четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 18. АВГУСТА

Минђуша на дну бунара

петак, 17.08.2018. у 14:37
Фестивал поезије у Сету: читање у дворишту (Фото Предраг Бјелошевић)

ГЛАС ПЕСНИКА

У српској књижевности, као и књижевностима других југословенских народа, које су се рађале на Балканском полуострву, осећај за колективно памћење је заоштрен, за разлику од јапанске. Међутим, српска поезија, упркос огромној разлици, јесте моја судбина

Фестивал поезије Voix Vives ове године је одржан по 21. пут од 20. до 28. августа у Сету, у родном месту Пола Валерија. Ове године, под насловом Даљина, окупило се осамдесет песника, из више од тридесет земаља: из афричких, балканских, латинских и блискоисточних земаља, као и оних са Медитерана који живе на другим континентима. Директорка фестивала, Маити Велес-Блед, креативна је, храбра, и мудра жена, изузетно посвећена фестивалу.

На тргу, средишту дешавања, паралелно се одржавао и мали сајам песничких књига. Преко пута трга је била канцеларија, у којој је радило деветоро младих, ангажованих за овај сложен пројекат. Ведри, вредни и искрени. Од пет ујутро до поноћи, на 39 места, читала се поезија.

Без посебне припреме, све се одвијало у једном духу, природно и надахнуто. Има доста туриста, који долазе у Сет због фестивала да уживају у слушању поезије. Неколико пута ми се десило да ми се слушаоци јаве на улици, као добри пријатељи.

Свечано отварање у ноћном парку приказало је чар овога скупа. Различити језици са Медитерана саткали су снажне али осетљиве музике поетских гласова. Палестина, Израел, Тунис, Иран, Ирак, Либан, Колумбија, Луксембург, Италија, Шпанија... Слушала сам колеге из бивше Југославије као када сретнем рођаке. Неке песме су ме обузеле иако нисам разумела значење ни у оригиналу ни у француском преводу.

Кајоко Јамасаки Вукелић

ЛИЧНОСТИ
Краљ Александар, симбол који је немогуће убити

У овој години, када се навршава сто тридесет година од рођења краља Александра Карађорђевића, као и сто година од оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, ова књига представља подсећање на краља кога су „ударнички блатили и рушили националисти и интернационалисти, нацисти и фашисти, комунисти и усрећитељи свих фела”.

Гроф Де Ламбер и престолонаследник Александар за командама авиона флајер бр. 1, априла 1910. године (Музеј ваздухопловства)

Велике владаре обично поистовећујемо са важним историјским догађајима јер су у питању личности које креирају читаве епохе. Краљ Александар Карађорђевић, назван Ујединитељем, синоним је за југословенско јединство, идеју нове државе која се уздигла из Првог светског рата. Управо је престолонаследник Александар Други, у уводу књиге Душана М. Бапца Александар I, витешки краљ (Евро бук), свог славног деду упоредио са симболом, „који је немогуће убити”. У овој години, када се навршава сто тридесет година од рођења краља Александра Карађорђевића, као и сто година од оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1. децембра 1918, ова књига, на неки начин, представља подсећање на краља кога су, како је речено, „ударнички блатили и рушили националисти и интернационалисти, нацисти и фашисти, комунисти и усрећитељи свих фела”. Сећање је то, и у недостатку споменика краљу Ујединитељу у Београду, граду који је два пута ослобађао у Великом рату.

Оно на шта превасходно указује Душан М. Бабац, јесте да су хрватске усташе и бугарски терористи, уз подршку фашистичке Мусолинијеве Италије  9. октобра 1934, у Марсељу, пуцали у европске вредности и тиме најавили предукус Другог светског рата.

Марина Вулићевић

ДВАНАЕСТИ ИГРАЧ
Одисеја у Србији 2020.

Јавност остала готово нема на вест да је због оставке председника комисије поништен овогодишњи конкурс за суфинансирање производње домаћих дугометражних филмова са националном темом, што значи да Лордан Зафрановић, по свој прилици, свој филм о деци Козаре неће снимити ни до 2020. године

Стенли Кјубрик када је имао 21 годину

Последњег дана августа, у оквиру програма седамдесет и петог издања Филмског фестивала у Венецији, премијерно ће бити приказан филм Орсона Велса Друга страна ветра. Последњи филм једног од најзначајнијих светских синеаста сниман је уз многе прекиде готово пуних шест година, а онда је протекло још више од четири деценије пре него што ћемо најзад моћи да га видимо на великом екрану. Реч је о „лажном документарцу“, који се бави последњим даном у животу измишљеног славног холивудског редитеља Џејка Ханафорда. Филм је сниман без буџета и сценарија, главне улоге, поред самога Велса, између осталих тумаче Џон Хјустон и Питер Богданович, који је можда и најзаслужнији што су разрешене многе правне зачкољице, па снимљени материјал није заувек остао у мраку филмских депоа. Према свему ономе што се зна о последњем филму Орсона Велса, ово остварење је по квалитету далеко од његових ремек-дела, али је за све истинске љубитеље седме уметности и историчаре филма сигурно важно то што ће најзад моћи да га погледају, а надамо се како ће и домаћа публика бити у прилици да Другу страну ветра види на предстојећем Фесту.

Такође, с правом се очекује да и у нашим биоскопима буде приказана и најновија, а у ствари „нерестаурисана“ копија филма Одисеја у свемиру 2001. Стенлија Кјубрика и Артура Кларка. Педесет година након премијере, ово ремек-дело научне фантастике поново је приказано на овогодишњем канском фестивалу, и то без накнадно додаваних дигиталних трикова и монтажерских резова.

Вуле Журић

ИЗ НАШЕ АРХИВЕ
Пет стотина година од пада српске средњовековне државе

Османско разарање српског феудалног друштва уништило је у корену нове односе и друштвене снаге, увелико присутне у српској деспотовини. За привреду, нарочито рударство, доласком Османлија почиње примитивизација и назадовање
 

Београд у петнаестом веку, гравира

Догађај који је послужио да се њиме означи смењивање епоха српске историје има, као што то увек бива, само симболички значај. Када је 20. јуна 1459. султану Мехмеду Другом Освајачу предато Смедерево, завршен је само последњи чин драме која је трајала годинама развијајући се управо ка оваквом свршетку. Српска средњовековна држава није срушена у једној одлучујућој бици како је то себи представљао српски народ и опевајући пораз у косовској легенди, стварао једну своју историју пуну поноса и туге.
Српска феудална држава је умирала лагано. Опасност је била наговештена већ у данима највеће славе и моћи под царем Душаном, када су османски Турци први пут чврсто стали не европско тле. Њено стање је постало критично у следећим деценијама када је пред јединственим освајачем лежала издељена у читав низ посебних територија великих феудалних господара. Битке на Марици 1371. и Косову 1389. одузеле су јој живу снагу и увелико сузиле пространство. Када је већ изгледало да је крај близу, наступио је неочекивани преокрет. Турски пораз код Ангоре у рату са Татарима 1402. омогућио је предах од преко три деценије. Србија га је искористила захваљујући снагама што су још бујале у њеном изранављеном телу и подршци коју је добијала од Европе.

објављено 21. јуна 1969
Сима Ћирковић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари1
62f10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natalija
Da je A. K. bio "veliki vladar" ne bi ni stvarao YU. Ili kad ju je već stvorio onda bi se pobrinuo da Srbija utekne iz "Proklete Avlija". Znači umesto da razvija naše društvo da mu omogući da "utekne" iz vekovne zaostalosti on je pohitao da Slovence i Hrvate povuče u orjentalno blato!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља