прихватила.

Међутим, речници и приручници бележе само облик резеда (резеда је, иначе, име украсне биљке Reseda odorata), мада се у пракси често среће и облик резедо. У једној језичкој групи на интернету било је чак шест пута више оних који говоре резедо сукња од оних који кажу резеда сукња. Засада у нашим приручницима нема овог облика.

***

Поставили су нам питање да ли је правилно рећи устати се, нпр.: Сваког јутра кад се устанем, прво попијем кафу.

Није правилно тако рећи. Овај глагол није повратан и треба користити само облик устати: Свако јутро кад устанем, прво попијем кафу. Облик устати се среће се често код хрватских аутора (настао вероватно аналогијом према дићи се, подићи се и сл.), а код нас га налазимо у народним песмама, али ту се, како и сам Вук Караџић каже, користи за потребе стиха: Устаде се Але од Новога, / стаде Але купити сватове, или: Па се књаже на ноге устаде.

***

Многима су омиљени сиреви који у себи садрже неке врсте плесни. У чланцима о њима говори се о плеснивим и плесњивим, односно пљеснивим и пљесњивим сиревима. Очито је ијекавски изговор са љ утицао на екавски изговор, а близина љ и њ односно л и н довела до умекшавања и где му није место. Правилно је говорити о плеснивим сиревима (у екавском изговору), односно пљеснивим (у ијекавском изговору). Тако се каже и плеснивити, плеснивост и сл. (ек.), односно пљеснивити, пљеснивост и сл. (ијек.).


Коментари2
f3b4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Markovic
I u cemu je razlika izmedju tudjice nemackog porekla ROZE i tudjice francuskog porekla RUZ (RUZICASTA)? I francuska moze da se menja po padezima, a nemacka ne moze? Mozda zato sto smo prvo pozajmili od Francuza? Od Nemaca smo pozajmili GEPARD, a od Francuza LEOPARD. Ima li i tu razlike u promeni po padezima? A pridev FIN (fina haljina, fino drustvo), koji je takodje germanski, da li i on ne sme da se menja po padezima? Ne, ovo nisu pitanja za gospodju Stijovic, vec samo komentar o izgubljenosti nasih jezickih strucnjaka koji svakih desetak godina izmisljaju novi jezik. Zar ne pisateljice, piscevice, piscu, pisacice Stijovic?
Miomir Djordjevic
Zaboga, Gospodjo Stijovic! U zemlji u kojoj ministarstvo prosvete organizuju edukativne seminare Vi pokusavate da objasnite ljudima koji jos nisu naucili da brisu cipele pri ulasku u kucu koje tudjice treba da koriste za rec ruzicasto.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља