недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Сутра почиње бесплатна подела Дина картица грађанима

четвртак, 16.08.2018. у 17:42
(Фото А. Васиљевић)

Сви грађани који имају текући рачун у некој од банака од сутра ће имати право на бесплатну Дина картицу.

Банке, међутим, немају обавезу да издају Дину клијентима све док им не истекне постојећа картица коју су добили од тих банака.

То предвиђа нови Закон о међубанкарским накнадама који је парламент усвојио у јуну, а чија примена у том делу почиње 17. августа.

Грађани ће на захтев моћи од банке поново да добију и стране картице на којима су имали рачун - Визу или Мастеркард картицу.

Дина картица ће моћи да се користи у иностранству посредством највеће кинеске корпорације за финансијске услуге и картична плаћања Чајна Јунион Пеј и то у 160 земаља света.

„Банка не мора да вам изда Дину до тренутка док вам не истекне постојећа картица. НБС се определила за такав модел да се не би одједном створио велики притисак да се замене све картице јер би то створило велике гужве, а у питању је обиман посао”, речено је раније Танјугу у Народној банци Србије.

У Србији чак 97 одсто укупних трансакција картицама обавља се за плаћања у земљи, а само три одсто у иностранству.

Ипак, за чак 87 одсто тих трансакција целокупна обрада обавља се у платним системима ван Србије и наше институције над тим немају никакав надзор.

Циљ закона је, поред веће транспарентности и надзора, и снижавање високих трошкова картичних плаћања односно међубанкарске накнаде која у нашој земљи просечно износи око 1,1 до 1,2 процента, па и више од два процента.

Идеја је да се растерете трговци који су своје трошкове пребацивали на цену робе и услуга, а на крају су „дебљи крај” извлачили грађани.

До сада сви ти трошкови били пребацивани на трговца, а трговац је онда то пребацивао на цену робе и услуга, објашњавају у НБС.

Према анализама НБС, трошак банкарског сектора према интернационалним картичним системима за 2017. годину износи више од 30 милиона евра, што значи да је само у последње три године око 100 милиона евра изашло из наше земље.

Када се плаћа Дина картицом, за просечну трансакцију од 1.800 динара колико износи за српско тржиште, трошак је 2,16 динара који је практично преко НБС прилив за буџет Србије, док је трошак према два највећа картичарска бренда који се користе у нашој земљи за ту исту трансакцију 8,2 односно 12 динара, а који су директан одлив финансијских средстава из наше земље.

Члан 9. Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица ступа на снагу 17. август, наводе у НБС.

Тим чланом се спроводи испуњење законске обавезе НБС да обезбеди стабилно и поуздано функционисање националног платног система, за шта мандат имају и све централне банке у земљама ЕУ.

Платни системи су изузетно важна финансијска инфраструктура јер обрађују огромне износе туђих новчаних средстава и због тога се у свакој уређеној земљи света они надзиру и контролише се њихов рад.

Међутим, од 2014. године када је успостављен целовит правни оквир за пословање платних система у нашој земљи, ниједан инострани картични систем није изразио жељу да усклади своје пословање с тим правилима и региструје своје пословање у Србији.

Такође, удео картичних трансакција у нашој земљи у укупним безготовинским плаћањима се непрестано повећава, тако да сада износи око 57 одсто, а од тога се 87 одсто трансакција платним картицама у динарима у целини реализује у платним системима изван .

Законом је уважена величина и нефлексибилност иностраних картичних система да прилагоде своје пословање мањим земљама и дата им је алтернатива да могу да наставе своје пословање на начин на који су и до сада пословали или да искористе могућност коју им закон даје још од 2014. године односно да региструју своје пословање у Србији. (Танјуг)


Коментари3
5134f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rade
Kakvo zamajavanje i zabava o našem trošku. Naravno da će banke itekako naći načina da naplate "besplatno" izdavanje. A tek kada se pojavimo u inostranstvu da platimo račun sa tamo nekom našom Dina karticom, a nje nigde u spisku pored Visa, Maestro i drugih poznatih vrsta kartica. Ipak se krećemo. Pitanje kuda i kako.
dasa12
Još jedna obmana a zna se da ručak nema besplatno.
Mira
Besplatna dodela? Ništa nije besplatno gospodo iz NBS! Banke će kupovinu plastike i izradu kartice i te kako platiti. Samo će taj trošak da se naplati od građana pod drugim nazivom. Zašto NBS ne pravi kartice na svoj račun, nego na račun poslovnih banaka?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља