уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:55

Ружић данас расписује изборе за савете националних мањина

Тринаест одсто грађана Србије припадници су националних мањина, а највеће интересовање за излазак на биралишта до сада су показивали Мађари, Бошњаци, Албанци и Роми
Аутор: Биљана Баковићчетвртак, 16.08.2018. у 22:00
(Фото Н. Неговановић)

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић данас ће расписати изборе за националне савете националних мањина, који ће, како је раније најављено, бити одржани 4. новембра. Национални савети су недржавна тела преко којих националне мањине остварују Уставом зајамчену самоуправу у утврђеним областима друштвеног живота – образовању, култури, информисању, употреби језика и писма. Редовни избори за чланове ових националних савета одржавају се на четири године, а први избори спроведени су 2010. године, након усвајања Закона о националним саветима националних мањина.

Балинт Пастор, члан Председништва Савеза војвођанских Мађара и народни посланик, потврђује за „Политику” да ће СВМ учествовати на изборима као и у претходна два изборна циклуса, само још нису донели формалну одлуку о томе. „Како смо раније ишли као листа Мађарска слога (поред чланова наше странке били су и представници невладиног сектора, традиционалних цркава и верских заједница, независни интелектуалци), очекујем да и овом приликом учествујемо на изборима на тај начин. И очекујем да наша листа победи, као и претходна два пута”, каже Пастор. Како наводи, он се неће кандидовати за члана савета.

Кампања се не води баш као за локалне или републичке изборе, излазност је у овом случају нешто мања, али легитимитет се никад није доводио у питање, наглашава члан Председништва СВМ Балинт Пастор

Мађарска заједница у Србији, која испуњава услове за непосредне изборе, учествује у прилично великом броју, али како се кампања не води баш као за локалне или републичке изборе, излазност је у овом случају нешто мања. Међутим, легитимитет се никад није доводио у питање, наглашава Пастор. На питање нашег листа о интересовању других националних мањина, оцењује да можда Мађари, Бошњаци и Албанци овим изборима придају највише пажње, што ће се видети и по броју изборних листа. Према подацима са избора за националне савете 2014. године, и Роми су се одазвали у већем броју.

Посебан бирачки списак (ПБС) за изборе привремено је закључен 15. августа у поноћ. Овај поступак предвиђен је како би се на основу броја уписаних припадника националне мањине донела одлука о начину избора националних савета – непосредно или путем електорске скупштине. Непосредни избори одржавају се када је 24 часа пре расписивања избора у посебни бирачки списак одређене националне мањине уписано више од 40 одсто припадника према последњем попису становништва. Националне мањине које не испуњавају овај услов чланове националног савета бираће посредно, путем електорске скупштине.

Одлуком о расписивању редовних избора одређује се и број чланова који се бира за сваки национални савет. У Регистар националних савета у Србији уписан је 21 национални савет, а да ли ће бити основан и 22. савет зависи од броја припадника руске мањине, односно од тога колико ће их бити уписано у посебан бирачки списак (са око 400 уписаних био би испуњен услов за електорске изборе). „Политика” је недавно писала и о намери представника пољске националне мањине да прикупе довољан број потписа за учествовање на изборима за свој национални савет.

Тринаест одсто популације наше земље чине припадници националних мањина, што је реткост у земљама региона, а чиме се Србија поноси, рекао је недавно министар Ружић. „Ми ту традицију баштинимо и у многим ставкама смо и изнад европских стандарда када је реч о припадницима националних мањина. Реч је о позитивној дискриминацији при запошљавању, школовању и сличним погодностима”, навео је Ружић, у исто време потенцирајући да савети националних мањина нису задужени да се баве политиком. Како је рекао, кампања за ове изборе биће као и за сваке друге – али треба имати у виду делокруг рада савета.

Национални савети националних мањина финансирају се из републичког буџета, буџета Аутономне покрајине Војводине, јединица локалних самоуправа и донација. Могу да учествују на јавним конкурсима за доделу средстава у области културе, информисања и другим програмима од јавног значаја, које могу расписивати и надлежна министарства и јединице локалне самоуправе.

У току пролећног заседања Скупштине Србије донето је неколико закона којима се унапређују права и положај припадника националних мањина: о националним саветима националних мањина, о заштити права и слобода националних мањина, о службеној употреби језика и писма, и делом Закон о матичним књигама. Закон о националним саветима националних мањина унапређен је у делу који се односи на транспарентност рада националних савета, смањење прекомерне политизације, трошење буџетских средстава, као и у делу који се односи на поступак ажурирања података који се воде у посебном бирачком списку националне мањине.


Коментари0
7d6c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља