уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
ПРОНАЛАСЦИ

Опрема за роњење

Човечанство је дуго фасцинирала идеја о могућности слободног кретања под водом
Аутор: Р. М.петак, 17.08.2018. у 22:02
(Фото Пиксабеј)

Идеја о могућности слободног кретања под водом дуго је фасцинирала човечанство. У средњовековној Европи уобичајена тема витешких прича (или „романси”), у којима је главна звезда Александар Велики, био је његов силазак на дно океана у стакленом ронилачком звону да би разговарао с краљем риба. Прича је, наравно, средњовековна научна фантастика. Историјски Александар (336–323. пре нове ере), иако мегаломан, није имао никаквих претензија ка ширењу својих похода на царство мора.

Први прави докази о техничким помагалима у продуженим истраживањима под водом долазе из списа Александровог личног тутора, великог филозофа и научника Аристотела. Његов рад „Делови животиња” помиње цеви за дисање које су користили рониоци тог времена:

„Баш као што и рониоци понекад користе инструменте за дисањe, кроз које вуку ваздух изнад воде и тако дуго остају под морем, тако је и слоновима природа дала њихове продужене ноздрве. И кад год треба да пређу воду они их дигну изнад површине и тако дишу.”

Даљи помени цеви за дисање и маски јављају се у германским баладама из 12. века, а касније и у кинеским причама о рониоцима који ваде бисере с острва Хајнан код јужне обале. Најдетаљнији средњовековни описи ронилачке опреме односе се на оне које користе ловци на бисере у Арапском заливу.

Почетком 11. века научник Ал Бируни описао је како су рониоци везивали око груди кожну кесу која је пре зарањања пуњена ваздухом. Он је предлагао и побољшање овог поступка повезивањем с површином ради сталног дотока ваздуха.

„Много би боље било причврстити на ову опрему, на потиљку, кожну цев сличну рукаву, заптивену на шавовима воском или битуменом (асфалтом) дужине колика је и дубина роњења. Горњи део те цеви био би причвршћен за руку на великој плочи на којој је, опет, закачено неколико надуваних врећа да је одржавају на води. Тако ће дах рониоца улазити и излазити кроз цев све док он жели да остане под водом, чак и неколико дана.”

Нажалост, ниједан каснији писац не потврђује да ли су рониоци бисера прихватили ову практичну Ал Бирунијеву сугестију.

Манускрипт о хуситским ратовима из 1425. приказује рониоца у оделу с перајима и кожном кацигом повезаном за површину помоћу цеви за дисање.

Могућности дужег остајања под водом коришћене су и у војне сврхе. У приручнику о ратовању из 1400. германског војног стручњака Конрада Кајзера налази се цртеж два рониоца који се боре под водом.

Пред крај 15. века велики проналазач Леонардо да Винчи проширио је идеју о подводним путовањима нацртом подморнице која никад није била изграђена.

Први практичан план за прави подводни објекат дао је Енглез Вилијам Борн, дрвосеча, пушкар и писац, у својој књизи „Изуми и направе веома потребни генералима, капетанима или другим вођама” (1578).


Коментари0
d334d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља