четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:44
ОТВОРЕНО О КОШАРЦИ: ПРЕДРАГ СТОЈАКОВИЋ

Инсистирамо да наши играчи наступају за Србију

Некадашњи репрезентативац, данас помоћник генералног менаџера Сакраменто кингса Влада Дивца, каже да се у животу ретко догађа да оно што као дете најискреније зволиш постане твој посао. – Жалим и што нисам одиграо још неко лето у репрезентацији
Аутор: Александар Милетићчетвртак, 16.08.2018. у 22:00
Детаљи одлучују о злату и сребру: Предраг Стојаковић (Фото Ненад Неговановић)

„Не можеш да достигнеш велике висине ако не волиш оно што радиш. Учесницима кампа у Београду рекао сам да не забораве корене, зашто су почели да се баве кошарком. Да је кошарка из хобија и љубави прерасла у њихов посао и да је то велика привилегија. Стално понављам да, сви ми који смо успели у овоме, морамо да будемо пресрећни што је наша љубав постала наш посао. То се ретко догађа у животу. Остале, споредне ствари, дођу уз то“.

Ово је само једна од лекција које је наш некадашњи репрезентативац Предраг Стојаковић, данас помоћник генералног менаџера Сакраменто кингса Влада Дивца, покушао да пренесе на учеснике кампа „Кошарка без граница“. С њим смо, поред осталог, разговарали и о томе.

– Сада сам у кошарку укључен из другог угла. Прошао сам ту фазу кад ми је недостајала. Био је то тежак период као и за сваког спортисту, кад престане да игра, да пређе на такозвани цивилни живот. Било је периода кад нисам знао шта ћу са собом, али убрзо сам се снашао и осетио сам да имам потребу да се вратим кошарци, да будем близу терена, да осетим мирис дворане, лопте. То ми је донело неко ново узбуђење и драго ми је да сам и даље део кошарке.

Проводимо Богдан и ја доста времена, пре тренинга, после утакмица, причамо. Богдан је стидент игре, константно жели да учи, да упија нове ставри, то се види по њему као играчу. Он из меча у меч помера границе, гледајући га ово лето како се спрема очекујемо још боље партије.

Драго ми је да сам опет у Београду, у друштву пријатеља, бивших саиграча. Част ми је, верујем и свима овде, да можемо да угостимо људе из светске кошарке. Ово је озбиљан програм, знате како је камп започето. Достигао је завидан ниво. Драго ми је да сам у Београду и по ко зна који пут учесник кампа.

Због кога си ти почео да играш кошарку?

Немам неког одређеног играча. Одрастао сам гледајући играче из бивше Југославије. Осамдесет девета, деведесета, деведесет прва... Неки од оних којима сам се дивио касније су постали моји саиграчи. Један од њих је и Зоран Радовић који је доста старији од мене. Касније кад сам стигао у Београд, он је играо за ОКК Београд. Имао сам прилику да играм и против њега, али и против многих који су направили велике светске каријере. Мислим да је то свима нама, који смо одрастали у Југославији, можда нисмо имали прилику да гледамо НБА, тако да смо се дивили нашим играчима у првој лиги и њих смо копирали. Да не набрајам сва та имена. На мене су они доста утицали.

Сада сте ви идол онима који... циклус се наставља.

То је логичан след. Доста разговарам с младим играчима, са Богданом, они су одрастали у другачијој средини од нас, њихов однос према кошарци је зато можда мало другачији, али свеједно, имамо исте циљеве. Кад се сведе. Не знам... ако сам утицао на нечију каријеру, драго ми је, верујем да ће они бити некоме...

Твоја прва слика из НБА, први играчи, за које си чуо?

Ја сам у оно време успевао да гледам финале Лејкерса и Детроита, Томас, Думарс, Меџик и Лејкерси, нисам имао прилику да гледам у тим годинама Лерија Бирда. Увек сам с великим узбуђењем ишчекивао ол-стар утакмице, то ми је било спектакуларно. Сањао сам да једног дана будем учесник тог викенда, сама та најава играча, кад се угасе светла, сваки млади играч сања о том моменту. Сваки млад човек се нада великим стварима

Јокић: Многи од вас играће у НБА
Кошаркаш Денвера Никола Јокић рекао је да је камп сјајна ствар за децу из Србије.„Одличан начин да се момци и девојке такмиче, тренирају и виде ко је бољи. Вероватно ће многи од њих једног дана и завршити у НБА. Сећам се себе као клинца. Ја им можда и нисам најбољи пример, јер ме у њиховим годинама није толико занимала кошарка, али мислим да је одлично што они данас имају ; прилику да упознају неке од највећих кошаркашких звезда”, навео је он.Јокић је рекао да је задовољан прошлом сезоном у Денверу.„Ми смо спремни као појединци, али и као колектив. Трудим се да напредујем у сваком сегменту, па ћемо видети како ће бити”, додао је центар Нагетса.Кошаркаш Лос Анђелес Клиперса Бобан Марјановић рекао је да је Србија земља пуна талената и да ће полазницима кампа много значити да чују савете омиљених кошаркаша.„Сви играчи са наших простора су у НБА веома сложни, дружимо се чак и када играмо једни против других, то нам помаже да напредујемо. Надам се да ће се и данашњи млади кошаркаши водити нашим примером”, навео је он.У кампу учествује више од 60 дечака и девојчица узраста до 17 година.

Титуле 2001, 2002?

То су лепе успомене. Увек кад се састанемо, вратимо се у тај период наших живота. Имао сам ту прилику да освојим два злата с нашом репрезентацијом и то ће увек остати у лепој успомени.

Надам се да ће Сакраменто бити опет јак. Да имамо значајнију улогу у НБА, да играмо у плеј-офу

Срби у НБА?

Делује супер. Свако од њих... Никола је постао френчајз екипе, један од најбољих младих играча у НБА, Богдан је дошао као зрео играч у НБА, очекујемо много боље, од Немањиног талента, да му се врати самопоуздање очекујемо, Милош завршио прву сезону у НБА, Боби показује да је прави професионалац јер сваку прилику која му се укаже користи

Имамо много талента, верујем у ове момке, верујем у оно што сам видео у Новом Саду... Репрезентација? Делује добро, на правом смо путу. Добра екипа, добри момци. Детаљи одлучују о злату и сребру. Та група момака, ужи круг који води главну реч, може да нас одведе до злата.

Узори, колико значи деци да их виде уживо?

То је велика одговорност. Требаш не само да покажеш, него да имаш и осећај према томе. Ми смо одрастали за жељом и потребом да представљамо наше земље, да играмо за репрезентацију. Верујем да и наши момци данас то осећају. То је начин одрастања, менталитет усађен у нама, а самим тим ципелама (улози), имаш одређену одговорност, не само да представљаш себе већ и своју земљу.

Стиче се утисак да НБА удаљава играче од репрезентација?

У Сакраменту то није случај. Није то уопште случај. И док сам био активан играч није била та забрана. И сада када сам у менаџменту, не постоји та забрана. Инсистирамо да наши играчи буду активни током лета, да играју кошарку, а нема бољег начина него да играју за репрезентацију.

Играо сам у одређено време и задовољан сам. Променила се игра, као и играчи. Играчи су постали много способнији, игра је много бржа, кошарка напредује из деценије у деценију, из године у годину. Долазе бољи и успешнији, што је логично.

Можда је Сакраменто био претеча ове игре. То је био показатељ нашег талента, скупа и менталитета који смо имали. Ако смо ми покренули тај тренд, драго ми је, али нисам сигуран. Уживање је бити део ове кошарке.

Прст судбине?

Сви смо кренули на специфичан начин да се бавимо спортом. Мене је један пријатељ из средње школе одвео на тренинг у клубу у којем је он већ играо у Славонској Пожеги, ту где сам одрастао. Ту се тренирало два пута недељно. То је мој први контакт са озбиљнијим бављењем кошарком. Онда, наравно, баскет на тим рекреативним центрима, надметање два на два, три на три... Смешно ми је да изустим то, али ми смо са 14-15-16 година играли за пиво и у том моменту ако изгубиш чекаш два три сата да се вратиш на терен, да добијеш нову шансу да играш. Кроз тај период се добија тај такмичарски дух. Кроз играње баскета, пикање на улици. То су моји први контакти са кошарком који су пресудно утицали на мене.

Љубав?

Не можеш да достигнеш велике висине ако не радиш оно што волиш, то сам и јутрос рекао камперима.Не заборавите корене, зашто сте почели да се бавите овим спортом. То је стицајем околности из хобија и љубави прерасло у ваш посао и треба да будете срећни због тога. Ја стално понављам, сви ми који смо успели у овоме, треба да будемо пресрећни што је наша љубав постала наш посао. Што је веома ретко у животу. Остале, споредне ствари дођу уз то. Приоритет је посвећеност ономе што радите, а то је немогуће без љубави.

Кад се подвуче црта на крају каријере, углавном се сећаш лоших ствари. То су те промашене шансе. Не бавиш се оним стварима које су ти донеле радост, то лако прихватиш, а тешко оно што би да промениш. А наше каријере су толико кратке. Кад смо били млади нисмо схватали важност тренутка. Било је ту и доста егоизама, кад си млад, било је тренутака које смо могли боље да искористимо. Говорим то из овог угла, са овим годинама.

Хтео сам да завршим каријеру играјући. Разговарао сам с неколико клубова, али Далас ми је понудио неку значајнију улогу са клупе. Нико од нас није очекивао да ћемо доћи у прилику да се боримо за титулу. Мада смо сви имали добре каријере, а нико се није остварио на том нивоу. Наравно, игра Дирка Новицког, Џејсона Кида у том тренутку феноменална... Добар осећај. Једна од тих пропуштених прилика је са Сакраменто. Танка је линија између успеха и неуспеха.

Дирк Новицки?

Ништа није случајно. Такав професионалац се ретко виђа, таква посвећеност. Знамо се од млађих дана, у исто време смо отишли у НБА, били ривали са репрезентацијама. Он је сигурно најбољи европски играч који је играо у НБА.

Да, жалим и што нисам одиграо још неко лето у репрезентацији. Проблема никада није било, да то подведем као другачија размишљања... Задовољан сам да сам био у екипама које су освојиле европско и светско злато.


Коментари2
d9ccd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan pcelar
Secam se da je licno Kostunica kad je bio predsednik Srbije zvao Stojakovica da igra u reprezentaciji. I nije uspeo.
Sasa Trajkovic
To i jeste posao trenera ne samo da rade na tehnici i strategiji već i da mlade nauče ETICI sportskoj kulturi, fer pleju i pre svega pravim vrednostima PATRIOTIZMU. Upravo to nedostaje mladim igračima previše EGOIZMA narcizma i pohlepe za novcem i slavom a premalo MORALA.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља